Kakvu je poruku Vučić poslao odlikujući Handkea?

Dodatna dimenzija ovog sramotnog čina sastoji se, dodaju naši sagovornici, u trenutku odabranom za dodeljivanje Ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena piscu koji je podržavao i branio politiku ubijanja na nacionalnoj i verskoj osnovi – na Dan pobede nad fašizmom.

– Gnusnim i sramotnim dodeljivanjem ordena Peteru Handkeu, podržavaocu rata na prostoru bivše Jugoslavije i poricatelju genocida u Srebrenici, država Srbija je još jednom pokazala kakav je njen odnos prema ratu i u njemu počinjenim zločinima. Na delu je kontinuitet države organizovanog zločina iz devedesetih godina na svim nivoima – pravnom, političkom, moralnom – ocenjuje za Danas Staša Zajović iz Žena u crnom.

Ovim činom, smatra Zajović, režim u Srbiji proširuje krug onih besramnih evropskih intelektualaca, među kojima najistaknutiju ulogu zauzima Handke, zagovornik državno-organizovanog projekta etnički čiste velike Srbije.

– To bi bilo isto kao kada bi država Nemačka dala orden nekome ko poriče Holokaust – zaključuje Staša Zajović.

Kad želi da razume srpske nevolje, Vučić posegne za Handkeovim knjigama

Predsednik Srbije se prilikom uručivanja Ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena austrijskom piscu Peteru Handkeu zahvalio za „sve što čini za Srbiju“. Vučić je rekao da je srpski narod srećan što u svoje prijatelje ubraja i Handkea.

„Našem narodu bolji nikada nisu bili potrebni. Svaki Handkeov glas zvuči gromoglasno“, rekao je Vučić i dodao da svaki put kada želi da razume nevolje srpskog naroda na Kosovu posegne za nekom od Handkeovih knjiga.

„Prihvatajući naš orden pisac čini veliku čast Srbiji i mnogo mu hvala na tome. Dodeljujući ovaj najznačajniji orden Srbija pokazuje zahvalnost svom akademiku i prijatelju Handkeu“, rekao je Vučić.

Podsetimo, Peter Handke je, nakon okončanja četvorogodišnje opsade glavnog grada Bosne i Hercegovine, pisao o tome da su muslimani sami inscenirali svoje pokolje u Sarajevu i da su za to krivili Srbe.

Takođe, posvetio se negiranju genocida u Srebrenici, a u martu 2004. potpisuje apel koji poziva na odbranu Slobodana Miloševića. Iste godine je Miloševića posetio u zatvoru u Hagu.

Godinu kasnije pozvan je kao svedok Miloševićeve odbrane, ali je taj poziv odbio da bi malo kasnije objavio esej u kojem objašnjava svoje razloge zbog čega Međunarodnom tribunalu za Jugoslaviju, koji je u njegovim očima „pogrešan sud“, neće stajati na raspolaganju za pitanja i odgovore.

U istom eseju opisuje i njegov višesatni razgovor sa optuženim Miloševićem u Hagu. U martu 2006. Handke se pojavio i na sahrani u Slobodana Miloševića u Požarevcu.

Kusturičina „fešta“ u čast podrške zločinima

– Za mene je posebno strašan redosled poteza, odnosno događaja koji su prethodili dolasku Petera Handkea u Beograd, gde mu je predsednik Srbije uručio orden. Prvo su ga Matija Bećković, Emir Kusturica i Milorad Vučelić šetali istočnom Bosnom, gde se desio niz najmasovnijih zločina posle Drugog svetskog rata – ocenjuje za Danas istoričarka Dubravka Stojanović.

Inače, nekoliko dana pre posete Beogradu, Handke je boravio u Banjaluci, gde mu je dodeljen Orden Republike Srpske. Iz Vlade Republike Srpske rekli su da je Handke odlikovan zbog „izuzetnog rada i zasluge na polju kulturnog i duhovnog razvoja, kao i za naročiti doprinos u razvijanju i učvršćivanju sveukupnih odnosa s Republikom Srpskom“.

Orden mu je dodelila predsednica entiteta Željka Cvijanović, a Handke je tom prilikom izjavio da je odlučio da dođe u Republiku Srpsku „uprkos jakim vetrovima koji su bili protiv toga“.

Handkeu je potom reditelj Emir Kusturica u Višegradu dodelio nagradu „Ivo Andrić“, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1961. godine za roman „Na Drini ćuprija“, priči o čuvenom višegradskom mostu, koji će tri decenije kasnije postati upravo mesto masovnog stradanja Bošnjaka, zločina koje negiraju ne samo vlasti RS, poput Milorada Dodika, odnosno Emir Kusturica, već i nagrađeni pisac, koji u tamošnjem hotelu Vilina Vlas, mestu masovnog silovanja žena i devojčica Bošnjakinja, tokom tih ratnih godina boravio i, kako je sam rekao, „tražio inspiraciju“.

Za kraj posete Handkea Bosni, Emir Kusturica je u njegovu čast organizavao „feštu“ u Andrićgradu, gde se pevalo i veselilo…

Dubravka Stojanović kaže da je nakon tog niza sramnih pohoda po Bosni, Handke došao u Beograd, gde ga je Vučić odlikovao ordenom na Dan pobede nad fašizmom, da bi se time, kako kaže naša sagovornica, izgazila svaka ideja antifašizma.

– I na kraju je bila priredba u Narodnom pozorištu, koju je prenosio RTS, sa izvođenjem ljotićevskih pesama. Time su svi zajedno saopštili da čvrsto stojimo uz zločince i da sa tog puta ne skrećemo – zaključuje Dubravka Stojanović.

U Srbiji je pobeđen antifašizam

Prema rečima istoričara Milivoja Bešlina, vladajući režim u Srbiji zaista je rekao sve o sebi, ali i o našem društvu načinom na koji je obeležen Dan pobede nad fašizmom. To je, kaže on, više ličilo na dan obračuna sa antifašizmom.

– Peter Handke je ovde uvažen ne zbog svoje književnosti, već zbog negiranja zločina i genocida u BiH i po slavljenju osuđenih ratnih zločinaca i masovnih ubica. Toliko kontroverznom čoveku dodeliti orden i to upravo zbog onoga što je najspornije u njegovoj biografiji je ruganje svemu antifašističkom. Ono što Handke ovde slavi i podržava u svemu je suprotno idejama i duhu antifašizma. Dodamo li Dodikovo prekjučerašnje varvarsko i lažljivo strvinarenje Tita kao pobednika nad fašizmom i komandanta jedinog jugoslovenskog (unutar njega i srpskog) antifašističkog pokreta, delovalo je da Dan pobede nad fašizmom nije mogao biti sramnije obeležen – kaže Bešlin za Danas.

Međutim, dodaje on, pojavila se informacija da su pesme koje su izvođene na toj besramnoj akademiji, povodom 9. maja, bile LJotićeve.

– Podsetiću samo da su ljotićevci bili otvoreni i ubeđeni saveznici Trećeg rajha, kvislinzi i najprečišćeniji oblik srpskog fašizma. I da cinizam bude potpun, LJotićeve pesme su umetane između čitanja Desankine „Krvave bajke“, posvećene streljanju kragujevačkih đaka 1941. godine. A upravo je Peti dobrovoljački korpus ljotićevaca, pod komandom Marisava Petrovića, učestvovao u sprovođenju kragujevačkih đaka na streljanje. Ako je i od radikalsko-naprednjačke ohlokratije, mnogo je, zaista. Čovek nad tim može samo da se zastidi i poželi da nam se ovo nikada ne ponovi. Antifašizam je u Srbiji pobeđen i to su nam obznanili baš 9. maja – zaključuje Milivoj Bešlin.