Knin: Obeležavanje akcije „Oluja“ na stadionu, a ne na trgu

Zbog epidemiološke situacije planirano je prisustvo oko 1.000 zvanica na stadionu, i sve će „biti na nivou i dostojanstveno“, obećao je premijer Andrej Plenković. Rano ujutru biće položeni venci i upaljene sveće, nakon čega počinje centralna svečanost na stadionu fudbalskog kluba Dinara.

Ceremonija podizanja hrvatske zastave na kninskoj tvrđavi pratiće se preko videobima, jedan na stadionu a drugi na Trgu Ante Starčevića. Središnji program završava se nastupom akrobatske grupe „Krila Oluje“, nakon čega počinje služenje mise.

U večernjim satima planiran je i koncert orkestra Oružanih snaga, pojasnio je Zdravko Jakop, koordinator Organizacijskog odbora.

Darko Nekić, državni sekretar u ministartvu branitelja, naveo je da je poručeno „12.000 prigodnih majci“ koje će, kaže, podeliti braniteljima i braniteljskim udruženjima, „da i na taj način pokažemo zajedništvo“.

Hrvatski predsednik Zoran Milanović na prijemu koji organizuje podeliće odlukovanja a kao i prethodnih godina deo je rezervisan za pripadnike hrvatske vojske, a dva odlikovanja biće uručena jedinicama Hrvatskog veća odbrane (HVO) – vojne policije HVO i jedinici za posebne namene „Ludvig Pavlović“, koje su, kako se navodi, učestvovale u akcijama oslobađanja zapadne Bosne i Hrvatske.

Iz bošnjačkog udruženja ratnih zatvorenika osudili su odluku Milanovića, navodeći da je to „razočaravajuće za nas koji smo te jedinice osetili na svojoj koži“.

Pojašnjavaju da u presudi Haškog suda piše da je Valentin Ćorić, jedan od šestorice Hrvata iz BiH koje je Haški sud osudio za zločine nad Bošnjacima, do 10. novembra 1993. igrao ključnu ulogu u funkcionisanju mreže zarobljeničkih centara HVO, kao i da je doprineo da se „hiljade muslimana drže u zatočeništvu pod teškim uslovima, da se prebijaju, zlostavljaju i ponižavaju“.

Večernji list podseća da je u Vojnoj policiji HVO služio i Berislav Pušić, još jedan osuđenik na dugogodišnju kaznu u slučaju Prlić i ostali, čovek koji je kasnije imenovan za šefa Službe za razmenu i Komisije za zarobljeničke objekte.

U Hrvatskoj se „Oluja“ proslavlja kao velika pobeda, a u područjima gde žive proterani Srbi i njihovi potomci obeležava se kao jedan od najvećih zločina iz tog rata za koji niko nije odgovarao.

Prema nalazima Međunarodnog suda pravde, izveštaja UN tela i lokalnih nevladinih organizacija, operacija „Oluja“ je dovela do raseljavanja više od 200.000 Srba, pripadnici hrvatskih snaga ubili su oko 80 civila koji su bežali u koloni traktora i automobila, a zabeleženi su brojni slučajevi uništavanja i pljačke imovine Srba.

Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, do kraja 1995. ubijeno je oko 400 Srba koji su odlučili da ostanu u svojim kućama.