Ključna reč je siromaštvo, Srbija postaje Kambodža 1Foto: Fonet

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije u Kragujevcu Jugoslav Ristić, koji je svojevremeno bio sindikalni vođa Zastavinih oružara, smatra da su razlozi za aktuelni protest u Srbiji egzistencijalni.

A da su politički utoliko, jer je politika do njih dovela, pa samo politikom, odnosno promenom politike mogu i da se izleče, što su mladi ljudi dobro uočili. Njihova definicija razloga za početak protesta, prema Ristićevom mišljenju, nije bila uobličena, a najverovatnije da nije ni danas, što je manje važno: instinktivno su osetili da je vreme, Srbija je u slobodnom padu.

– Ključna reč je siromaštvo i projektovani proces koji je do toga doveo. LJudi u Srbiji ne vole da govore o svom siromaštvu, stide se, ali ono ulazi u domove većine. Nedavna anketa Republičkog zavoda za statistiku je pokazala da 64 odsto građana Srbije ima osećaj siromaštva. Mladi ljudi su to definisali u paroli: „Nećemo da budemo jeftina radna snaga“, navodi Ristić. Ističe, pritom, da se dogodio proces koji Srbiju pretvara u Kambodžu, a region u treći svet. On je projektovan u skladu sa interesima predstavnika krupnog kapitala, koji su nam deindustrijalizovali državu. Izgubili smo 850.000 radnih mesta u industriji, čemu je kumovala naša tzv. „politička elita“ koja je naloge sprovodila, svesna toga šta čini. To su činili i oni prethodni na vlasti, a ovi danas najbeskrupuloznije.

– Vrhunac beščašća sadržan je u Zakonu o privatizaciji koji je omogućio gašenje poslednjih 500 preduzeća kroz stečaj, zbog nepostojanja interesovanja za privatizaciju. Mi koji smo u tim fabrikama radili, znamo mnogo bolje od političara bez dana radnog staža i kvazistručnjaka koji su fabrike videli samo na televiziji, da od toga nije bilo sve za bacanje, kaže Ristić i dodaje da poneki „investitor“ koji otvori neki industrijski pogon sa tehnologijama zasnovanim na manuelnom radu zatrpava tragove sprovedenog nečoveštva. NJima inženjeri nisu potrebni.

Mala grupa ljudi prepoznaje problem

– O zaduživanju države, koje nas vodi u ropstvo, opskurnim televizijama koje obmanjuju narod, koristeći nacionalno blago – frekvencije, već je dosta rečeno. Zato je nedovoljno što je samo jedna grupa mladih ljudi prepoznala kuda idemo. Većina ljudi u Srbiji nije. Kada uz njih budu svi oni koji žive od svog rada, dogodiće se povratak nade u kuće većine građana. Za sada ovi mladi ljudi samo bude nadu. Nadam se da su istrajni, poručuje Ristić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari