Karen Donfrid: Srbija je odabrala pravu stranu, brinu nas dezinformacije

Osim što je na visokom položaju u Stejt departmentu, Karen Donfrid važi za spoljnopolitičkog stručnjaka sa odličnim poznavanjem prilika u Evropi. Pre stupanja na dužnost u oktobru 2021, sedam godina je bila predsednica nemačkog Maršalovog plana.

Za RTS je govorila o aktuelnoj situaciji u Ukrajini i odnosu SAD i NATO-a prema toj krizi, očekivanjima od Srbije vezanim za tu krizu, ali i o tome kako SAD vide sličnosti i razlike događaja u Ukrajini sa NATO kampanjom protiv SR Jugoslavije 1999. Godine

Donfrid je na pitanje da li je intervencija NATO-a u Ukrajini apsolutno isključena, rekla da su predsednik Bajden i državni sekretar Blinken bili veoma precizni kada su rekli da je njihov cilj da pokušaju da okončaju rat u Ukrajini, ne da proizvedu još veći rat.

Predsednik Bajden je jasno rekao da američka vojska neće ići u Ukrajinu, kao deo napora u koje smo uključenima navela je ona.

Na pitanje ima li nekih crvenih linija na koje su SAD i NATO ukazali Rusiji i rekli da ako ih Rusija pređe, reakcija će biti drugačija nego sada, nešto drugačije će se dogoditi, rekla je da su SAD i svi saveznici NATO-a jasno rekli da su spremni da brane svaki pedalj teritorije zemalja NATO-a.

Dakle, ako bi bilo ruskih napada na bilo koju članicu NATO-a, onda bi to značilo da je Rusija započela rat sa NATO-om. Mi se nadamo da se ništa slično neće dogoditi., istakla je pomoćnica državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju.

Odgovarajući na pitanje možemo li reći da do sada nije bilo incidenata koji bi bili i blizu onoga što ste upravo opisali, kazale je da do danas nismo videli takvu akciju.

Karen Donfrid je navela da Rusi i Ukrajinci razgovaraju i da će se ti razgovori će se nastaviti, koliko su razumeli.

– Vidimo da ima diplomatskih akcija i kod drugih aktera. Verujemo da je na kraju jedino moguće rešenje diplomatsko. Ali SAD su bile veoma jasne, nećemo raditi ništa vezano za Ukrajinu mimo Ukrajine. Ukrajinci su ti koji treba da vode diplomatsku bitku za okončanje sukoba, rekla je pomoćnica državnog sekretara i dodala da SAD imaju stalnu i blisku koordinaciju i saradnju sa našim ukrajinskim prijateljima.

– Predsedik Bajden je u stalnom je kontaktu sa predsednikom Zelenskim i svi smo impresionirani liderstvom koje je predsednik Zelenski pokazao. Sekretar Blinken je u bliskoj komunikaciji sa svojim ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom. Sekretar Blinken i ministar spoljnih poslova Ukrajine imaće sastanak sledećeg vikenda, tako da će direktni kontakti SAD i Ukrajine biti nastavljeni, objasnila je ona i precizirala da koliko je njoj poznato u ovoj fazi, nema planova za direktne kontakte ruskih i američkih zvaničnika.

Donfrid je istakla da je potpuno pogrešno upređivati sadašnji sukob Ukrajine i Rusije sa bombardovanjem 1999. Ona je navela da ovo nije 1999. i da je takvo poređenje pogrešno, čak i opasno.

– Ljudi sa Zapadnog Balkana, uključujući Srbe, preživeli su bedu i smrtna stradanja tokom devedesetih zbog nacionalizma i podela. Mi odbijamo da ti događaji na bilo koji način opravdavaju ruski nelegalni i neizazvani napad na Ukrajinu. Možda se ne slažemo oko uzroka koji su doveli do operacije „Saveznička sila“ 1999. godine protiv Slobodana Miloševića i tadašnje Jugoslavije, ali upravo zbog pozicije Srbije u 1999. očekivala bih da Srbija prednjači u horu onih koji osuđuju ruske akcije protiv civilnog stanovništva. U tom kontekstu mislim da je bilo vrlo moćno to što je Srbija prošle nedelje uradila, to kako je postupila na sednici Generalne skupštine UN. Videli smo prošle nedelje da su Ujedinjene nacije ogromnom većinom od 141 prema pet osudile rusku invaziju na Ukrajinu i tražile da Putin povuče svoje snage, rekla je pomićnica sekretara i dodala da je to je bila prva hitna sednica Generalne skupštine u poslednjih 40 godina i da ako tražimo mesto gde je stav sveta iskazan, treba da gledamo u tu Generalnu skupštinu, rekla je pomoćnica državnog sekretara.

Donfrid je čestitala Srbiji na tome.

Srbija je osudila napad Rusije na Ukrajinu i jasno i glasno je pozvala na poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, a na pitanje šta više Srbija može ili treba da uradi, navela je da je mnogo otvorenih pitanja u ruskoj invaziji na Ukrajinu i da oni često kažu da je to kontinuirana invazija, a da pod tim misle na događaje iz 2014. i invaziju na Krim, Donjeck i Lugansk. Kao i da je ovo je nastavak te agresije.

– Ono što se sada događa je razarajuće za Ukrajinu, ali je i za duboku zabrinutost i Amerikanaca i Srba. Jer je osnovni princip, koji ste sada artikulisali, da poštujemo teritorijalni integritet države i suverenost, da poštujemo pravo države da izabere svoju spoljnu politiku, da se granice ne smeju menjati silom, to su sve fundamentalni principi u koje Srbija veruje. Kad pitate šta Srbija dalje treba da uradi, prvo, jasno mi je da je Srbija iskazala čvrstu želju da se priključi EU, a to znači usklađivanje spoljne politike sa politikom EU kao delom procesa priključenja. Ono što nas posebno zabrinjava su dezinformacije koje dolaze s ruske strane. Uključujući platforme kao što su Rusija danas i Sputnjik. Nadamo se da će se Srbija uskladiti sa EU i SAD tako što će sprečiti širenje ruske propagande i dezinformacija o napadu na Ukrajinu, istakla je ona.

Kako je navela SAD poštuju srpsku neutralnost, ali mislle da ima i drugih neutralnih nacija poput Švajcarske koje su zauzele vrlo jak stav protiv Kremlja i idu ukorak sa svojim evropskim susedima i dodala da je  ovo vreme za akciju, ne za tišinu.

Prema njenim rečima na srpskim vlastima da odluče kakvu će korake preduzeti, ali je naglasila zabrinutost SAD zbog nastojanja Rusije da širi dezinformacije. Ona je ohrabrila Srbiju da odigra konstruktivnu ulogu u odbacivanju takvih informacija.