Zašto je kineski predsednik odabrao da prilikom evropske turneje poseti samo Francusku, Mađarsku i Srbiju?

Šta Evropa može da očekuje od Pekinga, i da li će, do skoro odlični ekonomski odnosi, biti pokvareni zbog političkih tema?

Sijeva prva stanica biće Pariz. U ponedeljak će se sastati sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, piše N1.

Si će biti fokusiran na lobiranje protiv istraga EU protiv subvencija, posebno na električna vozila i na stabilizaciju bilateralnih odnosa.

„To je veoma važna poseta, u vreme ratova između Rusije i Ukrajine, i rata u Gazi. Mislim da je važno da se unapredi strateška saradnja između Francuske i Kine, i da razmislimo o načinu na koji bismo zajedno mogli da ublažimo tenzije“, smatra Paskal Boniface, osnivač Francuskog instituta za međunarodne i strateške poslove.

U aprilu Kina je imala dva važna gosta: nemačkog kancelara Šolca i američkog državnog sekretara Blinkena. Osim ekonomske saradnje i pitanja vezanih za društvene mreže, hakovanje i veštačku inteligenciju, gosti su želeli da čuju o većem distanciranju Kine od Rusije. Ali pojedine članice EU nisu spremne da apsolutno podrže oštar politički kurs prema Pekingu, na kome insistiraju Vašington i London.

„Većina evropskih zemalja posvećena je američkom strateškom kišobranu. Za većinu njih, strateška autonomija Evrope mogla bi da bude način da se odvojimo od SAD, tako da moramo još malo da radimo da bismo ubedili naše partnere o potrebi napuštanja NATO-a““, objašnjava Paskal Boniface.

Istovremeno Kina „ne može priuštiti da ima sve više ograničenja na evropskom tržištu, ali u ovom trenutku nema konkretnu ponudu za Evropu. Zato je i jednoj i drugoj strani potreban dijalog.

„Naših 1.800 kompanija koje su članice komore EU, ostaje duboko posvećeno Kini. Ovde niko ne teži izlasku sa ovog tržišta, ali mislim da će u tom pogledu neka vrsta otpornosti lanca snabdevanja i geopolitike i neka predvidljivost u pogledu toga kako će se poslovno okruženje razvijati, biti važni za ove kompanije“, navodi Jens Eskelund, predsednik Privredne komore Evropske unije u Kini.

I pored političkih razmimolilaženja ni Peking ni Zapad ne razmišljaju da su mir i privredni razvoj mogući bez međusobne saradnje.