Ko će i gde otići sa Kosova posle vizne liberalizacije?

Samo u decembu 2021. i januaru 2022. više od 105.000 građana je apliciralo za radnu vizu u Ambasadi Nemačke u Prištini, a na hiljade je apliciralo i u drugim ambasadama. Ne treba zaboraviti ni izjavu šefa Sindikata medicinskih tehničara Perparima Beriše, koji smatra da će vizna liberalizacija doprineti odlasku zdravstvenih radnika sa Kosova, zbog čega, upozorava, postoji mogućnost da opadne i kavalitet nege pacijenata.

Viši istraživać u NVO Aktiv Igor Marković rekao je za Kosovo onlajn da će se dobijanjem vizne liberalizacije samo nastaviti odlazak mladih sa Kosova, ali sada legalnim putem.

„Kao što je pokazala kosovska migrantska kriza iz 2014. godine, kada su mladi masovno pokušali da napuste Kosovo u uslovima odsustva vizne liberalizacije i teške ekonomske situacije, potraga mladih za mestom koje će pružiti bolje uslove za život je konstanta, koja će u kasnijem periodu preći sa nelegalnih načina odlaska u zapadnu Evropu na legalan, odnosno apliciranjem za vizu. Obećanja koja su godinama davana od strane Evropske unije o mogućoj viznoj liberalizaciji dodatno su frustrirala omladinu, što je za posledicu ubrzalo proces talasa odlazaka mladih sa Kosova“, istakao je Marković.

Prema njegovim rečima, viznu liberalizaciju će za odlazak iskoristiti građani Kosova čija rodbina dugo godina živi i radi u nekoj od zemalja EU, visokoobrazovni, medicinski i građevinski radnici, kao i uposleni u IT sektoru.

„Prva grupacija mladih koja će napustiti Kosovo je svakako ona koja poseduje rođačku bazu u zemljama Evropske unije i kojima će prvobitno snalaženje biti olakšano upravo zbog činjenice da će im bližnji pomoći u prilagođavanju tamošnjim uslovima i eventualnom pronalaženju zaposlenja. Druga grupacija, koja može značajno doprineti slabljenju kvaliteta kosovskog tržišta rada, su mladi koji su visokoobrazovani i koje svoje sposobnosti, veštine i znanja mogu za mnogo veće zarade od onih na Kosovu, ponuditi poslodavcima u najrazvijenijim zemljama Evrope. Što se tiče najtraženijih zanimanja, svakako će među prvima Kosovo napustiti medicinski radnici, koji su i te kako traženi u različitim delovima Evrope. Pored njih, iskusni građevinski radnici će takođe imati prilike da pronađu posao na gradilištima širom Evrope. Treba takođe istaći da će mladi koji su uposleni u IT sektoru, bez obzira na postpandemijsku kulturu tzv. rada od kuće, pokušati da se presele i nađu nove, ili nastave sa već postojećim, poslovnim angažmanima“, dodao je Marković.

Kako je naveo, kosovsko-albanska dijaspora je pretežno prisutna u Nemačkoj i Švajcarskoj, ali ne treba zaboraviti i potencijalne destinacije poput Austrije, Holandije i Švedske.

„Pretpostavljam da će većina mladih koja odluči da napusti Kosovo upravo i da se uputi ka ovim destinacijama. Kao što sam prethodno naglasio, ključni faktor odlučivanja o destinaciji će biti rođačke veze u tim zemljama“, zaključio je Marković.

Analitičar Nedžmedin Spahiu smatra da bi mladi sa Kosova nakon dobijanja vizne liberalicaje u najvećem broju mogli da odu u Nemačku, Švajcarsku, Austriju i skandinavske zemlje.

„U ovom procesu, balkanske zemlje, a posebno Kosovo koje je najnerazvijenija zemlja na Balkanu, eksponira se u procesu odliavanja mladih prema zapadu, jer su tamo već uvedeni mehanizmi za bolji život, za ljudska prava, veće su plate, bezbednost i sigurnost. Tako da će mladi sa Kosova mahom otići u te zapadne zemlje i oni će popuniti „rupe“ u njihovim društvima. Takve „rupe“ će se javiti i kod nas na Balkanu, usled nedostatka kadrova“, naveo je Spahiu.

Prema njegovim rečima, mladi sa zapada se odlučuju za „lagane“ profesije, poput ekonomije i politike, pa svi kadrovi gde je potrebno uložiti trud ostaju bez radnika.

„Zapadna civilizacija na neki način izumire, jer za mlade zapadnjake, recimo, postaje sramota da budu doktori, inžinjeri, ili da obavljaju sve one funkcije koje zahtevaju trud, i onda te funkcije preuzimaju drugi. Neko vreme će to raditi Balkanci, a onda i Indijci i Kinezi, jer se niko neće time baviti, to znači da u periodu od 50 do 100 godina svet će biti pod vlašću Indijaca i Kineza. Nestaće čak i politička vlast u kojoj sada zapad dominira svetom. To je znak da je zapadna civilizacija na zalasku“, istakao je Spahiu.

Prema njegovim rečima, na odlazak mladih sa Kosova utiče i društveno okruženje.

„Društvo kao što je kosovsko, gde ima mnogo nepravde, nema bezbednosti, zdravstvenog osiguranja, gde sudovi i institucije ne funkcionišu, je razlog da ljudi traže bolji život. Takođe, mnogi ljudi koji završavaju fakultete sa plagijatima se zapošljavanju, dok oni koji su fakultete završili sa znanjem ne mogu da se zaposle i rade u struci, pa odlaze ka Nemačkoj i drugim zemljama, jer tamo oni koji su najbolji imaju prednost“, rekao je Spahiu.

Istakao je da bi normalizacija odnosa između Kosova i Srbije na kratko ulila nadu da će biti bolje, ali da će u svakom slučaju odlazak mladih predstavljati veliki problem za Kosovo u budućnosti.

„Strah je opravdan, možda će se odlazak malo smanjiti ako u međuvremenu dođe do dogovora sa Srbijom, to bi ulilo nadu za bolju budućnost. Ukoliko ne dođe do stabilizacije, vizna liberalizacija će biti katastrofalna za Kosovo. Zapadu ne znači ništa milion ljudi, ionako im je potrebna radna snaga, za Kosovo bi to bilo problem“, zaključio je Spahiu.