Kakvi nas uslovi čekaju na lokalnim izborima?

Sagovornik N1 smatra, pak, da najveća odgovornost za „cementiranje pogubnog principa nekažnjivosti“ leži na tužilačkim organima, pošto su, kako kaže, ignorisali obilje dokaza i osnovanih sumnji o kršenjima zakona u izbornom procesu.

Zato se, dodaje Nedeljkov, pokretanje krivičnih i disciplinskih postupaka protiv nalogodavaca i izvršilaca kriminalnog rušenja integriteta izbora nameće kao ključni preduslov za svaki dalji razgovor o izbornom procesu.

„Svakako ono što je obeležilo decembarske izbore jesu manipulacije biračkim spiskom. Poverenje javnosti u taj fundamentalni izborni dokument (birački spisak) je gotovo u potpunosti urušeno. Mi danas ne znamo ko i na kojima izborima ima pravo da glasa. Da postoji politička volja, veoma brzo bi mogla da bude unapređena transparentnost biračkog spiska tako što bi nadležno ministarstvo javnosti učinilo dostupnim podatke o broju birača po domaćinstvu. Na taj način svaki vlasnik stana ili kuće mogao bi da proveri da li broj birača u njegovom stanu ili kući odgovara stvarnom stanju“, ističe Nedeljkov.

Prema rečima Nedeljkova, čak i nezavisna revizija biračkog spiska, koja bi, kako kaže, bila svojevrsna dijagnoza stanja biračkog spiska, mogla bi da se sprovede do narednih izbora – da postoji politička volja.

„Dalje, da postoji politička volja, medijska slika bi mogla vrlo brzo da se popravi kada bi se obustavila partijska uzurpacija medija. Nije nam potreban nikakav novi zakon. Potrebno je da oni koji imaju moć prestanu da krše zakone. Dodatno, preporuke ODIHR-a ukratko se mogu svesti na to da institucije treba da poštuju i primenjuju zakon ili da se određeni zakoni izmene. To znači da, ako postoji politička volja, sve može vrlo brzo i lako da se sprovede“, zaključuje Nedeljkov.

U ponedeljak je istekao rok za ostavke da bi se na taj nacin izazvali svi preostali lokalni izbori za 2.6. https://t.co/bXOeRmtdlA

— Boban Stojanović (@Radoholicar) March 20, 2024

Kompletnu i nezavisnu reviziju biračkog spiska, uključujući i terensku kontrolu, od strane nezavisne komisije, a prema metologiji koju je razvila CRTA, zatražila je i koalicija Srbija protiv nasilja.

„Pre raspisivanja prvih narednih izbora, omogućiti timu domaćih i međunarodnih stručnjaka koji bi imenovala opozicija kontrolu biračkog spiska, uključujući ovlašćenje da izvrše uvid u elektronsku bazu biračkog spiska i provere ko je i kada pristupao bazi i menjao podatke u biračkom spisku u periodu nakon izbora 2022. godine“, glasi zahtev najvećeg opozicionog saveza, koji se zalaže i za to da na lokalnim izborima mogu da glasaju samo oni koji imaju prijavljeno prebivalište u opštini i gradu najmanje šest meseci.

Prijavljivanje birača iz RS u Beogradu počelo još 2021. godine

A da naseljavanjem ljudi u Beogradu Srpska napredna stranka priprema izbornu krađu, upozoravale su još u avgustu 2021. godine Narodna stranka i Demokratska stranka, pozivajući se na informacije da se u Beogradu prijavljuje sve više građana iz Republike Srpske kako bi pomogli SNS-u na izborima.

Demokrate su tada saopštile da je samo u prvih pet meseci 2021. godine prebivalište u Beogradu prijavilo više od 28.000 ljudi, što, kako ukazuje da su opravdane sumnje da se sprema velika pljačka na beogradskim izborima.

Vecina ostalih redovnih lokalnih izbora moze 9/16.6.

Osim npr, GO NBGd – najranije 30.6. (ako cemo nedelju).

Tako da, za datum svih ostalih lokalnih realno cekamo 30.6/7.7. ili kasnije. Mogu gotovi svi i na kraj avgusta. Neki i u septembar. #izbori24 https://t.co/BEFuMRzc8N

— Boban Stojanović (@Radoholicar) March 21, 2024

„Promena broja birača za gotovo dva odsto u tako kratkom vremenskom periodu može da znači samo jedno – da mafijaška vlast definitivno planira da vrši prekrajanje izborne volje Beograđana“, upozorile su demokrate pre dve i po godine.

Usvajanje novog Zakona o elektronskim medijima, neposredno pred raspisivanje izbora, još jedna je u nizu propuštenih prilika da se konačno reguliše pitanje funkcionerske kampanje, ocenila je CRTA.

Kako je navela ta organizacija, do iskoraka je došlo u pogledu perioda tokom koga je medijima zabranjeno da izveštavaju o skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti ili se obeležava početak izgradnje takvih objekata, ako njima prisustvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike ili odbornike.

Taj period je sa deset dana produžen na 30, ali pored toga što period zabrane ne obuhvata celu izbornu kampanju, ona je ograničena samo na aktivnosti onih funkcionera koji su istovremeno i kandidati.

Mediji su tako tokom izborne kampanje bez ikakvih ograničenja mogli da izveštavaju o aktivnostima predsednika Srbije Aleksandra Vučića poput otvaranja puteva, mostova, bolnica, škola, stadiona ili fabrika, s obzirom na to da se na aktuelnog šefa države ne odnosi zabrana izveštavanja u poslednjih trideset dana pre dana izbora.

Predsednik Srbije nije obuhvaćen tom zabranom jer nije bio kandidat na izborima, uprkos tome što je bio nosilac izborne liste Srpske napredne stranke na svim nivoima – republičkom, pokrajinskom i lokalnom.

Kamen spoticanja između vlasti i opozicije upravo je zahtev da u nazivu izborne liste ne sme biti ime onoga ko nije kandidat na listi.

Iako su na decembarskim pokrajinskim i lokalnim izborima nosioci lista bili i lideri opozicionih stranaka koji nisu bili kandidati na tim izborima, nema sumnje da bi se te privilegije opozicija lako odrekla ukoliko bi na to pristala i najveća vladajuća stranka.

Međutim, u Srpskoj naprednoj stranci nisu spremni za tu vrstu ustupka, a zahtev da nosioci izbornih lista mogu da budu samo kandidati na tim izborima Aleksandar Vučić nazvao je „budalaštinom“.

„Vlast neće ni da prizna da postoje problemi s izbornim procesom“

Programski direktor organizacije CRTA ističe da je unapređenje izbornog procesa moguće ukoliko postoji politička volja.

„Ali već mnogo puta je vlast demonstrirala potpuno odsustvo volje da za početak prizna da postoje problemi s izbornim procesom, a kamoli da ih rešava. Vlast nam je već pokazala da, kada nešto želi, to može vrlo brzo da uradi. Setimo se samo kako su ključna izborna pravila (cenzus) 2020. godine izmenjena tik pred izbore, a te izmene čak niko nije ni zahtevao“, podseća Nedeljkov.

Obavezujuće uputstvo za medije, novi REM i smene u RTS-u

Koalicija Srbija protiv nasilja insistira i na tome da svi preostali lokalni izbori (u opštinama i gradovima u kojima nisu održani u decembru 2023. godine) moraju da budu održani istovremeno. Izvesno je, ipak, da će se za novi saziv beogradskog parlamenta glasati 2. juna, dok je najraniji termin za redovne lokalne izbore u 88 gradova i opština 9. jun.

Jedan od zahteva dela opozicije, kao i inicijative Proglas, odnosi se na medijski pluralizam, koji podrazumeva ravnomernu zastupljenost političkih grupacija u medijima, koje bi bilo regulisano obavezujućim upustvom.

Uz to, koalicija Srbija protiv nasilja zahteva razrešenje svih članova Saveta REM-a i izbor novih pre narednih izbora, po ubrzanoj proceduri definisanoj posebnim zakonom, kao i transparentan izbor novog Upravnog odbora i generalnog direktora RTS-a i sprovođenje konkursa za izbor novog uredništva RTS-a.