Kandić: Potrebna demarkacija

Na Kosovu je ostalo da živi oko 100.000 Srba, podsetila je Kandić u izjavi FoNetu i ocenila da njihov položaj nije pogoršan, pa bi u nekom budućem rešenju trebalo voditi računa o tim činjenicama.

„Svi građani su svesni da je Kosovo nezavisna država“, tvrdi Kandić, koja misli da se ne bi trebalo držati političkih fraza, poput izjava da je Kosovo deo Srbije.

Ona je, u okviru serijala razgovora Kosinus, novinaru Milenku Obradoviću rekla da je interes Srbije da rešenjem kosovskog pitanja obezbedi nove garancije i poboljša položaj srpskog stanovništva na Kosovu.

Kandić veruje da bi članstvo Kosova u međunarodnim institucijama poboljšalo položaj Srba na tom prostoru, jer bi Kosovo bilo obavezno da poštuje međunarodne standarde.

Kosovo danas nije član ni Saveta Evrope i to ne ide na ruku Srba koji žive na Kosovu, zato što kosovske institucije nisu obavezne da primenjuju određene standarde, objasnila je Kandić.

Kosovo je posle 20 godina pokazalo da može da funkcioniše, ocenila je ona i poručila da Srbija mora da prestane da pravi probleme koji izazivaju nesigurnost i strah Srba na Kosovu.

Koliko Kosovo funkcioniše kao demokratska država, to je drugo pitanje, predočila je Kandić i konstatovala da je u čitavom regionu pitanje demokratije vrlo diskutabilno.

Ona je ukazala da se Srbi na Kosovu stalno pitaju kakva je njihova budućnost zbog nestabilne političke situacije i da li će i oni jednog dana morati da odu, kao i njihovi sunarodnici 1999. godine.

„Rešenje je u uvažavanju činjenica, a moje lično mišljenje je da neke demarkacije treba da bude“, rekla je Kandić i navela da bi trebalo videti šta je interes ljudi koji žive uz granice.

Ona smatra da su na Kosovu svi svesni da će iza eventualnog dogovora dvojice predsednika stajati SAD, ali da to podržavaju i neke zemlje EU.

Nemačka je ublažila stav, iako i dalje insistira na integritetu i na trajnom rešenju, kao i na potpunoj sigurnosti da nema prenošenja tog modela na region, ocenila je Kandić.

Ona je dodala da se na Kosovu govori o tome da će tri opštine pripasti Srbiji.

„Predsednik Kosova je nekoliko puta javno rekao da Leposavić nikada nije pripadao Kosovu i da je svojevremeno Ranković u vezi sa stvaranjem izbornih jedinica predao Leposavić u sastav Kosova“, podsetila je Kandić.

Ona „ne zna da li će biti međunarodne konferencije, ali veruje da će međunarodna zajednica itekako učestvovati u objavljivanju sporazumnog rešenja i da njega neće biti bez saglasnosti institucija Evropske unije, Amerike, Nemačke, Britanije i Francuske“.

Kandić je uverena da Kosovo neće biti podeljeno, ali očekuje da će se voditi računa o demarkaciji i o tome kako da ljudi uz granice žive bez straha.

Čini mi se da bi bilo opasno rešenje po kome bi severna Mitrovica bila pripojena Srbiji, jer u tom slučaju Srbi južno od Ibra više ne bi videli budućnost na Kosovu, ukazala je Kandić.

Ona je precizirala da je severna Mitrovica za Srbe južno od Ibra zdravstveni, obrazovni i kulturni centar i da opstanak Srba na Kosovu itekako ima veze sa severnom Mitrovicom.

Za Kandić nije sporno da Kosovo postane član Ujedinjenih nacija (UN), uverena da Srbija greši što sprečava članstvo Kosova u drugim međunarodnim organizacijama, poput Interpola i UNESKO.

„Kosovo mora da dobije otvoreno polje za članstvo u međunarodnim organizacijama. To ima veze, ne samo sa funkcionisanjem Kosova kao države, nego i sa položajem i statusom Srba“, istakla je Kandić.

Ona ne očekuje da će u Srbiji biti organizovan referendum o Kosovu, niti smatra da bi to bilo rešenje.

Imamo vrlo šizofrenu situaciju u Srbiji u kojoj su protiv priznanja Kosova svi, osim civilnog društva i nekoliko javnih ličnosti, primetila je Kandić i naglasila da se u Srbiji nešto ozbiljno događa sa demokratijom.

Za Kandić je frapantno da je protiv priznanja Kosova i Demokratska stranka za koju je ocenila da je svojevremeno bila nada demokratije.

Prema Kandić, u opoziciji postoji svojevrsno takmičenje u tome ko će više da bude protiv bilo kakvog rešenja, a Srpska pravoslavna crkva se protivi priznanju i demarkaciji granice.

Sa jasnom deklaracijom da Srbija hoće u EU, mora se rešiti pitanje odnosa sa Kosovom, napomenula je Kandić.

Ona je konstatovala da nema normalizacije odnosa, ako Kosovo nema članstvo u UN i ne može da učestvuje u rešenju važnih pitanja koja se i njega tiču.

Rešenje mora da bude u formi odluke da se Srbija, a onda naravno i Kina i Rusija, ne protive članstvu Kosova u UN, ako ovde postoji toliko protivljenje, pre svega Crkve, formalnom priznanju, precizirala je Kandić.

Ona smatra i da je Srbija izgubila pravo na Kosovo zbog zločina koje su nad Albancima počinili „pripadnici vojske, policije i razni dobrovoljci koji su imali status unutar Vojske Jugoslavije“.

Kada Kandić pomisli na to, njoj je „jasno da je Srbija izgubila svako političko, etičko i moralno pravo da se vraća na staru situaciju“.