„Ključ sporazuma je na severu Kosova“: Šta nemački mediji pišu o neuspešnim pregovorima u Briselu?

„Osam sati pregovora Srbije i Kosova u ponedeljak u Briselu, a rezultat? Ništa“, piše Noje cirher cajtung. Švajcarski list navodi da je posle sastanka „neraspoloženi Žozep Borelj pred novinarima kritikovao nepoštovanje međunarodnopravnih obaveza, misleći na Kosovo. Predsednica Kosova Vjosa Osmani nije dugo oklevala sa odgovorom napisavši na Fejsbuku da Borelj nije neutralan posrednik i da se uvek trudi da ugodi agresoru (tj. Srbiji).“

„Treći koji profitira od ove svađe je“, prema oceni autora analize, „predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ali on više voli da oponaša zabrinutog uzornog đaka, pa je rekao da ga posle neprospavanih noći očekuju teški dani, ali će nastaviti da sluša savete visokog predstavnika Borelja.“

„Na scenu su potom“, piše dalje, „stupili Amerikanci, koji nisu direktno uključeni u pregovore. Zamolili su Kurtija da zaledi meru na 48 sati kako bi se pronašlo rešenje. I Kurti je odmah pristao“.

„Kakvi se zaključci mogu izvući iz svega ovoga“, postavlja pitanje autor Andreas Ernst, i nudi sledeće odgovore:

„Prvo: Kosovari nemaju poverenja u Evropsku uniju. Borelj je Španac, a njegov glavni pregovarač Miroslav Lajčak je Slovak. Obojica su, dakle, državljani članica EU koje ne priznaju Kosovo (kao i Rumunija, Grčka i Kipar). To znači da dva posrednika, s pravom ili ne, imaju problem kredibiliteta kod Kosovara. To je sada jasno i javno stavljeno do znanja na najvišem nivou. S druge strane, zbog svoje uloge u ratu, Amerikanci se smatraju oslobodiocima, a ponekad skoro i osnivačem mlade zemlje. Ako Brisel želi ustupke od Prištine, bilo bi dobro da u pregovore između Kosova i Srbije uključe SAD.

„Drugo: Evropska unija bi sada trebalo da promeni brzinu i predstavi intenzivan pregovarački program. Prošlo je vreme pričanja o registarskim tablicama, graničnim formalnostima i drugim ’tehničkim pitanjima’. Jer, otvoreno govoreći, ta pitanja nikada nisu tehnička, već veoma politička i mogu se rešiti samo u okviru sveobuhvatnog mirovnog sporazuma. A postavljati za to rok, kao što to čini Borelj, je glupo. Jer, na kraju se računa samo kvalitet sporazuma, a to se meri stepenom prihvatanja u obe zemlje.“

„Treće: ključ sporazuma leži u severnom Kosovu. Za srpsko stanovništvo se mora pronaći status autonomije tako da ono može samo sobom da upravlja, bez uticaja na funkcionisanje kosovske države. To je jedini mogući koncept za multietničko Kosovo. Svako drugo trajno rešenje zahtevalo bi prekrajanje granica između Srbije i Kosova“, zaključuje švajcarski Noje cirher cajtung.

Sledeća kriza neizbežna?

Austrijski Standard piše o istoj temi i tekst započinje sledećom konstatacijom: „Zapravo se radi o samo nekoliko brojeva i slova, ali iza dugotrajnog spora s registarskim tablicama između Srbije i Kosova stoji osnovno pitanje: da li svi građani Kosova, uključujući i Srbe koji žive na severu, podržavaju državu Kosovo, njenu administraciju i njenu zakone poštuju i priznaju. Mnogi to do sada nisu uradili, a to ima veze i sa činjenicom da političari u susednoj Srbiji to od njih traže i vrše na njih pritisak.“

Autorka bečkog lista Adelhajd Velfl u većem delu teksta citira šefa Centra za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu Florijana Bibera, koji ističe da „i Srbija i Kosovo trenutno imaju malo razloga da pronađu kompromis. Pošto je predsednik Srbije Vučić odustao od EU-integracija, Unija trenutno ne nudi nikakve podsticaje. Osim toga, dugoročno rešenje se traži u novom francusko-nemačkom predlogu. A to takođe svima daje razlog da prvo blokiraju, a ne da se unapred pravi previše kompromisa.“

Biber smatra, a Standard prenosi da od sadašnje situacije profitiraju i Kurti i Vučić, „ali rizik od eskalacije znači i rizik da situacija izmakne kontroli. Zato vidimo povećano učešće SAD. Kompromis bi mogao da se nađe u poslednjem trenutku, ali, onda je sledeća kriza neizbežna“.

Biber na kraju ocenjuje i da je „skeptičan da se može pronaći dugoročno rešenje. Podsticaji za to moraju biti veoma jasni, posebno za Srbiju. Na kraju krajeva, Vučić mora da stavi pod kontrolu sopstvenu propagandu.

A autorka Velfl još dodaje da je u utorak u kosovskim medijima objavljeno da će građani Kosova od 1. januara 2024. moći bez viza da putuju u šengenski prostor i konstatuje da je to „poslednja zemlja jugoistočne Evrope kojoj je to pravo bilo godinama uskraćeno.“