Foto: Jugpres/PrintskrinOsnovni problem u Medveđi je pasivizacija adresa čime se na perfidan način vrši etničko čišćenje Medveđe od Albanaca i, nažalost, ovaj vid našeg odgovora je iznuđen zato što naša vlast godinama ne rešava nagomilane probleme”, rekao je za Regionalnu informativnu agenciju Jugpres Šaip Kamberi, poslanik u Skupštini Srbije i predsednik Partije za demokratsko delovanje.
”Sve se to dešava u državi koja se formalno nalazi na putu evro-integracija i ovo što se događa je totalno apsurdno evropskim načelima samouprave, načelima ljudskih manjinskih prava, dešava se u Srbiji, dešava se u Medveđi i na svaki način se pokušava smanjiti broj Albanaca u ovoj opštini”, dodao je Kamberi.
Održan protest Albanaca u Medveđi ispred policijske stanicehttps://t.co/Tp1RDpdHAZ
— KoSSev/Kosovo Sever portal (@KoSSevnews) November 3, 2024
“Ne znam za koji i za čiji interes. Srbija kao zemlja koja je na putu evro-integracija svakako treba da zna da ne može biti deo Evropske unije dok ne reši pitanje manjinskih prava. Zašto se sve ovo odlaže, čiji je ovo interes? Ovo nije period od 2-3 godine, ovo je period od 23 godine od onog prvog programa Savezne republičke vlade iz 2021. godine kada je rešena oružana kriza u Preševskoj dolini i kada smo ušli u jedan politički proces rešavanja problema u ovim opštinama koji je reafirmisan sporazumom iz 2009. godine, a koji je zaokružen planom od 7 tačaka koji je Vlada Republike Srbije prihvatila u potpunosti u vidu informacija iz Koordinacionog tela juna 2013. godine, objašnjava Kamberi.
Dodaje da “od tada pa do danas ništa značajno se nije desilo u poboljšanju prava Albanaca“.
„Nažalost, prisutna je degradacija kada je u pitanju položaj Albanaca, a ovo što se događa u Medveđi je tipičan primer etničkog čišćenja Albanaca, a slično je i u Bujanovcu i Preševu. Tipičan primer etničkog čišćenja administrativnim merama, što je zabranjeno Ustavom Republike Srbije koji decidno kaže da se ne može izmeniti slika stanovništva u jednoj opštini administrativnim merama koje država može preduzeti. Naš je odgovor kao protest još jedan vid političke borbe za naša prava i nastojaćemo da imamo i drugačije organizacije, ne samo političko delovanje kroz parlament, nacionalni savet i lokalne samouprave, jer ovo što se dešava se više ne može izdržati.”
Na pitanje koje razloge navode državni organi za pasivizaciju adresa, Kamberi kaže da „država nikada nije dala jedne iste rezultate pasivizacije. Nekome daje nešto drugo, pa onda nekom trećem nešto treće što govori da država selektivno
sprovodi proces pasivizacije”, rekao je Kamberi.
On kaže i da je u „jednom izveštaju Inicijative mladih za ljudska prava iz Beograda koji su radili ovu temu” jasno ustanovljeno da procec pasivizacije.
„U susednoj opštini Lebane je 0,2 odsto od ukupnog broja stanovnika. U Medveđi je 40 odsto, a od tih 40 odsto Albanaca je preko 90 odsto. Očito je da se ovde etnički motivisano administrativno nasilje sprovodi nad Albancima i ovo mora da prestane jer ćemo se od sada organizovati i sve slučajeve sprovesti do Strazbura jer nama to ostaje jedini put.”
Na našu konstataciju da se iz Medveđe godina sele ljudi iz Medveđe i pitanje da li zna možda koliko trenutno Albanaca živi u Medveđi, Kamberi kaže da “statistike ne postoje”.
„Ipak, ono što je kao zvanična statistika jeste da nešto preko 15 odsto ukupnog stanovništva Medveđe čine Albanci i to je na neki način omogućilo da barem formalno albanski jezik ostane službeni u ovoj opštini. Činjenica je da su
Albanci od 2018. imali 5, pa čak i 8 odborničkih mesta u lokalnoj skupštini, a sada su spali na dva mesta. To je posledica pasivizacije, posledica brisanja adresa i posledica direktnog brisanja iz biračkog spiska, totalna degradacija i totalna anarhija koju sprovodi MUP u odnosu na Albance u ovoj opštini što je tipičan primer diskriminacije i etničkog čišćenja u ovoj opštini”, smatra Kamberi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
