Karadžić najavio žalbu, na koju po pravilima haškog suda nema pravo

Karadžićev pravni zastupnik Piter Robinson (Peter) u podnesku je, međutim, sugerisao da je ulaganje žalbe samo na visinu izrečene kazne moguće ili da se o tome bar može voditi pravna rasprava.

Apelaciono veće Mehanizma je 20. marta, osuđujući Karadžića na doživotni zatvor, pooštrilo prvostepenu zatvorsku kaznu Karadžiću od 40 godina, koja mu je bila izrečena 2016. godine.

Tu odluku veće je donelo preglasavanjem sudija tri prema dva.

U najavi žalbe, Karadžić tvrdi da je apelaciono veće pogrešilo kada je samo kaznu pooštrilo na doživotni zatvor, umesto da odluku o kazni vrati prvostepenom veću na ponovno odlučivanje.

Veće je, po odbrani, propustilo i da primereno obrazloži odluku o povećanju kazne, a zanemarilo je i kaznenu politiku u bivšoj Jugoslaviji, koju je moralo uzeti u obzir.

Većina sudija je prekršila i Karadžićeva ljudska prava izricanjem doživotne kazne, tvrdi branilac Robinson.

Po odbrani, većina je pogrešila i kada je Karadžićevu prvostepenu kaznu od 40 godina zatvora uporedila sa doživotnim kaznama izrečenim njemu podređenim oficirima Vojske Republike Srpske Zdravku Tolimiru, LJubiši Beari, Vujadinu Popovicu i Stanislavu Galiću.

Po najavi žalbe, apelaciono veće nije moglo da uzme u obzir te presude, budući da se u svojoj žalbi na njih nije oslanjalo ni tužilaštvo, kao na argument za poošrtaravanje kazne Karadžiću.

O Karadžićevoj najavi žalbe, uskoro će se izjasniti apelaciono veće Mehanizma.

Karadžić (73) proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora, 1991-95.

U pritvoru u Sheveningenu, Karadžić je od kraja jula 2008. Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića 21. jula te godine i izručile ga u Hag. Prvu optužnicu protiv Karadžića, Haški tribunal je podigao 1995. godine, a od 1996. on je bio u bekstvu.