Klačar: Ne radi se ništa da bi se olakšalo dijaspori da glasa (VIDEO)

Ne možete glasati poštom, ne možete putem interneta. Ljudi koji su u dijaspori, a imaju mesto prebivališta u Srbiji, imaju svo pravo da budu u tom biračkom spisku, ali su šanse da oni glasaju veoma male, rekao je u Danasovom Intervjuu na mreži izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar.

Stoga, dodao je on, šansa da dijaspora po trenutnim izbornim zakonima izađe na izbore u većem procentu je veoma mala. Prvo, potrebno je da se na jedno biračkom mestu prijavi više od 100 ljudi, a ukoliko živite recimo u centralnom delu SAD, da biste glasali morate da putujete do Čikaga.

„Na tom planu se ne radi ništa i vrlo je teško raditi bilo šta zato što ne postoji bolji način da se da dijaspora uključi pod ovakvim uslovima. Zakon o izboru narodnih poslanika nije promenjen i ne može se promeniti do ovih izbora, niti postoji saglasnost u kom pravcu treba da se promeni“, rekao je Klačar.

Predlog CeSID.a, kako je rekao, bio je da se promeni ceo izborni sistem, ne samo glasanje dijaspore, nego da se promeni i broj izbornih jedinica, i način glasanja i formiranja izbornih lista.

Komentarišući nedavno istraživanje u kojem je navedeno da u Srbiji ima 4.8 miliona glasača, a koji računa samo one kojima troškovi glasanja nisu visoki, istakao je da to ne treba da brine jer takvi podaci koriste uglavnom istraživačima i političkim partijama. Izlaznost na izborima uvek se računa u odnosu na zvanične podatke, a prema njima, u biračkom spisku upisano je 6,7 miliona građana.

„Postoje napori da se taj birački spisak ažurira, za to je formirana radna grupa, međutim ona nije uradila posao do kraja decembra, tako da će ta verifikacija biračkog spiska da sačeka neki bolji period“, kazao je Klačar.

Na pitanje kakav ishod može biti pokazatelj da je bojkot izbora uspeo odgovorio je da je, kada ne postoji zakonski indikator, vrlo teško odrediti da li je bojkot uspešan ili ne. Kada nemamo takav pokazatelj, sve se svodi na to ko će bolje komunicirati i objasniti šta se desilo.

„Za mene ne bi bilo iznenađenje da posle ovih izbora imamo vladajuću stranku koja će proglasiti neuspeh bojkota, a opozicija uspeh bojkota. Ono što je najvažnije za predstojeći bojkot jeste koliko će ljudi izaći na birališta i koliko će stranaka preći cenzus. Bojkot će biti uspešniji ukoliko na birališta izađe manji broj ljudi i drugi indikator jeste da dobijemo neku vrstu jednostranačkog parlamenta. Bojkot će biti uspešniji ukoliko u parlamentu ostanu samo vladajuće stranke bez ijedne opozicione partije“, rekao je naš sagovornik.

Jedan čitalac pitao je zbog čega se broj poslanika u srpskom parlamentu ne smanji, tvrdeći da je 250 „previše“, na šta je on odgovorio da je broj poslanika, kao ustavna kategorija, možda loše rešenje, ali da bi smanjivanje broja značilo da će neki regioni i mesta u Srbiji ostati bez svojih poslanika u parlamentu.

„Kada pogledate formulu po kojoj se računa broj poslanika u Srbiji vi vidite da je optimalan broj poslanika 200 ili nešto više od 200 poslanika, i to je najmanje važno pitanje kada je reč o primeni izbornog sistema. Trenutna situacija je takva da u Srbiji možete imati i 10 poslanika zato što će svih 10 poslanika da glasa onako kako kaže centrala stranke. Veći je problem izborni sistem nego broj poslanika“, naveo je Klačar.

https://www.facebook.com/www.danas.rs/videos/219332715768256/?notif_id=1580375172170087&notif_t=live_video_explicit