Kina „kupuje“ uticaj na Balkanu, zemlje Eks – Ju najpodložnije propagandi

Iako takva „tampon zona” sada pokušava da se potisne sa Balkana zbog dešavanja u Ukrajini, uticaj Kine nažalost se i dalje ostvaruje efikasnije, uz odobrene kredite za infrastrukturne projekte, koji na prvi pogled deluju primamljivo i povoljno, ali, ipak, kasnije postaju finansijski teret za zemlje Zapadnog Balkana.

Relativno nisku zapadnu investicionu klimu u regionu Peking uspešno koristi da ostvari svoje geopolitičke interesne sfere kroz lake kredite upravo kroz širenje uticaja, čime se obezbeđuje dugoročna politička zavisnost na Balkanu.

Dok Rusija ima određeni uticaj kroz svoje kulturno-verske odnose sa stanovništvom na Zapadnom Balkanu, uticaj Kine se za sada ostvaruje na efikasniji način, koji ima finansijsku prirodu. Istovremeno, postoji i porast pozitivne percepcije Kine među stanovništvom u regionu, posebno u bivšim jugoslovenskim republikama, uključujući i Makedonce, kroz kulturu, gde Peking pokušava da se predstavi kao alternativa zapadnom sistemu, kako piše Slobodan Pečat.

Ovo se, između ostalog, navodi u najnovijem istraživanju Centra za analizu evropske politike (The Center for European Policy Analysis – CEPA), objavljenom nedavno, u kojem se navodi da Kina ima snažan uticaj u Severnoj Makedoniji, zamlji koja je na trećem mestu po uticaju među 17 zemalja centralne i istočne Evrope, odmah iza Srbije i Bugarske. Zanimljivo je da studija istovremeno pokazuje da je Kina povećala svoj uticaj u zemlji i na Balkanu bez mnogo truda i ulaganja.

U dokumentu CEPA se takođe navodi da „Komunistička partija Kine ima značajan uticaj u Severnoj Makedoniji“. Organizacija ukazuje da su zemlje izvan EU podložnije kineskom uticaju, posebno na informacijskom prostoru Balkana, dok Peking ulaže u infrastrukturne projekte širom regiona.

Problem sa kreditima koje kineske vlasti uglavnom daju za pomoć u infrastrukturi i razvoju zemalja u početku izgledaju kao dobra prilika za ulaganje, dok na duži rok postaju finansijski teret za redovno plaćanje rata. Da li kineski uticaj seje opasnost od razdora među zemljama Balkana i EU?

Stručnjaci koji se bave ovom temom kažu da su uvereni da povećanje kineskog uticaja u regionu može izazvati opasnost od razdora između Balkana i EU, u pravcu evropskih zahteva za sprovođenje teških reformi koje su potrebne regionu za eventualno pristupanje Uniji. Politički analitičar Siniša Pekevski kaže za „Slobodan pečat” da običan narod na Balkanu ne razume niti vidi u kojoj meri Kina vrlo brzo postaje faktor regionalne politike.

Peking ima prilično jasne ekonomsko-političke ciljeve širom istočne Evrope, da stvori infrastrukturu neophodnu za širenje svojih inicijativa u Evropi. Uopšteno govoreći, nedovoljno razvijene lokalne ekonomije su odličan mamac za ulazak u zamku dužničke zavisnosti, čime se istovremeno omogućava određeni politički uticaj Pekinga.

Međutim, iako na prvi pogled pomoć Kine u kreditima deluje dobronamerno za običnog građanina, za sada samo mali deo političkih elita može da pretpostavi kakve mogu biti posledice ovih kredita – objašnjava politikolog Pekevski.

Poznavalac situacije dodaje da je „vakuum zona” nastala zbog dugogodišnjeg ignorantskog odnosa politika EU prema širenju ka Zapadnom Balkanu, koji sada pokušavaju da potisnu sa Balkana usled dešavanja u Ukrajini, ali ga je, nažalost, Kina godinama vešto koristila za širenje svoje politike tu. Prema rečima Pekevskog, kineski uticaj je najjači u Srbiji, jer Beograd, uprkos evropskoj perspektivi i političkoj viziji, neprestano širi svoje odnose sa Kinom na različitim poljima.

Bugarska je posle Srbije najpodložnija kineskim propagandnim narativima

U međuvremenu, profesor Kristofer Nering, koji predaje na Univerzitetu St. Kliment Ohridski u Sofiji i koji je proučavao uticaj kineske meke moći u Bugarskoj za RSE kaže da se uticaj Kine odvija kroz direktna ulaganja u infrastrukturu, telekomunikacije, medije, akademske sadržaje i preko Instituta Konfucije u Bugarskoj. Prema njegovim rečima, u zemlji postoje dva instituta, jedan u Sofiji i drugi u Velikom Trnovu, gde se vodi netransparentno finansiranje i propagandne rasprave i publikacije.

Što se tiče saradnje s medijima, prave se novine koje imaju posebnu rubriku o Kini i sadržaj se odmah prevodi sa engleskog na bugarski . Postoji nekoliko takvih novina, koje prevode takve članke i koje između ostalog promovišu ruski pogled na politiku prema jugoistočnoj Evropi. Uopšte nema nikakve kritike na račun Rusije, imamo antiameričku propagandu i to da je za ekonomsko-politički sukob Kine i Sjedinjenih Država kriv Vašington. Ponekad postoje i antikapitalistički narativi u smislu zapadnog sveta i promoviše se ,,kineski model“, rekao je Nering za RSE.

O ovoj temi je nedavno pisao i BIRN. Naime, istraživački centar je u svom tekstu objavio da su u Bosni i Hercegovini kineske kompanije investirale u nekoliko projekata za elektrane, s tim da je Tuzla najveći do sada. Za tu svrhu Bosna i Hercegovina je uzela kredit od 700 miliona evra od kineske „Eksim banke” za projekat „Tuzla”, čime je to postao najveći posleratni projekat u zemlji i ujedno je doprineo tome da se ukupni spoljni dug Bosne prema Kini poveća za 14 posto.

Lokalni mediji su objavili da aktivnosti sprovođene u elektrani u Tuzli nisu u skladu sa propisanim standardima EU za zagađenje što je ispraćeno nizom reakcija u javnosti. Malo drugačijim pristupom, samo nekoliko meseci kasnije, Kina ga je takođe primenila u Albaniji. Tako je 2016. godine kineska kompanija kupila najveću naftnu kompaniju u Albaniji. Tri godine kasnije, u junu 2019. godine „Bankers Petroleum” je sankcionisan kaznom od oko 120 miliona evra zbog utaje poreza.

Izvor: Demostat