Kitarović: Vučićeva poseta glavni događaj

Brojne trzavice Pantovčaka i Banskih dvora, od poseta predsednika Srbije na početku do Marakeškog sporazuma na kraju 2018., obeležile su spoljnopolitičku godinu u kojoj je Hrvatska rutinski odradila predsedanje Većem Evrope i Srednjoevropskom inicijativom, a „nogometnom diplomatijom“ u crveno-belim dresovima, nekome više ili manje simpatičnom, postala prepoznatljiva širom sveta, navodi Hina danas u pregledu događaja koji su obeležili proteklu godinu.

„Godina je bila obeležena brojnim spoljno-političkim aktivnostima, a ja bih izdvojila dolazak predsednika Vučića. Iako je poseta doživela puno kritika, duboko verujem da Republika Hrvatska i Srbija moraju razgovarati jer ako mi nećemo rešiti otvorena pitanja, ko će“, rekla je Grabar -Kitarović novinarima na božićno-novogodišnjem prijemu. Uprkos zapaljivim izjavama s obe strane i dosta napete atmosfere uoči posete i braniteljskim protestima, završna ocena bila je da su redovni susreti na najvišem nivou nužni za rešavanje otvorenih pitanja, preneo je Jutarnji list. Nije prošlo dugo do novog zaoštravanja, konstatuje se u tekstu.

„Predsednik Sabora Jandroković prekinuo je u aprilu posetu Srbiji zbog incidenta radikala Vojislava Šešelja koji je gazio hrvatsku zastavu u parlamentu. Hrvatska je tražila nedvosmislenu osudu, Srbija relativizirala incident.“

List dalje navodi da je „ministar obrane (Srbije) Aleksandar Vulinu proglašen je nakon toga za personu non grata kada je nameravao doći na komemoraciju u Jasenovcu, a Vučić je uzvratio recipročno i ministru (Hrvatske) Damiru Krstičeviću do daljnjeg uskratio ulazak u Srbiju“. Uoči obeležavanja godišnjice Vučić je nadmašio samoga sebe uporđivanjem današnje Hrvatske i nacističke Nemačke, rekavši kako je ‘Hitler htio svijet bez Židova, a Hrvatska je želela Hrvatsku bez Srba'“, navodi se u delu pregleda događaja u 2018. koji se odnosi na Srbiju.