KLAUS: Rešenje u ulasku zapadnog Balkana u EU

Sudbina Kosova nametnula se uprkos opširnoj debati prethodnog dana kao tema i u subotu u završnici samita šefova država srednje, istočne i južne Evrope u Brnu, kada je na dnevni red došlo pitanje evropskih integracija.
Kosovo, kao ključni problem za ceo region, iz koga se u Brnu od 18 okupilo 15 predsednika, nije označio samo predsednik Srbije Boris Tadić, već i domaćin samita češki predsednik Vaclav Klaus.
Klaus je na završnoj konferenciji za novinare označio Kosovo kao najveći problem celog regiona i dodao da je ključ rešenja upravo u ulasku zapadnog Balkana u EU.

Sejdiju: Neće biti nemira kao u martu 2004.

Madrid – Kosovski predsednik Fatmir Sejdiju izjavio je španskom listu „Pais“ da „Albanci znaju da će veoma uskoro doći do sporazuma“ o statusu Kosova, uz pristanak Rusije i da zbog neprestanih odlaganja tog rešenja neće biti nemira kao u martu 2004. ili uličnih protesta. Na pitanje da kaže šta misli o nagoveštajima da bi rešenje statusa moglo biti pomereno i do 28. novembra, nacionalnog praznika Dana albanske zastave, Sejdiju je uzvratio da je to „pre stvar nedelja, nego meseci“. Kosovski predsednik je izrazio uverenje, prenosi madridski dnevnik, da će u Savetu bezbednosti UN „doći do razumnog rešenja (koje će uključiti Moskvu) – na temelju predloga američko-evropske rezolucije o statusu Kosova“. „Pais“ navodi da „predstavnici najuticajnijih zemalja sleću u Prištinu i savetuju Sejdijuu da izbegne jednostrano proglašenje nezavisnosti ove srpske pokrajine sa albanskom većinom“. Jer, prema izveštaju, „takva odluka bi mogla izazvati žestoko reagovanje srpske manjine na Kosovu“. Kosovski predsednik ističe da je Kosovo „jedinstven slučaj“ koji ne može podstaći druge separatizme i nacionalizme, i kaže da je to i „poslednji čin raskomadavanja bivše Jugoslavije“.

Tadić je po završetku samita novinarima rekao da je tu temu nametnuo i kada se raspravljalo o evropskim integracijama, jer Kosovo nije samo najveći politički i bezbednosni problem Srbije već i celog regiona i „samim tim i Evropske unije.“
– Još jednom sam ponovio da je Ahtisarijev plan neprihvatljiv za Srbiju i da je bilo kakav oblik nezavisnosti Kosova i Metohije takođe neprihvatljiv za Srbiju – kazao je Tadić. On je upozorio da Ahtisarijev plan nudi manja prava Srbima nego što ih na Kosovu imaju sada, a na samitu je upitao predsednike kako bi se oni poneli kada bi neko dovodio u pitanje suverenitet i integritet njihovih država.
Stav albanskog predsednika Alfreda Mojsijua koji se tokom debate u plenumu samita zalagao za nezavisnost Kosova, Tadić je ocenio „mešanjem u unutrašnje stvari Srbije.“
O Kosovu i evropskim integracionim ambicijama Srbije Tadić je razgovarao sa hrvatskim, austrijskim, makedonskim i poljskim predsednikom, sa domaćinom, češkim predsednikom Vaclavom Klausom.
Uprkos različitim, oprečnim i ponekad i sukobljenim mišljenjima tokom rasprave, na samitu je preovladalo uverenje da rešenje treba tražiti isključivo preko rezolucije Saveta bezbednosti UN.
Problem Kosova mogla bi da reši konfederacija sa Srbijom, ali sada je već za takvo rešenje kasno, ocenio je hrvatski predsednik Stjepan Mesić u susretu sa slovačkim predsednikom Ivanom Gašparovičem. Gašparovič se, takođe, složio da to rešenje više nije aktuelno.
On je, kako javljaju slovački mediji, posle tog susreta koji se kao i cela rasprava odvijao iza zatvorenih vrata, Mesiću objasnio da se Slovačka „ni u kom slučaju neće usprotiviti kolektivnoj odluci Saveta bezbednosti UN o Kosovu“. Srednjoevropski predsednici pružili su snažnu podršku daljem proširenju Evropske unije, a pre svega učlanjenju celog zapadnog Balkana u skladu sa parolom Vaclava Klausa „Hrvatska u EU sutra, ceo zapadni Balkan prekosutra“.
Domaćin sledećeg ovakvog neformalnog okupljanja 18 šefova država srednje, istočne i južne Evrope naredne godine biće Makedonija, najavio je makedonski predsednik Branko Crvenkovski.