Kandić: Vlast protivljenjem odmogla Srbima na Kosovu

Slavlje u Mitrovici, „pobeda“ Srbije, i mlake reakcije stručne javnosti nedvosmisleno pokazuju da u Srbiji ne postoji elementarno razumevanje da nema normalizacije bez približavanja oko zajedničkih interesa, važnih za budućnost – uspostavljanja vladavine prava, komentariše za Danas Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo.

* Kako vidite način na koji su se srpski zvaničnici protivili da Kosovo postane članica te međunarodne organizacije, kao i trijumfalizam nakon tog, prema njihovoj interpretaciji, uspeha predstavnika vlasti?

– To što Srbija lobira protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama nije ništa drugo nego nepromišljena politika koja Srbiji ne donosi dobro, a odmaže Srbima na Kosovu, mislim na uskraćivanje brojnih međunarodnih mehanizama za zaštitu ljudskih prava. Kosovo nije član Saveta Evrope, Srbi ne mogu da se žale Evropskom sudu za ljudska prava zbog toga što su zakonom isključene porodice žrtava posle juna 1999. godine.

* Kako razumete izjave poput onih koje je dao šef diplomatije, Ivica Dačića, da je Kosovo u Interpolu jer su svi već na poternici, kao i onu koja je, reklo bi se, još dramatičnija, da je „Kosovo preko Kurca“ htelo da uđe u Interpol?

– Ministar Dačić svodi diplomatiju na pijacu. A drugačija spoljna politika Srbije bi mogla da pomogne u približavanju Srbije i Kosova u uspostavljanju dobrih susedskih odnosa. Za vreme rata on je pomogao svom kolegi sa studija Bahriji Caniju da izađe iz tajnog zatvora Službe DB i da napusti Srbiju, a danas, sudeći po njegovim rečima i akcijama (pridobijanje tačkastih država da ponište priznanja Kosova), on bi celo Kosovo zatvorio, izolovao u jamu, da ne postoji. Činjenice o broju ubijenih civila na Kosovu, 1998 – 2000: 8.676 albanskih civila, 1.196 srpskih i 445 romskih civila, upućuju na veliki oprez u vezi sa ministrovom „pošalicom“ da je Kosovo u Interpolu. Gde će Srbija sa svojom kosovskom prošlošću?

* S druge strane, navodno, imamo „pristojniji“ odnos koji je izrazio predsednik Srbije, a to je ne bi trebalo ponižavati Kosovo jer je doživelo debakl prilikom glasanja. Da li to vidite kao iskren stav, s obzirom na njegov celokupan odnos prema kosovskom problemu?

– Od njega je razuman i pristojan svet očekivao da podrži članstvo Kosova, jednostavnim i tačnim objašnjenjem – da je članstvo u interesu Srba na Kosovu, cele regije i uslov normalizacije odnosa. Držao je stranu ministra Dačića i ostalih političara, to se videlo u medijima, tako da posle „pobede“ značajnim doprinosom, svaka naknadna reč je suvišna.

* Kako vidite izjave Vučića u kojima on kaže da Srbi nisu razumeli njegovu politiku prema Kosovu i u kojima on pod podelom ili razmenom teritorije podrazumeva da je to antiteza i antistav nacionalističkom?

– Ja još uvek ne znam, nisam razumela koja je njegova politika prema Kosovu. Dobro se nosi sa poglavarima Srpske pravoslavne crkve, koji bi da zadrže svoje privilegije i bogatstvo, da crkve i sveštenstvo na Kosovu čuvaju i međunarodne snage i Kosovska policija, ali bez priznanja i podele. Ako predsednik predlaže priznanje Kosova uz pripajanje Mitrovice i još nekih delova severnog Kosova Srbiji, to je, po mom mišljenju, loše rešenje. Mitrovica je važna za Srbe u centralnom Kosovu. Tu su bolnica, fakulteti, sud i druge ustanove od egzistencijalnog značaja za Srbe. Ako nema Mitrovice, Srbi će napustiti Kosovo. Politički Srbi, mislim na Srbe u Mitrovici, jesu biznismeni, sa kućama u Srbiji, i nekontrolisanim poslovima na Kosovu, i sve više i u Srbiji. Njih se ne tiču obični Srbi u Mitrovici, a ponajmanje šta će biti sa Srbima u Gračanici, Lapljem Selu, Novom Brdu, Ranilugu, Štrpcima…. Dobro rešenje je ekonomsko jačanje Mitrovice i Gračanice, da bolnica u Mitrovici postane poznata u regionu, da se znanje o novim tehnologijama i digitalizaciji prenese Srbima, da se znanjem i sposobnošću nametnu na Kosovu i u regionu. Rešenje za Kosovo mora da uključuje poboljšanje uslova života, političkih i ekonomskih prava Srba. Srbi nisu integrisani u kosovsko društvo. Kosovski političari su zainteresovani samo za Srbe koji učestvuju u kosovskim institucijama, a ostali ih Srbi ne zanimaju. Otuda je moguće da Srbi ne mogu da obiđu Đakovicu u kojoj su rođeni i proveli život. Razumem da je neka mala demarkacija potrebna, ali to treba ostaviti da se radi u dobrosusedskoj atmosferi, nakon priznanja Kosova u postojećim granicama.

* Šta mislite o sve učestalijim porukama o tome da su mnoge države EU ali i SAD spremne da pristanu na promenu granica bez obzira na opasnosti po bezbednost običnih ljudi koji žive na Kosovu, ali i onih nacionalističkih ideja u Bosni koji, takođe, prete da ugroze obične ljude?

– Nemački stav je iskren, argumentovan i uliva poverenje. Neke zemlje EU i neki predstavnici Evropske komisije kao da su zaboravili šta su „korekcije granica“ donele ljudima s područja nekadašnje SFRJ.