Kakve su posledice i uticaj izbora za Evropski parlament u 27 država Evropske unije na region?

Srbija: Na jeziku za EU, ne i u praksi

Uprkos tome što neće biti dramatičnih promena u Briselu nakon završetka izbora za Evropski parlament, za Srbiju u procesu priključenja Evropskoj uniji i sa novom Evropskom komisijom ostaju dva ključna uslova – normalizacija odnosa sa Kosovom i priključivanje sankcijama protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu, odnosno potpuno usklađivanje spoljne politike Srbije sa politikom EU.

Sofija Popović, novinarka portala European Western Balkans, smatra da su rezultati izbora za Evropski parlament takvi da ne donose nikakvu dramatičnu promenu u načinu na koji će Evropska unija funkcionisati u budućnosti.

„Najveći broj glasova dobile su stranke centra, one koje upravljaju EU decenijama. Upravo te centrističke struje u svojoj kampanji posvetile su pažnju politici proširenja i najavile da će buduća Evropska komisija biti „komisija proširenja“. Za to što je proširenje sada ponovo u igri, možemo da „zahvalimo“ ruskoj agresiji na Ukrajinu, koja je definitivno promenila način na koji EU razmišlja o proširenju. Tokom prethodne dve i po godine desile su se zaista istorijske stvari na ovom planu za koje stara Evropska komisija nije bila spremna. Pre samo pet godina resor proširenja, kao najmanje važan za EU, bio je dodeljen mađarskom komesaru. Kako stvari sada stoje, to će biti jedan od najatraktivnijih pozicija za koju će se boriti važne zapadne zemlje EU“, ističe Popović.

Kako objašnjava, utisak je da je na najvišem političkom nivou dogovoreno da će nove briselske institucije pred sobom imati zadatak da pripreme Evropsku uniju za novo proširenje.

„To znači da su se vrata EU nakon mnogo godina ponovo otvorila, a oni koji budu spremni za članstvo, moći će tu priliku i da iskoriste. Najveće šanse da postane država članica svakako ima Crna Gora, mala zemlja koja nije opterećena raznim vrstama bilateralnih sporova i koja je u procesu proširenja odmakla najdalje. Ukoliko vlasti u Podgorici nastave sa reformskim procesom, ogromne su šanse da ova zemlja postane prva uspešna priča sa Zapadnog Balkana“, kaže Popović.

Zanimljivo je da se izbornoj noći koju je organizovala Delegacija Evropske unije u Srbiji i portal European Western Balkans 16. Juna u Beogradu, pridružio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na tom događaju organizovana je simulacija glasanja za neku od sedam poslaničkih grupa u Evropskom parlamentu, a simbolično je glasao i predsednik Srbije.

Pravnik Milan Antonijević kaže da je Srbija je proteklog vikenda sa pažnjom pratila izbore za Evropski parlament, „barem onaj deo srpske javnosti koji u EU vidi razvojnu šansu za Srbiju“.

„Rezultate smo u Beogradu dočekali na događaju koji je organizovala Delegacija Evropske unije u Srbiji, na kome je bio i predsednik Srbije, koji je, uz ministra Vesića, branio boje Srbije i zainteresovanost naših državnih organa za ovaj deo evropskih institucija. Vratimo se na vaše pitanje o efektima ovih izbora na Srbiju, pa i na Zapadni Balkan, gde ne mora biti nikakvih negativnih posledica po EU integracije našeg regiona, naprotiv. Mnoge politike proširenja koje je Evropska komisija ranije sprovodila imale su zadršku, pa možda i mali prikriveni strah evropske administracije od reakcije evropske javnosti na najave priključenja Uniji zemalja za koje prosečan građanin EU nije baš mnogo ni čuo“, kaže Antonijević.

Kako ističe, sada, nakon novog saziva parlamenta, kao i budućeg sastava Evropske komisije, dodatno će se povećati značaj rada naše diplomatije da pojasni koje su promene u regionu, da Zapadni Balkan nije nov problem koji se unosi u EU, već da su regionalna neprijateljstva odavno sahranjena, da nismo bure baruta, već da možemo doneti malo nove energije, ovako mali, kakvi zaista jesmo.

„Nešto malo više od petnaest miliona građana je ostalo u našem regionu van granica EU u zemljama koje stoje na evropskom putu i čekaju priključenje, što je nikakav napor za zajednicu država u kojoj je na ovim izborima za Evropski parlament pravo glasa imalo više od 400 miliona ljudi. Jedina promena koja se mogla videti u Srbiji je bila na Biznis forumu Francuska Zapadni Balkan koji je prethodnih dana organizovala Srpsko francuska privredna komora i njihova ambasada. Naime, na događaju je sa nama trebalo da bude i ministar za spoljnu trgovinu i frankofoniju i Francuze u inostranstvu, koji je u poslednjem trenutku, zbog raspuštanja francuske skupštine i loših izbornih rezultata, morao da otkaže dolazak u Beograd“, ukazuje Antonijević.

Ipak, ono što je na neki način dobro je što se priča o proširenju Evropske unije ponovo, i to dosta visoko, vratila na raspored same EU, što je izazvano napadom Rusije na Ukrajinu i brojnim bezbednosnim izazovima koje je taj rat doneo. Samo što su sada uz zemlje Zapadnog Balkana u red za prijem u EU stale i Ukrajina i Moldavija, kojima je Rusija prvi sused. Okvirni datum prijema o kojem se govori je 2030. godina.

Sofija Popović iz EWB ističe da „dok u mnogim državama kandidatima postoji optimizam da će proširenje biti visoko na agendi, u Srbiji on vidno izostaje“.

„Čak bi se po naslovnim stranama provladinih tabloida dan nakon evropskih izbora ali i izjavama državnih zvaničnika moglo zaključiti da je deo javnosti ovde tužan što ekstremni desničari nisu odsvirali kraj Evropi kakvu danas poznajemo. Optimizma nema jer je nakon dve decenije procesa pristupanja pitanje koliko Srbija danas ispunjava bazične kriterijume za članstvo u EU u oblasti stanja demokratije i vladavine prava. Zarobljena u dijalogu Beograda i Prištine, nevoljna da se uskladi sa evropskim sankcijama, Srbija u narednim godinama može očekivati samo zastoj, ukoliko vlasti u Beogradu ne promene dosadašnji pristup procesu“, kaže Popović.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je za Euronews Srbija da su izbori za Evropski parlament pokazali da postoji velika razlika između nacionalnih politika u zemljama koje su članice EU i da građani u tim državama žele nešto drugačiju politiku na nivou evropskih institucija. Kako je dodao, Srbija će pokušati da napravi mrežu prijatelja u Evropskom parlamentu, ali i da će nezavisno od toga ubrzati reforme i do 2027. biti spremna za EU. Prema njegovim rečima, Srbija nema formalnu obavezu da uvede sankcije Rusiji, jer nije članica EU.

I pravnik Milan Antonijević ističe da „nove veze sa evroparlamentarcima treba graditi, pratiti ko će nam biti saveznici u evrointegracijama Srbije i reformama“.

„Potom i sa novom Evropskom komisijom, koja nam je prvo ogledalo koje nam donosi EU, uz sva ogledala u kojima će se ogledati i procenjivati naše reforme, vladavina prava, spoljna politika i napredak, u svakoj od prestonica Evropske unije“, zaključuje Antonijević.

BiH: Politika bez strategije za BiH

Nakon što su okončani izbori za novi saziv Evropskog parlamenta, postalo je izvjesno da je na Starom kontinentu i te kako ojačala krajnja desnica, a duboko pali zeleni i liberali. Ipak, ispostavit će se, sve su prilike, da dosadašnji čimbenici većine u Evropskom parlamentu, oslikani najvećim dijelom kroz Evropsku narodnu partiju, te njene koalicione partnere, nastavljaju (pred)voditi Uniju i narednih pet godina.
Bilo da se izbori održavaju u EU, bilo u SAD-u, brojne su i nepresušne analize uticaja budućih donosioca odluka na region, a posebno na BiH. Tako je i ovaj put. Strane za koje se navijalo poslovično su različite. Politički predstavnici Bošnjaka priželjkivali su isti ili liberalniji saziv briselskih institucija, srpski desniji, a hrvatskim je bilo bitno da pobijedi HDZ Hrvatske.

Dobar je dan za Evropsku narodnu stranku koja je pobijedila na evropskim izborima, poručila je jutro nakon brojanja aktuelna, sve su prilike i buduća, predsjednica Evropske komisije.

– Mi smo najjača stranka, sidro stabilnosti. Zajedno ćemo izgraditi bastion protiv ekstremista s ljevice i s desna. EPP će štititi EU od populista, jasna je bila Ursula von der Leyen.

No, nisu ni jedni, ni drugi ni treći u BiH u strahu od ljevice, centra ili desnice, već priželjkuju da iz Brisela ne dođe glas koji će zatražiti da za nastavak napretka na EU putu, BiH učini neke istinske reforme, jer je i najvećem laiku jasno da je aktuelni sazivi briselskih institucija dao potpuno nezasluženu nagradu bosanskohercegovačkim političarima dozvolivši da BiH, na temelju kvazireformi, dobije status zemlje kandidata za članstvo u EU.

Potvrdio je to za Oslobođenje analitičar Inicijative za evropsku stabilnost Adi Ćerimagić.

– Ako se stvari dodatno zakomplikuju na nacionalnim nivoima u Uniji, priče o reformi Unije i proširenju također bi mogle ispaštati. Evropska unija je regiju ostavila u nesređenom stanju, u kome nije jasno u kom pravcu regija ide i to će biti izazov, ne samo za BiH i regiju, već i za one u EU koji će imati vremena da se nastave baviti regijom, a tu prije svega mislim na susjedne zemlje koje imaju interes bez obzira na to što se dešava u Parizu, Berlinu ili Briselu, zaključio je Ćerimagić.

Ističu analitičari da su se i dosadašnji čelnici Unije pokazali kao slabe figure po pitanju politike proširenja.

– Iz čistog razloga što nažalost zadnjih 20, 25 godina imamo nedostatak strateške politike prema regiji. Nismo vidjeli niti prema BiH niti prema režimu u Srbiji neku političku volju za strateškim političkim preokretom, smatra Bodo Weber, analitičar EU procesa.

Rezultat takvih politika iz EU, dodaje Weber, jeste simulacija novih politika kroz lažiranje izvještaja o napretku, uključujući i zeleno svjetlo za kandidatski status za BiH.

– Bojim se da ćemo i dalje vidjeti politiku bez strategije, bez jasnog vodstva, te pokušaje nekog lažnog „peacement“ aranžmana i prljavih dilova sa političkim elitama u BiH, da bi samo bilo nekog lažnog napretka, ali koji u suštini podriva reformski put ka demokratiji I vladavini prava, zaključio je Weber.

Plakalo: Pogubno da u EU imamo desničarske lidere

Bilo bi vrlo pogubno da unutar Evropske unije imamo što više lidera zemalja koji su desničarski orijentirani, s obzirom da bi našle podršku u desničarskim nacionalističkim politikama u BiH, smatra Haris Plakalo, generalni sekretar Evropskog pokreta u BiH. Zaključuje da ostaje nada da „promjene koje dolaze neće imati ozbiljnije konsekvence na donošenje odluka“, s obzirom da je potrebna opća većina za donošenje odluka.

Crna Gora: Iskoristiti priliku za otvoren prozor EU

EU prozor je otvoren i Crna Gora treba da iskoristi priliku koja joj se ukazala da postane članica te zajednice, jer se ništa drastično neće promijeniti u pristupu Brisela prema Podgorici nakon evropskih izbora, osim ako ona nešto ne „zabrlja“.

Tim riječima bivši predsjednik skupštinskog Odbora za međunarodne odnose i aktuelni šef poslaničkog kluba Demokratske partije socijalista (DPS) Andrija Nikolić, odgovara na pitanje kako će rezultat prošlonedjeljnih izbora za Evropski parlament (EP) uticati na Crnu Goru.
Najveći broj mandata na tim izborima, održanim od 6. do 9. juna, dobila je konzervativna Evropska narodna stranka (EPP), dok su partije krajnje desnice osvojile značajno više poslaničkih mjesta nego što su imale.

Najveći gubitnici izbora su francuski predsjednik Emanuel Makron i njemački kancelar Olaf Šolc. Makronova partija Preporod osvojila je 15 odsto glasova, u odnosu na 32 odsto koliko je dobila stranka Nacionalno okupljanje Marin le Pen, što je francuskog šefa države navelo da raspiše prijevremene parlamentarne izbore. U NJemačkoj je, uprkos brojnim skandalima, uključujući prikrivanje nacizma, Alternativa za Njemačku (AfD) osvojila veći procenat nacionalnih glasova (16 odsto) nego bilo koja od tri stranke koje čine Šolcovu koaliciju. On se zbog toga suočava s pozivima da, kao Makron, raspiše izbore.

Andrija Nikolić kaže za „Vijesti“ da se, po pitanju Crne Gore i izbora za EP, valja podsjetiti da živimo u vremenu kad je, u odnosu na posljednje dvije decenije, agenda proširenja EU po prvi put na vrhu liste prioriteta te zajednice. Ocjenjuje da je, zbog političkih potreba u vezi s ratom u Ukrajini, Unija olako ušla u seriju obećanja, poput onog da ta zemlja, „koja je bukvalno razorena, treba odmah da uđe u EU“.

Nikolić poručuje da stvari izgledaju tako da je Brisel spremniji za integraciju Zapadnog Balkana (ZB), nego što su zemlje ZB za integraciju u EU.

„To dalje znači da je prozor EU otvoren, i da treba pametno da koristimo priliku koja nam se ukazala, jer se ništa drastično neće promijeniti u pristupu Brisela prema Podgorici nakon evropskih izbora, osim ako mi nešto ne zabrljamo. Očigledno da je njima potrebna uspješna evropska priča na ZB, i da je Crna Gora pogodan kandidat. Na nama je da ne propustimo priliku, i da s integracione euforije na riječima, pređemo na djela koja će nas dovesti do cilja – članstva u EU“, poručuje poslanik najjače opozicione stranke.

Nikolić kaže da misli da taj posao ne može obaviti aktuelna vladajuća većina, te da mu iz današnje perspektive najrazumnije djeluje ideja da se nakon dobijanja Izvještaja o procjeni ispunjenosti privremenih mjerila u poglavljima 23 i 24 (IBAR), organizuju opšti izbori do kraja godine, i nakon toga formira „široka evropska vlada koja će uvesti zemlju u EU“.

Sagovornik ocjenjuje da se na izborima za EP nisu dogodile „nikakve spektakularne promjene“ u odnosu na stanje kakvo je bilo u prethodnom petogodišnjem mandatu tog parlamenta. Kaže da će političku osovinu u EP i dalj činiti trio – EPP, Evropske socijaldemokrate (S&D), te liberalno-demokratska grupacija „Obnovimo Evropu“ (Renew Europe).

„Oni imaju neophodnu natpolovičnu većinu u EP, što je uslov za jednostavniji izbor predsjednika Evropske komisije i komfornije donošenje političkih odluka, uz uslov da se očuva partijska disciplina u sva tri poslanička kluba“, napominje.

Nikolić kaže da je bilo mnogo „neupućenih komentara ili spinova“ o tome kako je desnica ojačala u EP, što je, prema njegovim riječima, netačno, „i odgovara samo ruskom totalitarnom režimu koji dominantno kreira kampanju lažnih informacija u Evropi“.

„Ne očekujem da bi najbrojnija EPP, ili neki njeni dijelovi u Evropskom parlamentu, pristali na institucionalnu saradnju sa radikalnim desničarima koji su okupljeni u grupaciji ‘Demokratija i identitet’, što bi potencijalno moglo da dovede u pitanje politiku proširenja, i uopšte koncept na kojem je nastala EU“, rekao je on.

Poslanik DPS-a kaže da je, s druge strane, tačno da je jedan broj članova „kluba prijatelja (predsjednika Rusije) Vladimira Putina, prije svih onih u Austriji i Francuskoj, ostvario zapažene rezultate“.
„Ali ne mislim da tu postoji suštinski potencijal da se promijeni kurs državne politike, posebno u Francuskoj u kojoj se demokratske snage protiv Marin Le Pen bore isključivo preko specifičnog modela izbornog sistema koji štiti demokratske institucije tako što se u drugom izbornom krugu svi ujedinjuju protiv njenog ‘Nacionalnog okupljanja'“, konstatuje Nikolić.

Glasačko pravo na izborima imalo je 360 miliona Evropljana, koji su birali 720 evroparlamentaraca.