Kandidati neka spreme bar 27 miliona dinara

Procedura i računica kaže da je potencijalnom kandidatu na predsedničkim izborima neophodno da spremi 26,7 miliona dinara kao zalog za novac koji će dobiti od države, a uz to i najmanje oko pola miliona dinara da bi sakupio i overio 10.000 neophodnih potpisa za kandidaturu, ako overa potpisa bude koštala 50 dinara kao na prošlim izborima, Iskustvo pokazuje da mnogi kandidati sakupe i više od propisanih 10.000 potpisa u slučaju da dođe do problema i neki potpis ne budu validni.

Iz državnog budžeta za održavanje redovnih predsedničkih izbora izdvojeno je 641.760 miliona dinara odnosno oko 5,2 miliona evra. Polovina te sume raspoređuje se u jednakim iznosima predlagačima kandidata, koji su dali izjavu da će koristiti sredstva, dok se preostala polovina dodeljuje predlagaču kandidata koji je osvojio mandat ili kandidatima koji uđu u drugi krug. Novac bi prema pravilima trebalo da bude uplaćen predlagačima kandidata u roku od pet dana od dana utvrđivanja konačne liste kandidata.

To znači da će polovinu sume od oko 2,6 miliona evra biti podeljena na jednake delove svim prijavljenim kandidatima, a druga polovina se daje onoj dvojici kandidata koji prođu u drugi krug. Ali ako ne bude drugog kruga, pobednik u prvom izbornom krugu dobija ceo taj iznos odnosno 347 miliona dinara, ili 2,6 miliona evra.

Na prošlim predsedničkim izborima učestvovalo je 12 kandidata. Ako i sada bude toliko, svi oni moraju da pripreme jemstvo od 26,7 miliona dinara kako bi uopšte dobili novac od države. Ukoliko potencijalni kandidati nemaju toliko novca, mogu uzeti bankarske garancije, založiti nekretnine ili državne hartije od vrednosti. Za dobijanje novca potrebno je i da se prilikom podnošenja predloga predsedničkog kandidata Republičkoj izbornoj komisiji preda i izjava da predlagač želi da koristi novac iz državnog budžeta. RIK sakuplja izjave i prosleđuje ih Ministarstvu finansija koje se bavi obračunavanjem i transferom tih para. Spisak onih koji žele državne pare šalje se i Agenciji za borbu protiv korupcije koja bi trebalo da prati i kontroliše troškove izborne kampanje.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, za Danas kaže da prvi problem sa dodelom budžetskog novca za kampanju jeste to što je proizvoljno određen na sadašnjem nivou.

– Kada je pisan Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, nije bila jasna ideja šta je svrha tih davanja, a to bi moralo da bude jasno u startu. Na primer, da odredimo da će se iz budžeta izdvojiti onoliko sredstava koliko je potrebno za minimalni obim predstavljanja u kampanji – određeni broj bilborda, reklama u medijima i slično, da se onda upravo ta suma dodeli svakom predlagaču kandidata i da se tako obezbedi elementarna ravnopravnost. Umesto toga, imamo sistem u kojem suma koju kandidati dobijaju zavisi od toga koliko će ih se pojaviti na izborima, što je van svake logike. Tako, ako ih bude 20, dobiće po 16 miliona, ako ih bude 12, po 26, a troškovi su im isti. Za kandidate je ipak najveći problem što novac dolazi tek na kraju kampanje, tako da su izrazito privilegovani kandidati koji dolaze iz parlamentarnih stranaka, koje i van kampanje dobijaju budžetski novac, a posebno one najveće – objašnjava Nenadić.

Kandidati koji ne osvoje najmanje jedan odsto glasova moraju da vrate sav novac dobijen iz budžeta.

Poseban račun

Obaveza svakog kandidata u kampanji je da ima poseban račun i da sav novac koji prikuplja i troši, a koji po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti može biti iz javnih i iz privatnih izvora, ide preko tog računa.