Kancelar Nehamer stiže u Srbiju da potvrdi EU politiku povodom napetosti zbog rata u Ukrajini

Nehamer će se u Beogradu sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Porfirijem, saopštile su pres-službe zvaničnika.

Nehamer je rekao da posetom želi da potvrdi evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, posebno u svetlu pojačanih napetosti zbog rata u Ukrajini.

Prema navodima medija, Nehamer sutra uveče iz Beograda putuje u Sarajevo, gde će u petak pre podne razgovarati sa članovima predsedništva BiH, predsedavajućim Saveta ministara BiH Zoranom Tegeltijom i sa visokim predstavnikom Kristijanom Šmitom.

Austrijski kancelar iz Sarajeva istog dana putuje u Prištinu, gde su planirani sastanci sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednicom Vjosom Osmani.

On će na Kosovu posetiti i austrijski kontingent u međunarodnom snagama Kfor koji broji 274 vojnika. Austrija ima i 174 vojnika u snagama Eufora u BiH, a posle ruskog napada na Ukrajinu, u BiH je uputila još 120 vojnika, kao rezervu za brzo reagovanje.

U osvit posete austrijskog kancelara, važne poruke je poslao iz Beča Borut Pahor, predsednik Slovenije.

On je, u okviru obraćanja na bečkoj Diplomatskoj akademiji na temu „Evropa. Zapadni Balkan i šire. Centralna evropska perspektiva“, rekao da u trenutnoj situaciji, kada je geopolitika postala sve važnija, širenje EU na Zapadni Balkan mora biti ključni geopolitički prioritet Brisela.

„Savetovao bih svima koji pregovaraju sada sa Srbijom da ne vrše preveliki pritisak. Očekujemo na kraju da, ako želi da nastavi evropski put, izabere EU“, podvukao je Pahor.

Kako prenose mediji u Srbiji, on je ukazao da usporavanje procesa širenja na Zapadnom Balkanu omogućava povratak nacionalizma, ideje za promenama granica.

Samo ubrzanje procesa može zaustaviti te opasne tendencije, koje predstavljaju direktnu pretnju ovom delu Evrope i Evropi kao celine, dodao je ističući da zna da je to ubrzanje teško, objasnio je on.

Predsednik Slovenije je naveo i da podržava projekat Otvorenog Balkana, iako neke ta njegova podrška iznenađuje.

„Mnogi lideri iz regiona i Evrope kritikuju tu ideju tvrdeći da je to srpska verzija Berlinskog procesa. Jeste, ali mislim da je značajno da su lideri Srbije, Severne Makedonije i Albanije preuzeli tu ideju kao svoju. Bio sam 2018. u Novom Sadu kada je ta ideja predstavljena. Čini mi se da je ta ideja jedna od malobrojnih konstruktivnih ideja saradnje zemalja Zapadnog Balkana koja ima barem delimičnu podršku, a to je veoma važno“, izjavio je Pahor, preneli su mediji.

Pomenuo je da mu je poznata kritika da iza tog projekta stoji politika pravljenja Velike Srbije i istakao da je zato više puta od predsednika Vučića tražio da se izjasni protiv ideje „srpskog sveta“.

Pahor je naveo da među liderima Zapadnog Balkana postoje dva mišljenja o Vučiću.

„Jedni kažu da je on stub stabilnosti, a drugi da je stub nestabilnosti. Želim da verujem, znajući ga dugo vremena, i njegove prethodnike, da je on stub stabilnosti i da tako deluje. Uslov za to je da mora da odbaci ideju ‘srpskog sveta’, odvajanja Republike Srpske, i nastavi dijalog sa Prištinom“, rekao je Pahor.