Aleksandar Vučić i Si Điping Foto: FoNet/AP (arhiva)Bilo je dovoljno da proglašavajući vanredno stanje usled svetske zaraze 15. marta Vučić kaže da „evropska solidarnost više ne postoji, pomoć može stići samo iz Kine“, da to dan kasnije ponovi i premijerka Ana Brnabić, pa da se Brisel trgne.
Aleksandar Vučić poseduje izvestan ucenjivački kapacitet prema Evropskoj uniji. Odabrao je da ga pokaže u mračnom, ali za tako nešto idealnom trenutku, kada je Evropa postala žarište zaraze korona virusom.
Bilo je dovoljno da proglašavajući vanredno stanje usled svetske zaraze 15. marta Vučić kaže da „evropska solidarnost više ne postoji, pomoć može stići samo iz Kine“, da to dan kasnije ponovi i premijerka Ana Brnabić, pa da se Brisel trgne.
To jest da pokrene svog šefa misije u Beogradu Sema Fabricija da stupi u akciju i 20. marta napravi „ugovor“ sa ministarkom Jadrankom Joksimović za pomoć od 7,5 miliona evra. Od toga, kako je rečeno, 2,5 je namenjeno za nabavku medicinske opreme iz Kine i Indije.
Do kasno u noć smo ministarka Jadranka Joksimović i ja pravili taj ugovor, objasnio je Fabrici novinarima. Istoga dana je ambasada Norveške objavila vest da daruje Srbiji 5 miliona evra. Norveška je veliki donator naše zemlje, i nije članica EU, ali jeste osnivač NATO.
Ovaj finansijski i diplomatski napor Brisela, izazavao je ovacije i odobravanje na društvenim mrežama u delu elitističke javnosti. Međutim, ni u samoj EU nije imao jači odjek, kao ni šire, među građanima u Srbiji. Nemački Cajt je prema prevodu agencije Beta objavio tekst u kome kritikuje EU zašto je bila tako sigurna da ljudi na Zapadnom Balkanu nemaju alternativu za nju.
Najavljuje se u tekstu i mogućnost da Vučić izvede „kopernikanski obrt“ i da najveću zemlju Zapadnog Balkana Srbiju okrene ka Kini. Primećuje se da će mu u tome ići na ruku razočarenje stanovištva u EU.
Sad, teško da će do takvog obrta, o kome piše nemački list, zaista i doći, ali jasno je da u trenutku kada se suočava sa najvećom krizom od kako vlada Srbijom, Vučić neće oklevati da potraži ono što mu je potrebno. A to je mogućnost da u proglašenom ratu sa korona zarazom izađe kao pobednik. Kao i u svakom ratu, za to mu je potrebna oprema, u ovom slučaju medicinska, i školovane vojskovođe, u ovom slučaju iskusni kineski lekari.
Zaraza koronom, mada je mnogi upoređuju sa španskom groznicom iz 1918.godine razlikuje se od svih dosadašnjih svetskih pandemija i to ne samo biološki. Ključna razlika je takva „društvenost“ bolesti i prateća smrtnost moguća samo u sadašnjem 21. veku.
To je zaraza globalnog, prenaseljenog i ubrzanog sveta čije stanovištvo nije moguće izolovati, niti usporiti uobičajenim metodama. Svetski strah i ekonomske posledice koje prate tu zarazu dovešće do dubokih međunarodnih političkih promena. Jedna od vidljivih je upravo rast moći Kine u ideološkom i političkom smislu. Pokazuje se da onaj ko ima najjaču tehnologiju zadobija i ideološku moć nevezano na kojim idejama je zasniva.
To što je lokalna kineska vlast na samom početku zaraze u gradu Vuhanu, pokazala nesposobnost koju je mladi doktor koji je upozorio svet na opasnost,verovatno platio glavom, palo je u drugi plan. Jer, po broju žrtava Italija je pretekla Kinu, a po svemu sudeći, svedoci smo kako Evropa upravo postaje veće žarište zaraze nego što je Kina bila. U svakom slučaju, prizori kako Kinezi u nekoliko dana grade nove bolnice za smeštaj zaraženih, nisu mogući u sadašnjoj Evropi. Tako nešto možemo gledati, samo ako Evropska unija iznajmi kineske graditelje, ljude i mašine.
Vučić je zato odlučio da ne rizikuje sa Mehanizmom za civilnu zaštitu Evropske unije, čija je Srbija pridružena članica od 2014. Ovaj Mehanizam bi trebalo da formira zalihe medicinske opreme, ali koji će biti dostavljeni određenoj zemlji, u slučaju potrebe.
Pitanje je da li će Srbija biti poslednja u redu za tu potrebu. U sada kultnom filmu Zaraza iz 2011. koji kao da je sniman u sadašnjosti kao dokumentarac, siromasi iz kineskog sela su „poslednji u redu“ za vakcinu, koja treba da bude izumljena.
Umesto čekanja u redu, a Zapadni Balkan je postalo drugo ime za večnu čekaonicu u redu za EU, Vučić je uradio sve da dobije neposrednu pomoć od Kine, kojom može i medicinski i marketinški da dočeka talas zaraze.
Veličinu tog talasa nije moguće predvideti, ona je sada u božjim rukama, odnosno u sferi biološke otpornosti stanovništva, budući da se virus širi ogromnom brzinom i da granice Srbije nisu zatvorene pre nego što je Italija postala žarište.
U tom smislu, Vučić nema šta da izgubi. A da li su evropske integracije Srbije ugrožene, kako tvrde pojedine opozicione grupacije, postaje manje bitno u vremenu kada su ljudski životi kao takvi ugroženi.
Isticanjem bliskosti i povezanosti sa Kinom, Vučić poništava početno nesnalaženje proizašlo iz, međuvremenu obustavljene, izborne kampanje.
Recimo, kada se po povratku iz Sjedinjenih Država, nije samoizolovao, iako su se konferenciji na kojoj je prisustvovao pojavili pozitivni na koronu, Vučić uputio pravu u Malo Remetu na skup mladih lidera SNS.
Vučiću uostalom, ovo nije prva vanredna situacija u kojoj je iskoračio protiv EU. U leto 2014. posle velikih poplava Vučić je u Obrenovcu objavio da mu je tadašnji evropski diplomata u Beogradu Oskar Benedikt uručio ed memoar kojim se traži da srpske firme ne zamenjuju evropske na ruskom tržištu.
Bila je to godina ukrajinske krize i rata na Krimu, kada je EU uvela sankcije Rusiji. Ekonomske sankcije EU prema Rusiji i dalje se produžavaju na svakih šest meseci, ali sve je manje pisanja i zahteva na temu da se od Srbije očekuje slično političko ponašanje i usklađivanje sa Briselom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
