Kinesko oružje Srbiji: Raste zabrinutost Zapada

Šest kineskih vojnih transportnih aviona Y-20 sletelo je prošlog vikenda na beogradski civilni aerodrom Nikola Tesla noseći eksplozivan teret: raketne sisteme zemlja-vazduh HK-22 za vojsku Srbije.

Kako piše list Berliner cajtung, posebno pikantna je pritom informacija da su „kineski transportni avioni s vojnim oznakama i pošiljkom oružja (…) stigli preko teritorija najmanje dve zemlje-članice NATO – Turske i Bugarske.“ Lista ukazuje da „stručnjaci to vide kao dokaz širenja kineskog globalnog uticaja.“

Navodi se i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uglavnom potvrdio te informacije i najavio da će uskoro predstaviti „najnoviji ponos“ srpske vojske.

Berlinski list piše da su „američki zvaničnici su još 2020. upozorili Beograd da ne kupuje protivvazdušne sisteme HK-22 – čija je izvozna verzija poznata pod nazivom FK-3.“ Njihov argument glasi: Srbija mora da prilagodi svoju vojnu opremu zapadnim standardima, ako želi da uđe u Evropsku uniju i druge zapadne saveze.

Autor teksta podseća da se kineski raketni sistem HK-22, čija je izvozna verzija poznata pod nazivom FK-3, često poredi sa američkim raketnim sistemom Patriot i ruskim S-300, mada mu je domet manji nego kod naprednijeg S-300. Posebno se ističe činjenica da će „Srbija biti prva zemlja u Evropi koja koristi kineske projektile“.

Nemački list takođe podseća da je Srbija, koja formalno teži članstvu u EU, prethodno opremila svoje oružane snage ruskim i kineskim oružjem, uključujući borbene avione, tenkove i drugu opremu – 2020. isporučeni su kineski dronovi „ChengduPterodactyl-1“. Oni su u stanju da gađaju ciljeve bombama i projektilima, ali mogu i da se koriste za izviđačke zadatke.

Na kraju teksta u listu „Berliner cajtung“ se napominje: „Na Zapadu postoji bojazan da bi naoružavanje Srbije od strane Rusije i Kine moglo da ohrabri rukovodstvo u Beogradu na novi rat na Balkanu, posebice protiv bivše pokrajine Kosova.“

Poruka Pekinga Zapadu?

Temom kupovine kineskih protivvazdušnih raketa Srbiji bavi se i konzervativni list Velt. Kako navodi autor, nabavka sistema HK-22 samo je jedna komponenta u procesu modernizacije srpske vojske.

„Prema raspoloživim informacijama, Srbija 2019. i 2020. nije naručila od Pekinga samo taj protivvazdušni sistem, već i izviđačke i borbene bespilotne letelice tipa ’Wing Loong 2F’. Kineska državna industrija oružja traži kupce širom sveta i u tome je sve uspešnija – ne samo u Africi.“

„Peking to pokušava da postigne niskim cenama i relativno modernom tehnologijom. U studiji predstavljenoj krajem 2021, švedski institut za istraživanje mira SIPRI ističe da su u međuvremenu tri od deset najvećih proizvođača oružja iz Kine: Norinco (kopneni sistemi), Avic (avioni) i CETC (elektronika).“

Izvoz oružja iz Kine procenjuje se na nešto manje od 67 milijardi dolara u 2020. Kineske fabrike su u međuvremenu postale drugi najveći svetski izvoznik oružja sa 13 odsto udela na svetskom tržištu – iza američke industrije koja nadmoćno vodi sa 54 procenta.

Prema navodima „Velta“, „letovi velikih vojnih transportera iz Pekinga u Srbiju izazvali su veliku pažnju, a i određenu zabrinutost u vojnim krugovima. Peking pokazuje kakve strateške mogućnosti transporta na velike udaljenosti sada ima, zahvaljujući domaćem modelu Y-20.“

Radi se o transportnom avionu koji je počeo da se koristi tek 2016. godine i vrlo retko se viđa u Evropi. Ima maksimalnu nosivost od 66 tona i to ga svrstava u prvu ligu vojnih teretnih aviona. Nikada do sada (u Evropu) nije stigla tako velika flota, piše „Velt“, i dodaje: „Ovaj avion s četiri motora može da preveze do 300 vojnika. Poređenja radi, evropski Erbas A400M može da preveze najviše 37 tona, a američki model C-17 ima kapacitet od 77,5 tona.“

Autor teksta u „Veltu“ poziva se na neimenovane vojne stručnjake koji „raspravljaju o tome da li Peking namerno, tokom rata u Ukrajini, naoružava Srbiju isporukom protivvazdušne odbrane – kako bi poslao signal NATO. Na Zapadu raste zabrinutost da bi u vezi s ruskim agresivnim ratom u Ukrajini moglo da dođe i do ponovnog naoružavanja na Balkanu“, zaključuje nemački list.

Izvor: DW