Kamberi: Sporazum Beograda i Prištine mora da sadrži i rešenje za jug Srbije

„Ovo je po nama zadnji trenutak u kome bi dijalog trebalo da nađe i rešenje za prava Albanaca ovog regiona. Bez toga, sporazum bi bio nepotpun i ostali bi problemi i dalje. Svako sporno pitanje bi trebalo kroz ovaj sporazum da se reši, kako bi se stvorili uslovi za dobrosusedske odnose u budućnosti i saradnji između dva naroda“, rekao je Kamberi za N1.

Kaže da od 2013. godine albanske partije traže dijalog sa vlastima u Beogradu i da su spremni na saradnju ukoliko Vlada Srbije krene sa primenjivanjem plana od sedam tačaka iz 2013. godine, kojim se rešavaju problemi na jugu Srbije.

„Albanaca nema u državnim institucijama, ili ih ima u marginalnom broju. Naše pravo je da budemo sastavni deo tih institucija na nivou naših opština, odnosno regiona. Tek onda bi razmotrili mogućnost da budemo efektivni deo vlade ukoliko bude neke ponude“, izričit je Kamberi.

On je istakao da će poslanička grupa u Skupštini Srbije brojati tri poslanika, kao i da je to zasluga inicijative ministra spoljnih poslova Albanije.

„Ja sam prvi na listi i biću narodni poslanik u novom sazivu. Nemam nikakve informacije kada bi moglo da dođe do konstitutivne sednice parlamenta. Dolazim iz stranke koja dugo godina sama idse na parlamentarne izbore. Ovaj put je ministar inostranih poslova Albanije Gent Cakaj pozvao sve predstavnike albanskih partija dajući značaj zajedničkom nastupu albanskih partija pod jednom izbornom listom kako bi smo dobili što više mandata“, naveo je Kamberi.

Dodaje da su svi predsednici albanskih stranaka shvatili poruku i da je zbog zajedničkog nastupa dobijeno tri mandata u parlamentu.

„Godinama slušamo komentare iz Beograda da Albanci ne mogu da uživaju prava jer bojkotuju izbore. Nakon što smo dobili tri mandata, sada stižu nove kritike iz Beograda. Dakle, nešto smeta zvaničnom Beogradu u pogledu Albanaca. Mislim da je inicijativa o zajedničkom nastupu na izborima sasvim u redu i sasvim u skladu sa dobrosusedskim odnosima koje kreiraju Albanija i Srbija“, napominje Kamberi.

Prema njegovim rečima, situacija sa koronavirusom u Bujanovcu nije dobra.

„U prvom naletu koronavirusa smo bili među najboljim opštinama sa svega pet, šest obolelih. Sada, kada su otvorene granice i nakon izbora, bez obzira na mere koje je lokalna samouprava preuzela, broj zaraženih koronavirusom raste svakim danom. Situacija sada nije nimalo dobra“, kaže Kamberi.

Navodi da se najveći broj pacijenata tretira u samoizolacij, kao i da nema velikog broja teško obolelih.

„Kapaciteti za sada odolevaju, ali ukoliko se nastavi ovaj tempo širenja virusa, svakako će biti teško. Građani Bujanovca su počeli da strožije poštuju mere koje su preduzete. Ali, zbog nedovoljnog poštovanja, sada smo postali jedno od kriznih žarišta“, ističe Kamberi.

Govoreći o političkoj situaciji u Bujanovcu, naglašava da su se do sada glasovi Albanaca na jugu Srbije „rasipali“, a da su se sada albanske stranke ujedinile i formirale su novu većinu sa nadom da će se vlasti pridružiti i srpske političke stranke.

„Odlazak mladih ljudi odavde smanjuje broj Albanaca u našoj opštini. Politički problemi se ovde dugo ne rešavaju. Imamo probleme sa diplomama, dvanaesta generacija mladih ljudi koji završavaju studije na Kosovu, a čije se diplome ne priznaju, odlaze u zemlje Evropske unije. Pored toga, i ekonomska situacija utiče na smanjenje broja Albanaca“, zaključuje Kamberi.