Kfor jednako NATO

„NATO je na KiM od početka protektorata UN. Unmik je misija UN, dok se misija NATO zove Kfor. Tu nema ničeg spornog. Sporno će biti ako Kfor izađe iz mandata i prima naloge privremenih kosovskih institucija, a ne NATO i UN. Uloga Kfora je da pruži opštu bezbednost ugroženima, a to su Srbi i da stvori uslove da se pregovorima dođe do političkog rešenja. Sve drugo je kretanje po „tankom ledu“, izjavio je za Danas Oliver Ivanović, državni sekretar Ministarstva za KiM. On smatra da sada nije na delu „direktna primena Ahtisarijevog plana o međunarodnim vojnim snagama“, ali očekuje da će „politički pregovori promeniti situaciju i dovesti do novih rešenja koja će uticati i na transformaciju vojnog prisustva na KiM“.

Slobodan Samardžić kaže da je „proglašenje administrativnih prelaza za zabranjene vojne zone kršenje Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova i pokušaj da se NATO postavi kao supervizor Kforu, koji ima mandat SB UN“. Zbog poslednje odluke NATO da Kforu postavlja novi mandat – čuvanje granice, Samardžić ocenjuje da je reč o otvaranju „do sada jedinog nesprovedenog aneksa Ahtisarijevog plana, kojim je predviđeno da NATO preuzme međunarodno bezbednosnu funkciju i postane jedini organ vlasti na KiM“.

„Moguće je da je iskorišćena iscenirana gužva sa fantomskim mladićima na Jarinju kako bi na prelaze najpre došao Kfor, koji 90 odsto čine vojnici NATO, a onda i Alijansa. Zvanični Beograd od jula 2008. bandoglavo srlja u ovu gotovo bezizlaznu situaciju iz koje je, možda, moguće izaći nacionalnim jedinstvom i konsenzusom u Skupštini Srbije o novom pristupu kosovskom problemu“, napominje Samardžić.

Politički analitičar, Dušan Janjić kaže za Danas da je Beograd propustio priliku da revidira Vojno-tehnički sporazum, koji je nerealizovan u dve tačke. „To su: kopnene bezbednosne zone, koje je Kfor sada pretvorio u vojnu zonu i koridor zabrane leta između Beograda i Prištine na visinama za vojnu avijaciju. Ministar odbrane Šutanovac nije iskoristio raniju spremnost NATO da se ukinu kopnene zone bezbednosti, koje su sada dobro došle da se Kfor pozove na Sporazum iz Kumanova“, objašnjava Janjić.

On napominje da „Beograd posle jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti nikada nije postavio pitanje statusa Kfora zato što ne zna posao“. Prema Janjićevim rečima, zbog blokade procesa u SB UN, Rezolucija 1244 nije ukinuta, zbog čega ni Kfor nije promenio ime, iako je de fakto na terenu to NATO“. Janjić kaže da će, ukoliko NATO i Vlada Kosova potpišu sporazum o saradnji, što je predviđeno i kosovskim ustavom, a Kfor promeni ime i time prekine vezu s Rezolucijom 1244, KiM praktično biti deo Zapadne alijanse.

Janjić opominje da je „igra pojedinih medija i dela vlasti u Beogradu s pričama o srpskoj žandarmeriji na KiM opasna i da znači uvod u direktan sukob s NATO“. On ocenjuje da je kriza na severu KiM pokazala da zvanični Beograd „nije shvatio nedavnu reformu KPS i da obaveštajno-bezbednosni sistem Srbije ne funkcioniše“.

Dušan Janjić: Carinski pečat završena priča

Analitičar Dušan Janjić tvrdi da je „priča o carinskom pečatu i CEFTI gotova stvar“, a da je krizom na administrativnim prelazima otvoreno pitanje statusa severa KiM. „ U ovoj akciji kosovskih specijalaca ustanovljene su carine, od kojih će novac ići u budžet Prištine. Pitanje pečata ostavljeno je direktorima carina da reše u praksi. Što se tiče CEFTA, Priština će uskoro, kao Unmik Kosovo, sazvati sastanak povodom žalbe Srbije zbog kršenja slobode trgovine na kojem će rešiti pitanje svog imena u regionalnim i međunarodnim organizacijama“, procenjuje Janjić.