Klačar: Šanse da ćemo na jesen na birališta danas veće nego juče

Iako su parlamentarni i predsednički izbori održani pre nešto više od godinu dana, a aktuelnoj Vladi mandat traje tek šest meseci, sve češće se govori da bi građani Srbije mogli na birališta i to već na jesen. Prvobitno, novo glasanje pominjalo se samo za Beograd, što je opozicija zatražila odmah nakon izbora u aprilu 2022. godine. Međutim, u poslednjim izjavama predsednika Aleksandra Vučića čulo se da su sve izvesniji i izbori na parlamentarnom nivou.

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Bojan Klačar kaže da su danas veće nego što su bile juče šanse da ćemo na jesen na birališta.

„Izjave predsednika Vučića su išle u tom pravcu, ali bih rekao da postoji i dalje otvoren prostor da se pronađe drugačije rešenje, prevashodno rešenje koje bi omogućilo da se ti izbori održe zajedno sa lokalnim i pokrajinskim izborima, koji se u redovnom terminu moraju održati sledeće godine“, smatra Klačar.

Naglašava da šanse za izbore na jesen postoje, ali mu se čini da postoji i velika verovatnoća da 26. maja ne saznamo kada će se izlaziti na birališta, već da se određivanje konkretnog datuma prolongira za neki kasniji period.

Klačar kaže da se puno toga promenilo nakon aprilskih izbora – nastavljen je rat u Ukrajini, ubrzana ja kosovska dinamika i desile su se dve ogromne tragedije i prateći protesti u Srbiji.

„Svi ti događaji nam govore o tome da je situacija bitno drugačija nego što je bila pre godinu dana. Svi aspekti će uticati na odluku kada će biti izbori, a svakako će vladajuća koalicija voditi računa o tome da li izbori mogu da se spoje sa lokalnim i pokrajinskim, zato što je u Srbiji, iako možda nije najbolja odluka, takva praksa u protekle 33 godine. Svaka vladajuća koalicija je volela da spoji i organizuje lokalne izbore zajedno sa predsedničkim ili parlamentarnim“, navodi Klačar.

Kaže da je zato veoma mala verovatnoća da se beogradski izbori održe samostalno, izvan spajanja sa parlamentarnim.

„U bilo kom slučaju, čini mi se da će teme biti nacionalne i vrlo je verovatno da ćemo čak i na sledećim lokalnim izborima imati veliku nacionalnu kampanju, upravo zbog primata određenih tema koje su danas u javnom životu prisutne. To će biti nusposledice krupnih globalnih i nacionalnih tema kojima svedočimo“, ističe Klačar.

„SNS je stranka koja voli kraće kampanje“

Klačar smatra da je Srpska napredna stranka (SNS) spremna za kampanju i izbore, imajući u vidu članstvo, infrastrukturu i resurse koje poseduje.

„Srpska napredna stranka je uvek spremna za kampanju. Ona već u predizbornom periodu uradi veliki broj aktivnosti koje su važne. SNS je stranka koja generalno voli kraće kampanje. Ostaje samo ključno pitanje njihove stranačke procene da li je septembar dobar termin za izbore“, kaže Klačar.

Ističe da tokom protekle 33 godine taj mesec generalno nije bio čest izbor vladajuće koalicije za izbore, pogotovo nakon 2000. godine.

„Ta strateška procena će zavisiti od druga dva važna faktora, a to su pregovori između Beograda i Prištine i protesti koji su u toku“, smatra Klačar.

Objašnjava da postoje dva pravna načina na koji se do izbora može doći – prvi je da premijerka podnese ostavku i da se u roku od 30 dana ne dođe do nove parlamentarne većine i izvršne vlasti, dok je drugi, koji smo videli prošle godine, da Vlada podnese predsedniku Srbije obrazložen predlog za raspuštanje Skupštine.

„Pravno neće biti problema da se izbori organizuju u septembru. Ukoliko procena SNS-a bude takva da će ostavkom Vlade na neki način izaći u susret zahtevima koji se čuju na protestima, onda će to verovatno i biti način na koji će izbori biti organizovani“, ističe Klačar.

Smatra da u SNS-u jesu spremni za izbore, da o njima ozbiljno razmišljaju i da bi verovatniji put do izbora bio upravo ostavka Vlade.

„Protesti veći adut opozicije od izbora“

Klačar smatra da opozicija nije homogena, da se ne može govoriti o jednom entitetu i da imaju različite interese.

„Ako bismo razgovarali sa nekim strankama iz desnog dela opozicije, verovatno da bi oni preferirali parlamentarne izbore. Ako bismo razgovarali sa nekim delom građanske opozicije, verovatno bi im odgovarali beogradski izbori“, kaže Klačar.

Naglašava da je izvesno da opozicija u ovom momentu procenjuje da su im protesti veći adut nego što su izbori.

„Očigledno je percepcija u opoziciji da protesti mogu biti masovni, da mogu trajati i da mogu da oštete vladajuću koaliciju. Opozicija zapravo razmišlja da je bolje da protesti traju, da se napravi određena vrsta političke štete za vladajuću koaliciju, pa da se tek onda razmišlja i ozborima“, objašnjava Klačar.

Naglašava da je logika vlasti drugačija, da želi da amortizuje proteste i da joj scenario bržih izbora više odgovara.

Klačar ističe da se ključni politički problemi i nezadovoljstvo trenutno artikulišu na ulici i da se Srbija u pogledu političkog života vratila na period pre aprilskih izbora prošle godine – period koji karakterišu visoke emocije, hipersenzitivni narativ, polarizacija i konfrontacija.

„Sledeća kampanja će ponovo biti emotivna i polarizujuća. Čini mi se da će se većina velikih tema otvarati na ulicama i da i vlast i opozicija veruju da im javni događaji u ovom trenutku više odgovaraju nego diskusija u institucijama“, kaže Klačar.