Ko blokira dijalog u Briselu: Politikolog Ognjen Gogić za Danas

– Sporazumi koji su postizani tokom dijaloga u suštini su omogućavali Kosovu da stiče atribute državnosti. Priština je morala da pristaje na neke kompromise, kao na primer asimetričan tretman ličnih karata i registarskih tablica, ali su ustupci koji je davao Beograd imali dalekosežne implikacije, poput ukidanja srpskog pravosuđa na Kosovu. Sa dolaskom Kurtija na vlast na Kosovu, pristup Prištine dijalogu je promenjen. Kurti je zauzeo nepopustljiv odnos prema Beogradu. Međutim, dijalog ni godinama pre dolaska Kurtija na vlast nije nikuda vodio tako da se ne može reći da ga je Kurti zaustavio. Ipak, Priština je i dalje tako koja više može da profitira iz dijaloga i sigurno ne bi odbila nove ustupke Beograda kada bi bile ponuđene, kaže Gogić.

Naš sagovornik dodaje da što se tiče Beograda, neoficijalna politika je da se što duže prolongira „status quo“. Beograd nikada nije pristupao tako da je činio ustupke u dijalogu očekujući da nešto za uzvrat dobije od Prištine, već to očekuje od Evropske unije.

Paralelno sa dijalogom sa Prištinom, Beograd vodi pregovore sa Briselom i svaki napredak koji je Beograd postizao u odnosu sa Prištinom bivao je nagrađivan iz Brisela. Tako je Srbija dobila status kandidata za članstvo u EU, otpočela pristupne pregovore i otvorila određen broj poglavlja. Sve je to prvenstveno bilo uslovljeno pomacima u dijalogu sa Prištinom, smatra Gogić.

– Veza između rezultata u dijalogu sa Prištinom i napretka ka EU je, međutim, u jednom trenutku prekinuta. Zastoj u evropskim integracijama Srbije je razlog zašto je došlo do zastoja u dijalogu sa Prištinom. Beograd odlično zna da se Srbija ne bi ni minimalno približila EU čak ni kada bi postigao finalni dogovor sa Prištinom o sveobuhvatnoj normalizaciji, iako bi mnogi protumačili kao čin implicitnog priznanja nezavisnosti Kosova. Zato se Beogradu uopšte ne žuri sa tim, navodi ovaj politikolog.

Zvaničnici Beograda kao „ultimativni zahtev“ navode formiranje Zajednice srpskih opština, kako bi bilo sprovedeno ono što je u Briselu potpisano. Gogić ocenjuje da se Srbija ne odnosi iskreno prema pitanju formiranja ZSO, jer je ono „više sredstvo nego cilj“.

– To je više sredstvo nego cilj. S jedne strane, razumljivo je da srpska strana ne može da nastavlja sa dijalogom i da postiže nove sporazume kada ni prethodni nisu sprovedeni. Ne mogu se davati novi ustupci i imati poverenja u drugu stranu da će ispoštovati nove dogovore kada prethodne nije. U tom smislu je razumljiv stav Beograda da se ne može dalje u dijalogu dok se ne započne sa formiranjem ZSO. Međutim, s druge strane, nije sasvim izvesno ni da Beograd želi da to toga dođe. Kao što se zaboravlja da je dogovor o ukidanju KM tablica postignut 2011. a potvrđen 2016. godine, tako se zaboravlja i da je 2018. godine Vlada Kosova obrazovala tim od srpskih predstavnika koji je trebalo da izradi nacrt Statuta ZSO. Taj tim nikada nije predstavio rezultate svog rada.

Beograd pitanje ZSO koristi taktički, insistira na formiranju ZSO znajući da će to Priština odbaciti, čime ima sasvim legitiman razlog da konstatuje da dalji pregovori nisu mogući. Tako se onda održava „status quo“, kaže naš sagovornik.

U svetlu svih poslednjih dešavanja, deluje veoma čudno da Beograd nema važnije prioritete od ZSO. Srbi na severu Kosova i dalje čekaju da čuju od Beograda i Srpske liste šta će biti sa računima za struju i šta da rade sa KM tablicama, a srpska strana priča o ZSO, kaže Gogić i napominje da je Petar Petković je nedavno izjavio da ROSU ne bi mogla da upada u Štpce da postoji ZSO što, kako kaže, apsolutno nije tačno.

– ZSO nema nadležnosti u održavanju javnog reda niti bi mogla da se meša u rad policije što je nadležnost centralne vlasti. ZSO predstavlja kao rešenje za sve probleme i nekakva ultimativna garancija za Srbe, iako bi ona bila nešto poput Stalne konferencije gradova i opština u Srbiji. Srećom pa Srbi na Kosovu nemaju prevelika očekivanja od ZSO, ali zato očekuju brojne druge odgovore od Beograda, zaključuje sagovornik Danasa.