Novinar i politički analitičar sa Kosova Adriatik Keljmendi smatra da ne vidi koji bi mogao biti veći kompromis od plana bivšeg finskog predsednika i izaslanik UN-a za status Kosova Martija Ahtisarija kada se govorio uredjenju odnosa unutar Kosova i u odnosu na Srbiju.
On je učestvujući u emisiji „Most“ radija Slobodna Evropa kazao da je tim planom toliko proširena autonomija Srba na Kosovu da je normalno funkcionisanje kosovske države maltene dovedeno u pitanje.
„Svaka promena bi ozbiljno ugrozila funkcionalnost te države. Ja verujem da je Ahtisarijev plan najbolje rešenje. Ako još jednom analiziramo šta tamo piše, mislim da ćemo uvideti da nema boljeg kompromisa“, kaže Keljmendi.
On ističe da po Ustavu Kosova nacionalne manjine imaju veća prava nego bilo koja manjina na teritoriji Evropske unije.
„Beograd nije hteo da prihvati Ahtisarijev plan, nije hteo da prihvati ni sporazum iz Rambujea. Ne znam koje bi drugo rešenje moglo da zadovolji obe strane. Taj plan nije napisao neki Albanac, već medjunarodni posrednik Ahtisari koji je imao mandat od Ujedinjenih Nacija. Ni sporazum iz Rambujea nije pisao Albanac. To je bio predlog medjunarodne zajednice“, kaže on.
Keljmendi ocenjuje da ideja o reciprocitetu koju zagovara kandidat za premijera Kosova Aljbin Kurti nije loša ideja i da podrazumeva da onoliko koliko Kosovo bude država za vladu Srbije, toliko će i Srbija biti država za vladu Kosova.
„Pošto Srbija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu – reciprocitet je neophodan. Srbija ne priznaje pasoše Kosova, a ni druge kosovske dokumente. Ona ne priznaje naše registarske tablice i kosovskim Albancima daje neke papire kada svojim vozilima udju na teritoriju Srbije. Srbija ne priznaje ni zvanične pečate. Kosovo je nezavisna država i za SAD i za većinu zemalja Evropske unije. Princip reciprociteta podrazumeva da onoliko koliko Kosovo bude država za vladu Srbije, toliko će i Srbija biti država za vladu Kosova“, kaže jedan od najpoznatijih kosovskih novinara i analitičara.
Po njemu, u odnosima i tokom dijaloga treba da se uspostavi neki minimalni nivo poštovanja izmedju Beograda i Prištine.
„Kampanja za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova ne doprinosi ničemu dobrom. Jer svaka akcija izaziva reakciju na drugoj strani. Po mom mišljenju, to je minimum što bi Srbija trebalo da učini pre nastavka pregovora“, smatra on.
Keljmendi ocenjuje da i Priština i Beograd drže svoje gradjane kao taoce.
„Obe vlade nemaju rešenja za stvarne probleme koji muče građane, pa međuetničke odnose drže na prvim stranicama novina. Tabloidu pišu – Šiptari rade ovo, teroristi rade ono i sve u tom stilu. Često se pitam šta bi vlada Kosova i vlada Srbije govorile građanima ako bi se jednog dana rešilo pitanje Kosova i Srbije“, navodi Keljmendi.
„Obe vlade govore o medjuetničkim odnosima da bi izbegle razgovor o nezaposlenosti i korupciji. To je tema na kojoj se kupuju jeftini politički poeni. Tači i Vučić nastupaju zajedno na konferencijama po svetu i poručuju da samo žele mir. Ali kada dodju kući svašta govore jedan o drugom“, kaže Keljmendi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.