KARLA DEL PONTE: Nema pune saradnje Srbije

Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte rekla je juče pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku da Srbija ne sarađuje u potpunosti s Tužilaštvom i sudom u Hagu zato što nije uhapsila Ratka Mladića i preostale begunce.
Del Ponteova je kazala da je Srbija posvećena punoj saradnji, ali „na rečima, a ne na delu“.
– Ne mogu da poreknem da su neki koraci preduzeti, ali su bili spori i neefikasni i definitivno nisu primereni hitnosti trenutka. Kratko rečeno, nema pune saradnje Srbije s mojom kancelarijom – ocenila je Del Ponteova podnoseći svoj poslednji izveštaj Savetu bezbednosti pre odlaska sa dužnosti.
Prema njenim rečima, „nije tajna da su Ratko Mladić i Radovan Karadžić poslednjih godina viđani u Srbiji, ali su vlasti propustile da deluju“.
– Imam pouzdane informacije da je Radovan Karadžić proveo neko vreme u Beogradu, koristeći svoje ime, čak 2004 – napomenula je tužiteljka.
Del Ponteova je pozvala EU da zadrži sadašnju političku uslovljavanja pristupa Srbije punom saradnjom s Tribunalom.
Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar izjavio je juče u Njujorku da je potreba pune saradnje zemalja bivše Jugoslavije s Tribunalom dostigla „kritičnu fazu“ i pozvao Savet bezbednosti UN da preduzme „konkretnu akciju“ kako bi preostali optuženi bili uhapšeni i izručeni Sudu.
Predstavljajući Savetu bezbednosti UN polugodišnji izveštaj o radu tog suda, Pokar je izrazio zabrinutost, jer zemlje u regionu „nisu obezbedile hapšenje i prebacivanje“ četiri preostala begunca Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Stojana Župljanina i Gorana Hadžića.
– Neophodnost pune saradnje država u hapšenju svih preostalih begunaca dostigla je kritičnu fazu. Bez hapšenja i suđenja tim preostalim beguncima, glavni cilj suda da donese pravdu, mir i pomirenje regionu, biće ozbiljno ugrožen – rekao je Pokar.
Predsednik Haškog tribunala je naglasio da Tribunal neće zatvoriti vrata sve dok oni ne budu uhapšeni i dok im ne bude suđeno. On je pozvao zemlje u regionu da učine sve što je u njihovoj moći da odmah uhapse optuženike koji su u bekstvu. Pokar je rekao da će sud učiniti sve da ispuni rokove iz Izlazne strategije, ali da postoje faktori van kontrole Suda zbog kojih je bilo odlaganja, pre svega zbog pitanja hapšenja preostalih optuženika. Prema njegovim rečima, ako bi preostali optuženici bili sada uhapšeni, neki od njih, ali ne svi, mogli bi da budu priključeni nekom od suđenja, ali je dodao da će svako odlaganje njihovog hapšenja rezultirati zasebnim suđenjima, što će svakako uticati na planirane rokove za završetak rada suda.
Pokar je naveo da će, prema sadašnjim procenama Tribunala, sva suđenja biti završena do kraja 2009, izuzev optuženicima Zdravku Tolimiru i Vlastimiru Đorđeviću, koji su nedavno izručeni. Suđenja Tolimiru i Đorđeviću trebalo bi da budu završena početkom 2010.
Predsednik Tribunala je rekao da bi svi žalbeni postupci trebalo da se okončaju tokom 2011. On je naveo da od 161 osobe koje su optužene za ratne zločine pred Tribunalom, 11 čeka u sedam slučajeva na početak suđenja. On je kazao da je prenos predmeta protiv nižih oficira i drugih osoba optuženih za ratne zločine nacionalnim pravosuđima od ključnog značaja za primenu strategije Tribunala. Dodao je da još toga treba uraditi na unapređenju saradnje među zemljama regiona u istrazi i procesuiranju optuženih za ratne zločine, a neophodna je i izgradnja odgovarajućih pritvorskih jedinica i obuka policije i zatvorskih čuvara. Sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se razmatra rad Tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu prisustvuju i predstavnici Srbije, Hrvatske i Ruande.