Ko su kandidati za predsednika DS i šta poručuju delegatima pred subotnju izbornu skupštinu?

Najveću podršku delegata i odbora za sada je dobio Miodrag Gavrilović i to podršku 110 delegata i 21 odbora. Lutovca su podržala 52 delegata i nijedan odbor, a Milivojevića nijedan delegat i 22 odbora.

Ko su kandidati za novog predsednika DS, šta su njihovi planovi i zašto delegati treba da glasaju baš za njih, Gavrilović, Milivojević i Lutovac objašnjavaju za Danas.

Milivojević: Kandidujem se da napravim veliku stranku koja će pobediti Vučića

„Ja se ne kandidujem da pobedim bilo kog pretedenta na mesto predsednika DS, ja se kandidujem da napravim veliku stranku koja će pobediti režim Aleksandra Vučića. Vreme je za veliki otpor štetočinskoj vlasti. Silnici ruše institucije i teraju nas da borbu za normalan život vodimo na ulicama i trgovima. Za tu borbu sam spreman i neću ustuknuti pred siledžijama, baš onako kao dok sam bio član Otpora, u herojsko doba stvaranja naše demokratje. Stranački saborci koji me podržavaju očekuju da entuzijazamom i borbenim duhom nadahnem našu Demokratsku stranku“, navodi Milivojević za Danas.

On dodaje da traži mandat kako bi ogromna energija bila iskorišćena i kako bi ljude učinili ponosnim zato što su članovi, simpatizeri i glasači Demokratske stranke.

„Moć Demokratske stranke je u ljudima koji veruju u slobodnu i modernu Srbiju. Znak demokratske stranke je najsnažniji simbol slobode i modernosti u našoj politici. Namera nam je da otpočnemo veliku integraciju stranaka, pokreta i udruženja u Demokratsku stranku i uključenje istaknutih pojedinaca u našu organizaciju. Demokratska stranka je 2010. godine imala 300.000 članova. Znam da su mnogi bili tu zbog vlasti koju smo predvodili. Ali siguran sam da je ogroman broj tih ljudi iskreno želeo da Srbija bude slobodna i moderna zemlja i da su se za to istinski borili. Na izborima 14. decembra tražim mandat da stranka postane prvi i prirodan izbor za svakog današnjeg pravog borca za ove vrednosti“, napominje za Danas Milivojević, koji se u poslednjem trenutku kandidovao za predsednika DS.

Njegovu kandidaturu podržali su gotovo svi poslanici u republičkom parlamentu.

Rođen je 1965. godine u Kruševcu i odgajan je u duhu trdicionalne građanske porodice. Na njegovo vaspitanje presudno je uticao deda Božidar Milivojević, heroj oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. godine, koji ga je vaspitao da iznad svega ceni i poštuje slobodu, slobodarsku tradiciju našeg naroda i vrednosti utemeljene na slobodi.

U Kruševcu je završio osnovnu školu Jovan Popović i kruševačku Gimnaziju koja se u to vreme zvala Obrazovni centar Bosa Cvetić u kojoj je stekao zvanje medicinskog tehničara.

Posle odsluženja vojnog roka od 15 meseci, na Poljoprivrednom fakultetu je 1990. godine stekao zvanje diplomiranog inženjera poljoprivrede za stočarstvo. Tokom studija sve vreme je živeo u Studentskom gradu, gde se već od prve godine aktivno uključio u studentski i politički život, zalažući se za podizanje studentskog standarda, uvođenje višestranačja, raskid sa komunističkom prošlošću i hitno pristupanje tadašnje SFRJ Evropskoj uniji.

Od prvog pojavljivanja Slobodana Miloševića, bio je njegov oštar protivnik, objašnjavajući svojim kolegama do kakvih će posledica dovesti njegova vladavina. Protivio se takozvanoj „jogurt i balvan revoluciji“ i u predvečerje ratova, upozoravao da SFRJ srlja u težak građanski rat koji će ostaviti nesagledive posledice po našu budućnost.

Od 1987. godine je pripadnik Gorske službe spasavanja u kojoj više nije aktivan zbog političkog angažovanja.

Aktivno je učestvovao u svim opozicionim aktivnostima još od 1989. godine kada se zalagao za slobodno i nepristrasno informisanje.

Po završetku studija bavio se privatnim poslom. Imao je farmu svinja, nadaleko čuven restoran brze hrane i markentišku agenciju.

Milivojević je javnosti postao poznat kao jedan od prepoznatljivijih ljudi iz OTPORA. Kao pripadnik ove organizacije hapšen je i privođen 46 puta. Od 1996. aktivno učestvuje kao govornik ili predvodnik mnogih građanskih protesta u Srbiji.

Godine2004. sa delom ljudi iz OTPORA pristupio je Demokratskoj stranci. Bio je poslanik u pet mandata. Nakon što je 2014. odbio da napusti Demokratsku stranku i zadrži poslanički mandat ma listi druge stranke, 2014. godine je obnovio privatni posao. Od 2022. godine ponovo je narodni poslanik ispred Demokratske stranke

Gavrilović: Imam tim koji može da preokrene stanje u DS, kako bi žuto ponovo bilo na radost

„Moja prednost je u tome što sam jedini od kandidata u prethodnom periodu ukazivao na loše stanje u kojem se DS nalazi i davao predloge i rešenja za prevazilaženje tih problema. Jedini imam tri konkretna cilja koja predstavljam članstvu. Prvi cilj je da Demokratska stranka mora ponovo da bude tim“, kaže Gavrlović za Danas, objašnjavajući zašto demokrate da stranačkim izborima treba da glasaju baš za njega.

Prema njegovim rečima drugi cilj je da Demokratska stranka mora ponovo da izgradi svoju organizaciju, a treći da DS mora da bude daleko aktivnija i da promoviše svoj program i svoje ljude.

“ Kao neko ko je član DS 33 godine, prošao sam sve pozicije u stranci – od običnog člana koji je lepio plakate, odbornika, člana opštinskih i gradskih odbora, sve do dužnosti jednog od najaktivnijih poslanika Demokratske stranke“, objašnjava Gavrilović.

Dodaje da kao dugogodišnji privrednik ima za DS u ovom trenutku neophodno iskustvo u izgradnji, osnaživanju i upravljanju organizacijom.

„I što je najvažnije, timski sam igrač i zato oko sebe i imam najbolji tim saradnika i kandidata za najviše stranačke dužnosti. To je tim koji ima volju i znanje za promene i može da preokrene stanje u DS kako bi žuto ponovo bilo na radost“, poručuje Gavrilović.

Rođen je 1973. u Užicu, gde je odrastao u porodici majke Mire, profesorke srpskog jezika i oca Slobodana, profesora sociologije.

Završio je Užičku gimnaziju kao matematičko-programerski saradnik i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, pravno-teorijski smer.

Ističe da je član Demokratske stranke od 1991. godine. Njegov otac Slobodan bio je predsednik Izvršnog odbora DS i potpredsednik stranke u pet mandata.

„Đinđić i moj otac su se upoznali u sali Heroja na Filološkom fakultetu u Beogradu 1973. godine. Prilikom osnivanja lokalnih organizacija DS, od 1990. godine moj otac je bio generalni sekretar stranke, a Zoran Đinđić predsednik IO. Putovali su često zajedno. Razgovarali su o svemu, a teme su bile raznovrsne: od nauke, književnosti, filozofije, sociologije, istorije, etike i religije pa do politike, kulutorologije i konkretnih dešavanja i ličnosti. Sećam se, ne jednom, već više puta, Zoran je znao da ga pozove oko 2-3 sata po ponoći, pa su tada njih dvojica pričali dok se ne pojave prvi zraci sunca „, ispričao je Gavrilović jednom prilikom za Danas.

Podsetio je i da su Đinđić i njegov otac zajedno u avgustu 1991. godine organizovali mirovnu konferenciju na Ilidži pod nazivom „Razum, tolerancija, mir“, sa namerom da se nađe mirno rešenje za jugoslovensku državnu krizu.

„Zoran je prvi put bio na liturgiji u našem selu Prijevoru za Đurđevdan, na poziv mog oca, kada su se osveštavali temelji crkve Svetog Đorđa. Toliko je tada bilo naroda, kao da je ceo Čačak došao na tu proslavu. Kasnije kada je Zoran izabran za predsednika DS-a, moj otac je bio potpredsednik. To vreme je gradilo njih, a i oni su davali pečat vremenu. Ljudi posebnog kova. Zoran je bio pragmatičniji, a moj otac više odan ideji. Obojica izuzetno vredni i požrtovani. Odlično su se nadopunjavali i vrlo dugo sarađivali. I kada nisu isto mislili, izuzetno su se poštovali. Danas je takav odnos retkost, a možda i ne postoji“, prisetio se Gavrilović za Danas jednog od najuspešnijih predsednika DS -a.

Gavrilović nije menjao stranke. Uvek je bio član DS i tu je, kako naglašava, prošao skoro sve nivoe angažovanja: od člana KDO, OO, GO, većeg broja komisija i odbora.

Učestvovao je u izbornim kampanjama, obučavao članove biračkih odbora za kontrolu izbora, vodio kampanje u unutarstranačkim izborima i zastupao politiku Demokratske stranke u javnosti.

Organizovao je 1991. omladinski pokret TMK (‘Tako mladi kažu’) i održao jedan od prvih opozicionih mitinga u Užicu u martu 1991. Sa Dušanom Dinčićem 1995. osniva prvu nezavisnu organizaciju studenata (od 1945. godine) na univerzitetima u Srbiji – ‘Studentsku federaciju’“, piše u biografiji.

Napominje da je 1996. pobedio na takmičenju u govorništvu na Pravnom fakultetu i na Festivalu besedništva “Sirmium Lux Verbi” u Sremskoj Mitrovici, a te godine učestvovao je i u organizaciji prvog kampa (političke škole sa 75 učesnika) Demokratske omladine u Kušićima na Javoru i izabran je za odbornika u SO Užice.

Bio je jedan od organizatora Studentskog protesta 1996-1997.godine u Beogradu.

Organizovao je i kao predsednik Inicijativnog odbora poveo najveći, najuspešniji i svakako najduži (119 dana) studentski protest u Srbiji tokom kojeg su se studenti i građani borili protiv izborne krađe na lokalnim izborima 1996. A 1998. godine učestvuje u formiranju pokreta Otpor.

Naglašava da je 1999. „učestvovao u odbrani naše zemlje od NATO agresije i radio na formiranju i organizovanju aktivnosti prvog Saveza za promene, a onda i DOS-a“.

Dodaje da se 2000. godine zaposlio u multinacionalnoj kompaniji „Kaba“ sa sedištem u Cirihu, najpre kao savetnik, a kasnije i kao rukovodilac. Preduzeće GBD d.o.o. (koje se bavi sistem integracijom u domenu tehničke zaštite objekata) na čijem se čelu nalazi i danas, onovao je 2005. godine.

Za potpredsednika Demokratske stranke izabran je 4. jula 2021. Član je Gradskog odbrora DS, Opštinskog odbora na Voždovcu i poverenik DS za Vlasotince. Bio je poslanik u jednom mandatu, a na izborima održanim prošle godine našao se na 114. mestu liste  „Srbija protiv nasilja” i nije osvojio poslanički mandat.

Lutovac: Kandidovao sam se da završim započeti posao

„Kandidovao sam se da završim započeti posao. Obećao sam da će DS za dva mandata vratiti kredibilitet i poverenje i to je urađeno za ovih mandat i po. To je i najteži posao u politici: vratiti izgubljeno poverenje i kredibilitet. Današnja DS je stranka za koju nema sumnje da će se “prodati” ili biti konstruktivna opozicija kriminalizovanom režimu. DS ima jasan program i ciljeve i socijaldemokratsko profilisanje“, kaže Lutovac za Danas.

Dodaje da je ostalo samo da DS izađe iz finansijske blokade. Obećava da će i to uraditi u vrlo kratkom periodu, kao i da će ojačati i razvijati kadrovsku i organizacionu infrastrukturu.

To, kako kaže, niko ne može da uradi sam. Sve demokrate moraju da budu jedan tim u kojem će svi biti na mestu na kojem mogu najviše da pruže.

„Profesionalno i stranačko iskustvo, kao i rezultati koje sam ostvario daju mi za pravo da se ponovo kandidujem i zatražim podršku demokrata da podignemo lestvicu i postanemo predvodnici promena u društvu“, poručuje pred subotnje stranačke izbore aktuelni predsednik.

Rođen je 1964. godine u Beogradu.

Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Ističe da je bio stipendista Univerziteta u Beogradu za vreme redovnih studija i stipendista Zajednice za nauku grada Beograda za postdiplomske studije u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

Radio je u Institutu društvenih nauka, “Friedrich Ebert Stiftung”, bio je ambasador Srbije u Crnoj Gori od 2008. do 2013. godine, a potom ponovo u Institutu društvenih nauka u Beogradu. Bio je direktor Fonda za unapređenje demokratije Ljuba Davidović od 2001. do 2004. godine.

Bio je savetnik predsednika Vlade Srbije za politička pitanja, član Koordinacionog tela Vlade Srbije za KiM i član ekspertskog tima Vlade Srbije za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore, a bio je na poziciji stručnog konsultanta Komisije za Ustavnu povelju SCG, kao i stručni konsultant Ustavne komisije za donošenje novog Ustava Srbije 2003. godine. Bio je koordinator Ekspertskog tima za Ustav predsednika Srbije i predsednik Saveta za odnose sa građanskim društvom predsednika Srbije.

Objavio je, naglašava, dve monografije i više desetina članaka u domaćim i stranim naučnim časopisima ili zbornicima iz oblasti međunarodnih odnosa, ljudskih i manjinskih prava i političkih odnosa u Srbiji i regionu.

Lutovac navodi da je bio član Jugoslovenskog udruženja za Ustavno pravo od 1994. do 2007. godine, predsednik UO Instituta za Evropske studije od 2001. do 2004. godine, član UO Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva od 2001. do 2004. godine, član ekspertskog tima Savezne vlade za donošenje Zakona o nacionalnim manjinama 2001. godine i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Udruženja politikologa Srbije.

Član je Demokratske stranke od 1996. godine. Bio je savetnik predsednika DS Zorana Đinđića od 1996. do 2003. godine. Bio je član Političkog saveta stranke u periodima u dva navrata.

Za predsednika stranke kandidovao se na stranačkim izborima u septembru 2016. godine, ali je tada predsednik postao Dragan Šutanovac. Za predsednika DS izabran je na izbornoj skupštini stranke 2. juna 2018. godine.

Poslanik je od 2022. godine, a u prošlom mandatu bio je i potpredsednik Skupštine Srbije.