Zbog čega je Srbija opet propustila da otvori Klaster 3 u procesu evropskih integracija?

Međutim, kako prenose mediji, u tekstu zaključaka se ne navode rokovi već da će Unija ponovo razmotriti ovo pitanje na osnovu napretka Srbije u oblastima vladavine prava i normalizije odnosa sa Prištinom, što su ključne oblasti.

Predstavnici mađarskog predsedavanja Evropskom unijom zvanično su uputili pismo Srbiji u kome se od zemlje traži da pripremi svoju pregovaračku poziciju za otvaranje Klastera 3.

„U ime Saveta Evrope, potpisao sam pismo kojim pozivam Srbiju da pripremi svoje pregovaračke pozicije za poglavlja 16 i 19 u okviru Klastera 3: Konkurentnost i inkluzivni rast. Veliki korak koji podstiče pristupne pregovore Srbije i proces proširenja – ključni je prioritet predsedavanja Mađarske EU“, naveo je na društvenoj mreži X mađarski predstavnik Odor Balint.

Iako su se dogovorili oko poziva Srbiji, ambasadori EU nisu predstavili pregovarački okvir EU, već će o budućim koracima Brisela biti reči naknadno.

Poziv državi da dostavi svoju pregovaračku poziciju je deo redovne procedure koja prethodi otvaranju svakog klastera, a zvaničnu potvrdu odluke trebalo bi da donese Savet za opšte poslove EU na današnjem sastanku.

– Činjenica da Klaster 3 još nije otvoren jasno pokazuje da Srbija mora da učini mnogo više naprednih meseci, pre svega u domenu vladavine prava. Mislim da postoji šansa da države članice EU daju zeleno svetlo Srbiji za naredni korak na evropskom putu tokom predsedavanja Poljske Savetom EU, koje počinje 1. januara i trajaće do 1. jula, ali da bi se to desilo potrebno je da se uloži dosta napora, uključujući ispunjavanje obaveza iz Reformske agende – kaže za Danas Marija Stojanović, novinarka portala EWB.

Šta je sve na spisku?

Kako dodaje, na „listi“ prioritetnih zadataka su, između ostalog, izmene u izbornom zakonodavstvu u skladu sa preporukama ODIHR-a, izbor novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, usvajanje Zakona o javnim servisima, popis shema državne pomoći, kao i sprovođenje Paketa mera za energetsku integraciju…

– Bilo je planirano da navedene mere budu primenjene do kraja decembra 2024, ali najverovatnije će biti kašnjenja, tako da ostaje da se vidi da li će biti pomaka u navedenim segmentima u januaru ili februaru. Istovremeno, očekujem da će se od vlasti u Srbiji i dalje tražiti da u javnim nastupima nedvosmisleno ističu koristi od članstva u EU, odnosno da ne šalju kontradiktorne poruke, što je i dalje slučaj – smatra sagovornica Danasa.

Takođe, napominje, članice Unije, pažljivo će narednih meseci pratiti tempo usklađivanja Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

– Iako zvanični Beograd u poslednje vreme navodi da je taj procenat povećan na 58 odsto, to i dalje predstavlja veliko kaskanje u odnosu na ostale države Zapadnog Balkana čiji stepen usaglašavanja iznosi sto odsto. Na kraju, napredak u rešavanju kosovskog pitanja ostaje jedna od tema u fokusu kada je reč i otvaranju Klastera 3, ali upitno je da li će biti većih iskoraka u narednih nekoliko meseci, budući da Briselski dijalog već dugo stoji u mestu – zaključuje Marija Stojanović.

“Srbija nije uradila ništa”

Prema rečima Naima Leo Beširija, izvršnog direktora Instituta za evropske poslove, međuvladina konferencija između Srbije i Evropske unije saziva se nakon što Srbija postigne zadovoljavajući napredak u reformama, posebno u oblastima vladavine prava i osnovnih prava (poglavlja 23 i 24) i u dijalogu sa Prištinom koja je formalno deo pregivaračkog poglavlja 35.

– Ta poglavlja imaju takozvani suspenzivni karakter, jer ukoliko ne možete da pokažete napredak u sprovođenju sopstvenih zakona i primeni dogovorenog s Prištinom, šalje se signal Briselu da vi niste posvećeni reformama koje život znače, pre svega za građane Srbije, a onda i za sve ostale – objašnjava naš sagovornik.

Evropska komisija zatim priprema izveštaje o napretku, predlaže otvaranje ili zatvaranje pregovaračkih poglavlja, grupisanih u klastere, a države članice EU te predloge razmatraju i odobravaju jednoglasno u Savetu Evropske unije.

– Pre toga, obavlja se analitički pregled zakonodavstva Srbije takozvani skrining proces, kako bi se utvrdilo stanje usklađenosti sa pravnim tekovinama EU odnosno acquis communautaire. Napominjem da je skrining završen za svih osam poglavlja koja su grupisana u Klasteru tri još u periodu 2014-2015. godine. Nakon političkog dogovora, MVK se formalno saziva, obično dva puta godišnje, na nivou ministara ili njihovih predstavnika – kaže Naim Leo Beširi.

Na MVK se zvanično otvaraju ili zatvaraju pregovaračka poglavlja, pri čemu se procenjuje ukupan napredak Srbije u pristupnom procesu i definišu dalji prioriteti.

Kako dodaje, pored tehničkih aspekata pregovora, MVK služi i za razmenu političkih poruka između Srbije i EU. Sazivanje MVK zavisi od sprovedenih reformi, preporuka Evropske komisije i jednoglasnog odobrenja država članica EU kroz Savet EU.

– Ne goji se prase uoči Božića. Drugim rečima, Srbija je imala šest meseci da pokaže građanima Srbije da je usvojila i primenila zakone u ključnim oblastima i da to mi vidimo i osećamo. Šta je Srbija uradila za to vreme? Gotovo ništa. Kao glavni razlozi za odsustvo saglasnosti za otvaranje klastera navedeni su neuspeh Beograda da uskladi svoju spoljnu politiku i sankcije prema Rusiji sa politikom EU, kao i problemi u oblasti vladavine prava, čitajte krađu glasova, korupciju koja ubija i premlaćivanje protestanata koji traže odgovornost za smrt u Novom Sadu i odnosa sa Kosovom, koji su opterećeni s još jednim terorističkim napadom pod palicom Beograda – ističe Beširi.

On potom navodi “šta se to grčevito otvara već pune dve godine”.

Klaster tri u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom obuhvata oblasti koje se odnose na konkurentnu i inkluzivnu ekonomiju. Uključuje sledeća poglavlja:

Poglavlje 10 – Informaciono društvo i mediji
Poglavlje 16 – Oporezivanje
Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika
Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje
Poglavlje 20 – Preduzetništvo i industrijska politika
Poglavlje 25 – Nauka i istraživanje
Poglavlje 26 – Obrazovanje i kultura
Poglavlje 29 – Carinska unija

– Šta Srbija pokazuje u ovim oblastima trenutno? Medijski mrak vlada duže vreme, režimski mediji dobijaju pare iz budžeta da šire mržnju, laži i propagandu, a državne institucije uključujući MUP i BIA sabotiraju, prate i prisluškuju slobodne medije i njihove novinare. Istovremeno, Poreska uprava dolazi po kazni kod opozicionara ili onih koji bi da finansijski opterete dok se daje prednost firmama bliskim vlasti da porez ne plaćaju ili plaćanju s odloženim rokom od desetak godina – objašnjava Naim Leo Beširi.

Ekonomska i monetarna politika kojom se Vučić diči i tigrom hvali, dodaje, je i dalje 30 odsto siromašnija od najsiromašnije članice Evropske unije – Bugarske, ali to ne sprečava da propaganda radi u kome smo mi najbogatiji, a svi oko nas fukara.

– Ta ekonomija opterećena je korupcijom, kriminalom i ad hoc privremenim rešenjima za kompleksne probleme i ekonomisti kažu da bi nas i najmanji potres na međunarodnoj sceni sahranio. Socijalna politika i preduzetništvo opterećeni su selektivnim davanjem iz budžeta, a u nedostatku vladavine prava i neefikasnog sudstva, mnogi su uskraćeni za davanja ili neometano funkcionisanje biznisa. Dva poglavlja, nauka i obrazovanje jedina su privremeno zatvorena poglavlja i to iz razloga što EU nema mnogo zakonodavstva u datoj oblasti, a nikako ne znači da su nam škole i fakulteti odlični, dok nauka cveta – ističe naš sagovornik.

Na kraju, napominje, u carinskoj politici se zamera Srbiji nedovoljna borba protiv korupcije i prekograničnog kriminala, loše sisteme za komunikaciju između državnih organa i nedovoljna saradnja s carinskim službama zemalja članica EU, ali se i naglašava potreba da se ojačaju slabe karike u ljudstvu i organizaciji.

– Otvaranje ovog klastera bi označilo napredak u ekonomskim reformama i integraciji u jedinstveno tržište EU, a posledično bi smanjilo korupciju i kriminal. Izgleda da to vlasti koja drži sve poluge moći već dvanaest godina ne odgovara. Ponašanje Srbije je još alarmantnije, ako se uzme u obzir da je onomad parmalentarna delegacija naše skupštine otkazala putovanje u Brisel jer bi evoposlanici kritikovali bahatost vlasti u Beogradu, a njima se nije dalo – kaže Beširi.

Šta su posledice, postavlja pitanje.

Uskoro stižu sankcije SAD i Velike Britanije prema ruskoj bratiji

– Upravo ih živimo. Razuzdana vlast bez ikakve kočnice i kontrole na putu da liči na Ankaru i Minsk, a uskoro stižu i sankcije SAD i Velike Britanije prema ruskoj bratiji i njihovim energetsim dilovima u Srbiji. Da li će to značiti nacionalizaciju NIS-a i udaljavanje od Moskve ili ćemo ipak ostati u društvu Belorusije, ostaje da se vidi. Do tada, sigurnije je da nema otvaranja ničega pre juna 2025, što će biti otprilike godinu dana pre nego što Crna Gora zatvori sve klastere i potpiše Ugovor o pristupanju – kaže Beširi.

Sve to je dokaz da je Srbija nepouzdan partner, napominje dalje, ruski trojanski konj i da se EU integracije ne mogu svesti na Vučićeve ad hoc želje, već je potrebno da se temeljno naučimo, pripremimo i položimo svih 35 ispita, pre nego što dobijemo diplomu punopravne članice, ali su, kaže, naprednjaci navikli na mufte i diplomu preko noći uz sitnu il krupnu korupciju.

-To ne funkcioniše u EU, bar ne svuda. Od demokratskih promena u ekspozeima svih premijera od Đinđića do Vučevića, reforme koje vode punopravnom članstvu Srbije u EU su nacionalni interes broj jedan. U poslednjih dvanaest godina Vučićeve vlasti, koja je uveliko duže na tronu nego što je to bio Milošević, pokazana je nesposobnost svih nivoa vlasti, odsustvo znanja i veština, ali i iskrena želja dojučerašnjeg radikala da od Srbije napravi rupu na persijskom tepihu – smatra sagovornik Danasa.

Građani Srbije za to sigurno nisu glasali 2012. i odavno je vreme da se smeni vlast koja je nesposobna i koja neće modernu, evropsku Srbiju, smatra.

– S naprednjacima se jednostavno ne može među civilizovan svet, to oni znaju i upravo smo tu gde s ovom vlašću zaslužujemo da budemo – zaključuje Naim Leo Beširi.