Klačar: Potrebna nam je neka vrsta političkog restarta

To je ocena programskog direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojana Klačara koji je bio ovonedeljni sagovornik u “Intervjuu na mreži” portala Danasa.

“Komunikacija ne postoji ni u parlamentu ni u medijima jer je vrlo malo debatnih programa. To je jedan od najozbljnijih problema srpske političke scene i problem zbog koga mnoga pitanja, prevashodno ona koja se tiču promene izbornih zakona i Ustava ostaju nerešena”, dodao je on.

Prema njegovim rečima, Srbija se skoro nalazi kao na početku devedesetih godina kada je nepoverenje između glavnih aktera bilo ogromno.

– Potrebna nam je neka vrsta političkog restarta, nekog okruglog stola – javnog dijaloga, koji bi se desio između glavnih aktera sa ciljem da se spuste tenzije i relaksiraju emocije koje imaju birači kao i da se na sto stave ozbiljna pitanja o kojima bi ti različiti akteri dali svoje argumente, naravno, u skladu sa svojim političkim pozicijama, istakao je Klačar.

Duboko je uveren da će u Srbiji biti poštenih izbora, ali je, kako je naglasio, važnije od toga lekcija iz prošlosti koju bismo trebali da naučimo.

– Posle pada Miloševića mnogi su poverovali da će izbori biti slobodni i da nije potrebno ulagati nikakve napore u nova i drugačija izborna rešenja. Pokazalo se da smo u periodu između 2000. i 2012. godine imali mnogo bolje izbore nego što je to bio slučaj sa devedesetim godinama ali nas izbori posle 2012. godine upozoravaju da bavljenje izbornim procesima i unapređenjem izbornog zakonodavstva mora da bude stalan posao”, smatra naš sagovornik.

Što se tiče narednih, parlamentarnih, izbora koji su u planu za proleće 2020, Klačar je kazao da trenutno ne može biti procene izlaznosti u slučaju bojkota izbora jer nisu poznati mnogi faktori.

Bojkot izbora, koji zagovara jedan deo opozicije, prema njegovom mišljenju nije pitanje o kojem treba da se izjašnjavaju nevladine organizacije već akteru koji se bave politikom.

– Iz ugla komunikacije sa biračima, za opoziciju bilo bolje da što pre ima neku odluku kako bi usmerila svoje aktivnosti u tom pravcu. Veoma je loš scenario da se opozicija bavi sama sobom narednih meseci dok se Srpska napredna stranka nalazi u nekoj vrsti preizborne kampanje, naglasio je on.

Klačar je napomenuo da, iz ugla političkog komentatora, postoje brojni razlozi koji su i za i protiv bojkota izbora.  

– Imam razumevanja za razloge koji idu u prilog bojkotu izbora ali istovremeno neizlazak na izbore je mač sa dve oštrice. Posledice mogu biti različite i na političkim strankama je da to dobro izmere, dodao je.

U ovonedeljnom „Intervjuu na mreži“ bilo je reči i o radu Centra za slobodne izbore i demokratiju. Klačar je istakao da retko kada CeSID može znati za preliminarne rezultate 15 minuta posle zatvaranja birališta.

Kako je dodao, dešavalo se da znaju takve podatke nekih 20 do 25 minuta od završetka glasanja.

– To uspevamo zahvaljujući dobrom uzorku i višegodišnjem iskustvu, ali i posmatračima koji vredno obave svoj posao i koji nam se brzo jave nakon prebrojavanja glasova na biračkim mestima. Od 2012. godine da bi građanima bilo lakše da pratite čitav proces mi objavljujemo rezultate uživo a u momentu kada smo sigurni da imamo finalnu procenu mi to onda i javno saopštimo, kazao je on.

Biračko telo u Srbiji nije veće od 5,5 miliona

Među pristiglim pitanjima bilo je reči i o izmeni izbornih zakona, te je građane zanimalo da li je u planu uvođenje građanske obaveze glasanja. Programski direktor CeSID-a je rekao da takav plan ne postoji. On je dodao da to, kada se posmatra iz stručnog ugla, ne bi dovelo do suštinskih promena u političkom životu. “ Na izbore u Srbiji izlazi u proseku više od 53 odsto upisanih birača što je praktično govoreći više od 65 odsto onih birača kojima je biračko mesto realno dostupno. CeSID-ove projekcije govore da zbog velikih migracija biračko telo u Srbiji nije veće od 5,5 miliona birača a ne 6,7 koliko pokazuje birački spisak kao pravni akt“, objasnio je Bojan Klačar.