Patrijarh Guta ( Spiritus Movens pokreta Novi optimizam pim A.Ć. ) me je zamolio da vam kažem nekoliko reči. Hvala na prijateljstvu ! – našalio se Predrag Koraksić Corax (Koraks) na Filozofskom fakultetu gde je otvorena njegova i, izložba njegovog kolege i prijatelja Dušana Petričića pod naslovom “Gledaj misli i govori slobodno”.
Publika je Koraksovu aluziju pozdravila smehom i pljeskom a on je nastavio konstatacijom da živimo u zemlji koja je karikatura.
– To je jedna karikaturalna sredina gde god da se okrenete i to je pravo mesto za karikaturiste. Zato smo nas dvojica, ispali , sad tu u prvim redovima da smo se isprsili . I, mi sad guramo, a ne znam dokle ćemo jer ovo sve više postaje karikatura karikature – konstatovao je Koraks. On je primetio da svaki dan dok gleda na televiziji sve te likove počinje da se krsti.
– Postao sam religiozan, – kazao je, dodajući da se uz to pojavila i dilema
– Kako crtati sad ove ludake, da li je to etički, da li je njima potrebna pomoć , zapitao se Koraks, a onda zaključio da je ipak mnogo strašnije kakvu štetu ovi ludaci prave i da je zato rešio da nastavi da ih crta.
– Nemam nikakvih obzira ni prema kome , pa i prema njihovoj bolesti. – zaključio je, a publika ga je opet pozdravila pljeskom i povicima “bravo!”.
Koraksa i Petričića je pozdravio i dekan Filozofskog fakulteta Miomir Despotović rekavši da je dobro za one koji prate njihov rad, da isti učini dostupnijim i vidljivijim. On je primetio da su karikature dvojice autora uvek bile aktuelne što i nije tako teško ovde, ali da su više od toga, hrabre, drčne i da su dobro oslikavale našu stvarnost.
– Ta karikatura je uvek pogađala tamo gde je nišanila. U metu. I govorila bi ili o našoj indoletnosti ili o našoj euforiji koja nije uvek bila dobra – istakao je Despotović . On je dodao da se nijedog momenta nije dvoumio da se izložba organizuje na Filozofskom fakultetu i da je to shvatio kao svojevrsnu misiju ove institucije koja neguje korpus društveno humanističkih nauka koje se razvijaju i uspostavljaju samo kao kritičke teorije društva.
– Ono što karakteriše Koraksa i Peričića jeste to što ih je bog obdario talentom da vide, rukom da nacrtaju i, savešću i hrabrošću da izlože to pred nama- kazao je profesor Miodrag Zec. On je primetio da naša istorija nije istorija demokratije i procedure, nego vođa i prevrata
– Svaki društveni događaj se završava kao prevrat. Mi uvek kroz prevrat postavljamo personalno, a ne institucionalno pitanje – zapazio je Zec dodajući da smo već 20 godina u tranziciji, da joj se još ne vidi kraj. .i da je pitanje ko će je sprovesti. On je podsetio da .tranziciju mogu da sprovedu građani, ali da su oni očigledno manjina, te da naše društvo ima veliki sindrom podaništva, a da smo “blagosloveni” i trećom grupom . To su konvertiti.
– To su oni koji prelaze iz jedne u drugu vlast da bi bili podanici- skrenuo je pažnju Zec, koji je rekao da imamo i “rastuću enklavu građanske svesti”. Govoreći o Petričiću i Koraksu, našalio se rekavši da dvojicu gospodina dugo prati, a da za to nije ni zadužen.
– Našim vlastodršcima nije jasno da društvo u kojima se zabranjuje karikatura posle vrlo kratkog vremena, postaje karikaturalno – poručio je, između ostalog, Miodrag Zec.
Izložbu je zvanično proglasio otvorenom reditelj i profesor Goran Marković. Pre toga je rekao:
– Ovo su zaista čudna vremena . U trenutku kada jedan čovek ostvaruje svoj pakleni naum da strahom ovlada našim životima, kada izgleda kao da nam nema spasa od pomrčine koja nas je prekrila – dvoje mirnih povučenih ljudi preko noći postaju vođe pobune protiv takvog poretka stvari . Šta oni rade? Sede i crtaju . Prave karikature. Svojim crtežima oni uspevaju da na našim sumračnim licima prizovu osmeh tako neophodan u ovim olovnim vremenima . I taj osmeh čini čudo. Osolobađa nas strepnje. U trenutku kada ugledamo karikaturu koja čitav pakao koji nas okružuje sabija na jedan list papira i na najtačniji način izvrgava ruglu sve ono što nas muči , shvatamo kako ima nade i pomislimo: ako postoje ljudi poput ovih koji imaju hrabrosti da se suprostave mračnoj sili onda bismo možda mogli i mi to isto. Zašto ne? Duško i Koraks su najtiše vođe jednog oslobodilačkog pokreta u novijoj istoriji . NJihov cilj nije da ostanu u politici , još manje u istoriji . Oni nisu Robespjer i Danton . Oni samo rade svoj posao na najbolji mogući način . I pritom se sjajno zabavljaju. A mogu to sebi da priušte jer se ne plaše ničega. To je sve. – poručio je Goran Marković.
Od 7. februara na Filozofskom fakultetu biće održan ciklus tribina, takođe pod naslovom « Gledaj misli i govori slobodno « najavljeno je sinoć.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.