Kameron Manter: Tramp nije baš mario za Kosovo

Stiče se utisak da će predsednik Tramp učiniti sve što je u njegovoj moći da ostane u Beloj kući. To znači da većina posmatrača veruje da će on napustiti Belu kuću tek u januaru ako izgubi izbore, čak i ako zvanično ne prizna poraz – kaže u razgovoru za Danas Kameron Manter, bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji. Naš sagovornik je jedno vreme bio i predsednik Instituta Istok-Zapad, a trenutno radi kao nezavisni konsultant.

Prema Vašem mišljenju, koje su bile najveće greške Donalda Trampa tokom njegovog mandata?

– Američka demokratija se oslanja na nešto više od glasanja. Postoje norme o odgovornom ponašanju koje se podrazumevaju, a Tramp je ignorisao mnoge od tih normi. To, više nego bilo šta drugo, jeste njegovo negativno nasleđe.

 Očekujete li bilo kakve značajne zaokrete u spoljnoj politici SAD ukoliko izbor Džozefa Bajdena za predsednika bude i zvanično potvrđen? Ako je odgovor potvrdan, koje će to biti najveće promene?

– Ako Bajden postane predsednik u januaru, očekujem velike promene u stilu i spoljnoj politici, a manje suštinskih promena. Na primer, Bajden će raditi sa saveznicima, tragati za multilateralnim rešenjima globalnih pitanja poput klimatskih promena i pandemije, i verovatno naglašavati ljudska prava više nego Tramp. Ali, postoje neki suštinski elementi koji će ostati isti – on će biti „čvrst“ prema Kini, zalagaće se za reforme u pojedinim elementima svetske trgovine, „pritiskaće“ NATO saveznike da preuzmu veći teret zajedničke odbrane. Što se Balkana tiče, gotovo je sigurno da se on neće upustiti u pompezno „samitovanje“ poput Trampa. Pretpostavljam da će njegov tim nastojati da se uhvati ukoštac sa balkanskim pitanjima u kontekstu ponovne izgradnje snažnih veza sa Evropom. Dozvolite mi da dodam da odajem priznanje Trampu zbog toga što je skrenuo pažnju američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) na ovaj region i da se bez sumnje nadam da će Bajden nastaviti da podržava ovu inicijativu.

Kako ocenjujete često ponovljene tvrdnje srpskih zvaničnika da je Tramp „bolja opcija“ od Bajdena kada je reč o nastavku dijaloga o Kosovu?

– Ne verujem da je Tramp zaista mario za rešavanje pitanja poput onog Kosovo-Srbija, već da je, radije, želeo da iskoristi ovu temu kako bi povećao svoju popularnost na domaćem terenu. Iz navedenog razloga ne slažem se da bi Tramp predstavljao „bolju opciju“ – dijalog Kosovo-Srbija zahteva strpljivu diplomatiju, a ne samo samit u Vašingtonu.

Smatrate li da će Bajdenova administracija primeniti sporazum iz Vašingtona o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, ili će taj dogovor ostati mrtvo slovo na papiru?

– Nadam se da će Bajdenova administracija podržati one elemente Vašingtonskog sporazuma koji će doprineti miru u ovom regionu i rešavanju problema između Kosova i Srbije. Pomenuo sam ranije DFC, i ponovo ću pomenuti: to je dobar primer kako Amerika može da pomogne zemljama u ovom regionu da reše svoje goruće ekonomske probleme.

Kako gledate na aktuelnu političku situaciju u Beogradu i Prištini, budući da je u Beogradu formirana nova Vlada, a u Prištini smo videli ostavku predsednika?

– Kao i obično, unutrašnjopolitička situacija u Prištini i Beogradu je složena. Nadam se da će lideri obeju država nastaviti da se angažuju, da će raditi sa svojim evropskim i američkim kolegama, i da će nastojati da ohrabre svoje biračko telo da su dobri odnosi svima u interesu.

Verujete li da su srpski zvaničnici, predvođeni predsednikom Vučićem, iskreni kada tvrde da je članstvo u EU i dalje strateški cilj Srbije?

– Verujem da Srbija nema nijednu drugu alternativu osim Evrope. Što više srpski lideri rade sa svojim evropskim kolegama, pre će ova budućnost – budućnost demokratije, prosperiteta i regionalnog mira, biti ostvarena. Bezrezervno očekujem da će Amerika u tome podržati Evropu.

„Nadam se da će Srbija postati članica i NATO“

Kako gledate na sugestije Evropskog parlamenta srpskim zvaničnicima da se nastavi međustranački dijalog o unapređenju izbornih uslova?

– Priznajem da nisam upoznat sa takvim sugestijama Evropskog parlamenta, ali jedno je jasno: što je reprezentativnija demokratija u Srbiji (to znači: snažne političke stranke, otvoreni slobodni mediji, vladavina prava, i napori da se suzbije korupcija), pre će Srbija zauzeti mesto koje joj pripada – postati članica Evropske unije, a, nadam se, i članica NATO.