Ko će od opozicije izaći na beogradske izbore?

U očekivanju daljih političkih odluka, kao i toga da se zajedno sa beogradskim „spoje“ i lokalni izbori u još 88 jedinica lokalne samouprave, van stranaka vladajuće koalicije, za sada je samo mali broj učesnika i zvanično najavio da kreće u kampanju za Skupštinu Beograda.

Od stranaka van dve glavne opozicione grupacije učešće na beogradskim izborima najavile su obe stranke nastale raspadom liste “Mi – glas iz naroda”, a to su istoimeni pokret na čelu sa Brankom Pavlovićem i “Mi – snaga naroda” na čelu sa Branimirom Nestorovićem.

Nestorović je najavio učešće samo na izborima u Beogradu, dok će ostatak lokalnih izbora bojkotovati. Nestorovićev kandidat za gradonačelnika Beograda je Borislav Antonijević.

Narodna stranka Vladimira Gajića je takođe najavila izlazak na beogradske izbore. Prethodno je sklopila dogovor o koaliciji sa DJB Saše Radulovića, međutim iz DJB su nedavlno objasnili da do dogovora o zajedničkom izlasku na izbore sa Narodnom strankom nije došlo, jer je za DJB neprihvatljiva koalicija sa Novom Srbijom Velimira Ilića.

Grupa građana „1 od 5 miliona – Beogradski front“ je najavila zajednički nastup na beogradskim izborima 2. juna na listi koja će se zvati „Ritam grada“. Prvi na listi i kandidat za gradonačelnika ove koalicije biće advokat Dušan Teodosijević, kako su saopštili.

Učešće na beogradskim izborima najavio je i pokret „Ćale, ovo je za tebe!“.

Nije isključeno da bi listu na beogradskim izborima mogao da preda i pokret Kreni promeni, čiji bi kandidat za gradonačelnika bio Savo Manojlović, ali za sada nema potvrde o toj mogućnosti. Manojlović je nedavno izjavio da neće o tome da licitira, ako donesu takvu odluku, on će je i saopštiti.

Jedina opoziciona stranka koja je do sada predala listu za beogradske izbore je Ruska stranka pod nazivom “Ruska stranka – Srbi i Rusi braća zauvek!”.

Za učešće na beogradskim izborima potrebno je predati 3.000 overenih potpisa građana. Bira se 110 odbornika za Skupštinu grada, koja potom bira gradonačelnika.

Stranke vlasti predale su zajedničku izbornu listu, koaliciju 14 subjekata, pod nazivom „Beograd sutra“!

Potrebna pobeda po „njihovim pravilima igre“

Deo koalicije Srbija protiv nasilja spajanje beogradskih i lokalnih izbora 2. juna video je kao ustupak vlasti i priliku da opozicija istraje u borbi za Beograd, pa su tako Narodni pokret Srbije (NPS), Ekološki ustanak, Zeleno-levi front (ZLF), Pokret slobodnih građana (PSG), Novo lice Srbije i Demokratska stranka (DS) odlučili da na beogradskim izborima učestvuju pod sloganom „Biram Borbu!“.

Predsednik NPS Miroslav Aleksić je ocenio da je izlazak na izbore ispravan potez jer “su u pitanju mali i sitni koraci koji treba da dovedu do konačnog cilja” i dodao da samo borba dovodi do rezultata.

Ekološki ustanak je takođe odlučio da izađe na izbore, a predsednik tog pokreta, Aleksandar Jovanović Ćuta pozvao je sve stranke opozicije da donesu jedinstveni stav i na njih izađu.

Jedna od opozicionih stranaka koja je još pre zvanične odluke nagoveštavala da bi izlazak na beogradske izbore bio ispravan izbor bila je Zeleno-levi front. Dobrica Veselinović iz ZLF je podsetimo, bio nosilac liste koalicije SPN, na beogradskim izborima u decembru 2023, međutim još nije poznato da li će on biti gradonačelnički kandidat ove stranke.

Pokret slobodnih građana Pavla Grbovića je takođe pre zvanične odluke smatrao da na izbore treba izaći.

Predsednik Novog lica Srbije Miloš Parandilović mišljenja je da je bojkot izbora “neodgovoran i sebičan”, da se izborni uslovi nikada neće suštinski popraviti i da opozicija zbog toga “mora pobediti po njihovim pravilima igre”.

Demokratska stranka je inicijalno bila stava da se na izbore ne ide, ali je nakon glasanja unutar SPN odlučila da se prikloni većini i izađe na beogradske izbore. Ipak, predsednik DS, Zoran Lutovac je u ponedeljak izjavio da je ova odluka samo uslovna i da će povući svoju odluku ukoliko se “ne reši pitanje biračkog spiska”, jer u tom slučaju neće biti slobodnih i poštenih izbora. Ako do promena ne dođe, Lutovac je rekao da će pozvati “kolege i građane da se povuku iz izbornog procesa”.

Ne treba učestvovati u „unapred režiranoj predstavi“

Među strankama koje će bojkotovati izbore u Beogradu našle su se Stranka slobode i pravde (SSP), Srbija Centar (Srce), Zajedno, Nova demokratska stranka Srbije (Novi DSS), Pokret obnovine kraljevine Srbije (POKS) i stranka Zajedno.

Predsednik stranke Srce, Zdravko Ponoš je povodom bojkota izjavio da bi odluka o neizlaženju na izbore u većoj meri doprinela svrgavanju SNS-a sa vlasti. Kako je naveo, da se ostalo pri odluci bojkota i odlaganju izbora za jesen, izbori bi se odigrali u mnogo boljim okolnostima, pa bi pored Beograda mogao da se dobije još neki grad ili opština.

Predsednik SSP Dragan Đilas je obrazlažući stav njegove stranke da ne izađe na izbore u Beogradu rekao da se oni ne bore “za vlast na Vračaru”, već za “promene u ovoj zemlji”.

Takođe, Đilas je izjavio da je odluka o izlasku na opštinske izbore u Beogradu ostavljena lokalnim odborima te stranke, ali da su svih 17 odbora odlučili da na njih ne izađu.

Stranka Zajedno se takođe odlučila za bojkot iz sličnih razloga kao i njihovi koalicioni partneri. Kako je navela kopredsednica te stranke Biljana Stojković, oni ne žele da učestvuju “u unapred režiranoj predstavi”.

Ipak, beogradski odbor ove partije mišljenja je da treba izaći na beogradske izbore kao i da “bojkot i pasivizacija” nisu rešenje, izjavio je predsednik tog odbora Đorđe Miketić. Zbog toga, celokupni beogradski odbor stranke Zajedno istupio je iz te stranke i odlučio da izađe na izbore.

Koalicija NADA je već nakon prvog sastanka sa predstavnicima vlasti o poboljšanju izbornih uslova prestala da ih posećuje i izrazila jasan stav da neće učestvovati na izborima ukoliko se zahtevi opozicije ne ispune.

Navodeći razloge za bojkot, potpredsednik te stranke, Predrag Marsenić izjavio je da “i dalje postoji migracija fantomskih birača u Beograd, Niš i Novi Sad i da vlast nije ispunila prve dve tačke iz razgovora.”

Koalicioni partner Novog DSS-a, stranka POKS takođe će bojkotovati izbore jer smatraju da se do 2. juna “tehnički i pravno ne mogu ispuniti legitimni zahtevi opozicije za minimumom uslova za slobodne, fer i demokratske izbore”.