Foto:Vojkan Ristić / DanasPolitika je još jednom stanovnike Velikog Trnovca sela na šest kilometara od Bujanovca dovela u središte pažnje. U ovom selu se očekuje i treće moguće glasanje kako bi bili okončani parlamentarni izbori u Srbiji.
Zbog uočenih nepravilnosti glasanje je već jednom ponovljeno na Biračkom mestu broj šest u zgradi Osnovne škole „Muharem Kadriju“ na preiferiji sela. Ponavljanje se desilo po Odluci Republičke izborne komisije (RIK), iako je u tom slučaju Opštinska izborna komisija u Bujanovcu odbila zahtev Koalicije Albanaca – Ujedinjena dolina, koju predvodi Šaip Kamberi.
Na tom ponovljenom glasanju za lidera Partije za demokratsko delovanje (PDD) glasalo je od 1.086 birača, njih 670 ili oko 68 procenata, što je ukazivalo da bi Kamberi mogao da iz „drugog kruga“ uđe još jednom u poslaničke klupe Skupštine Srbije. No tu nije kraj ove političke storije kada su u pitanju etnički Albanci sa juga Srbije, jer je usledila žalba Socijalističke partije Srbije (SPS) koju je OIK u Bujanovcu odbio, ali potvrdila državna Izborna komisija (RIK).
Socijalisti su u svojoj žalbi naveli da je na ponovljenom glasanju na „Biračkom mestu broj šest – glasalo lice bez važećih dokumenata“, što je dodatno dovelo do odlaganja konstitutivne sednice srpskog parlamenta. Između ostalog i zbog toga što je Koalicija Albanaca pokrenula postupak pred jedino nadležnim institucijom – Upravnim sudom Srbije.
Selo Veliki Trnovac u kome se nalazi i sporno Biračko mesto broj šest u zgradi OŠ „Muharem Kadriju“ nalazi se na oko šest kilometara od centra Bujanovca. Od Bujanovca do ovog sela vodi asfaltirani put okružen delom starim, a delom i novosagrađenim kućama. Većina kuća je „pod katancem“, jer njihovi vlasnici žive i rade u zemljama EU. Puno kuća, malo ljudi, iako zvanično u Velikom Trnovcu živi oko šest hiljada etničkih Albanaca.
-Ako nas pozovu da još jednom izađemo na glasanje mi ćemo to uraditi. Mimo politike, mi ovde imamo i druge probleme, a na jednom sve se opet vrti oko navodnog problema sa nama Albancima – dočekuje nas u Poslastičari Kanisa mlađi Albanac. Ovo selo je i rodno mesto kandidata za poslanika Šaipa Kamberija, pa je i samim Albancima u najmanju ruku čudno zašto on „već u prvom krugu nije overio još jedan mandat u srpskom parlamentu“.
Na informaciju koju prenosi naš domaćin da u Velikom Trnovcu boravi „gazetar“ – u prevodu novinar, Albanci se pridružuju i otvoreno govore o tome da „njih politika sada ne interesuje“, zato što „odavno ni u Bujanovcu, Preševu, Medveđi nije otvorena ni jedna fabrika u kojoj bi se ljudi zaposlili“.
– Umesto da žive i odrastaju ovde, naši sugrađani moraju da idu kod rođaka koji rade u zemljama Evrope. U prvom redu u Švajcarsku i Nemačku i da tamo uz mukotrpan rad zarade novac tek toliko da prežive. Videćete koliko će ljudi ovde biti za tri nedelje kada počnu godišnji odmori u zemljama EU gde rade naši rođaci – poručuje nam Nefat.
Bedri Rašiti, je radnik u Službi obezbeđenja u zgradi Opštine Bujanovac. Ukazuje nam na to da se u Velikom Trnovcu sve teže živi, te da „opstanak Albanaca sada zavisi od onoga što tokom leta stigne iz dijaspore“.
-Opao je interes za gajenje duvana, nekada kultne biljke za život. Cela ulica koja je bila poznata po domaćinima koji gaje stoku sada više se poljoprivredom ne bavi. Sve se svelo na golo preživljavanje, zato što ne postoji perspektiva pogotovu za mlade ljude koji se ovde rađaju i odrastaju, a potom i kada se iškoluju ne mogu da rade u svojoj struci – kaže za Danas Rašiti.
U „Strukarskoj mahali“ na periferiji Velikog Trnovca nalazi se zgrada Osnovne škole „Muharem Kadriju“. Nosi ime po partizanskom borcu, Albancu koji se posle završetka drugog rata posvetio razvoju industrije u ovom kraju, pre svega rudnika antimona koji sada predstavlja „relikviju jednog vremena“.
Zgrada škole izgrađena je uz kompletnu podrušku Agencije Tika iz Turske, o čemu postoji zahvalnost đaka i meštana, na albanskom sprskom i turskom jezik, na tabli koja se nalazi na ulazu u školu. Nastavu pohađa oko sedamsto đaka albanske nacionalnosti. U ovom delu Trnovca ne postoji ni jedan tako moderan građevinski objekat, pa je zato valjda i ovde godinama jedno biračko mesto za sve izbore.
Ispred škole veliko dvorište. U ovom delu sela nekada se nalazila klanica Preduzeća za mesne prerađevine Jugokoop iz Bujanovca. Na povratak u centar sela ni jednog proizvodnog pogona. Zakatančene automehaničarske, vulkanizerske i radnje koje pružaju samo imaju uslužne usluge.
– Problema između Srba i Albanaca ovde nema. Postoji problem između političara na lokalu i onih u Beogradu, a sve na štetu albanske nacionalne zajednice. Ljudi bogati, a takvi su ređe, i oni siromašni, postoje i među Albancima i među Srbima. Oni će ovde uvek živeti zajedno, ali to se ne može reći za interese političara pre svega onih iz aktuelne vlasti u Beogradu – objašnjava za Danas Ragmi Mustafa, predsednik Nacionalnog Saveta Albanaca (NSA) i sam rođeni Trnovčanin. On precizira da Albanci u zemljama regiona, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori pa i Bosanskoj federaciji „nemaju problema jer su na neki način integrisani u sistem, što nije slučaj u Srbiji“.
– Morate reći i to da nije vaspitano da predsednik Srbije, i premijerka kada dođu u Bujanovac sednu u kafanu u centru grada, pritom ne želeći da uđu u zgradu Opštine Bujanovac samo zato što je tamo na čelu jedan Albanac – poručuju Trnovčani. Čujemo da radna mesta za Albance samo „delimično“ postoje u policiji, pravosuđu i lokalnom Domu zdravlja.
– Sada problem, i sa Šaipom. Pa nije on Putin, da ga se toliko plaše Vučić i Dačić. Očigledno da neko želi da u Skupštini Srbije Albanci nemaju ne deset, već ni jednog jedinog predstavnika. Ako je Kamberi mogao da ih „uzdrma“ onda je jasno čemu sva ova vratolomna situacija oko glasova za njegov poslanički mandat – kaže za Danas Isuf.
U blizini jedne od tri džamija u Velikom Trnovcu dve traktorske prikolice sa ogrevnim drvetom. Dok ih zagledamo, izalzi čovek i pita nas prvo na albanskom, a onda i na srpskom :“Hoćeš drvo ?“. Kada mu odgovaramo kojim smo povodom u Trnovcu on nam kaže da ga politika „ne interesuje“.
-Gospodin, politika je život. Ako ne prodam ovu prikolicu drva ja neću imati da kupim đak brašna, zejtina i soli za moje ukućane i odnesem gore u planinu – kaže nam Albanac koji je iz Malog Trnovca došao da zaradi u centralnom selu. U jedan sat posle podneva oglasila se molitva preko razglasa iz džamije u centru sela. Svi na trenutak zaćutaše.
Albanci u Velikom Trnovcu nisu bogati ljudi. Njih kao i druge muči siromaštvo, briga za zdravlje i perspektivu dece. Cela politička priča oko ponavljanja glasanja sada se svodi na „loš primer“ kako se ignoriše dobra, izborna volja onih koji bi želeli da se integrišu u sistem Srbije.
Haljimi i Kamberi jedini poslanici od 2007.
Albanci sa juga Srbije do sada su od uspostavljanja višestranačja u Srbiji 1991. godine samo dva poslanika. Prvi je bio profesor fizike iz Preševa i osnivač Partije za demokratsko delovanje (PDD) Riza Haljimi u tri mandata, a potom i njegov naslednik na mestu lidera partije Šaip Kamberi.
Albancima nikada nije pripalo ni jedno ministarsko, niti mesto državnog sekretara, sem nekoliko funkcija u Koordinacinom telu za jug Srbije koje nisu bile izvršne od 2.000 do danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
