Ko donosi odluku o poništavanju izbora?

Budući da opozicija traži poništavanje i ponavljanje izbora u Beogradu, te da je podnela niz, kako tvrdi, dokaza da su izbori pokradeni, pitanje je koji je pravni put kojim se dolazi do ponavljanja izbora, uz pritisak opozicionih protesta i štrajka glađu nositeljke opozicione liste “Srbija protiv naslja” Marinike Tepić.

U sredu uveče istekao je rok za podnošenje prigovora GIK na glasanje u Beogradu, ali Rajić smatra da je bresmisleno govoriti o poništavanju glasanja na pojedinačnim biračkim mestima.

– Može se očeklivati, ako se tako bude radilo, da vlast poništi glasanje na par biračkih mesta kako bi se pokazala demokratija i da se poštuju procedure i zakoni i da su institucije uradile svoj posao. Ovde imamo mnogo ozbiljniji problem jer je čitav proces kontaminiran i delegitimisan time što rezultati ne odražavaju stvarnu volju građana – objašnjava on.

Upitan da li postoji neki određeni broj biračkih mesta na kojima treba oboriti izbore da bi ceo proce bio oboren, kaže da toga nema.

Na pitanje kako u okolnostima u kojima policija i tužilaštvo ne rade svoj posao dolazimo do odluke o ponavljanju izbora, kaže da u zemlji zaroblenih institucija nema ni Ustavnog suda.

– Ustavni sud je devastiran i u njemu sede ljudi koji služe izvršnoj vlasti. Od Ustavnog suda ne očekujem ništa, ali kao advokat i neko ko suštinski veruje u pravo i pravni poredak ne mogu da kažem da se ne treba obraćati institucijama. Ali mislim da odgovor na pitanje leži u tome da pravni put treba slediti kroz insticije ali u dve stvari. Vanistitucionalna borba koja se sad dešava, plus međunarodni protisak na kojem opozicja mora da insistira. Opozicija mora da insistira na tome da sa ovom vlašću nema direktnih pregovora. Pokušavali smo ali oni ne pregovaraju u dobroj veri. Oni nemaju dobre namere. Bez stranih posmatrača i posrednika sa njima ni u kakve pregovore ne treba ulaziti – smatra on.

Prema njegovim rečima, suštinsko pitanje je to što je delegitimisan čitav proces lokalnih izbora na teritoriji cele Srbije iz dva razloga.

– Prvi razlog jesu biralči koji su uvoženi, ne znamo sve odakle. Iz Bosne smo videli. I znamo da je toga bilo i u beogradu, Lozbici i po Srbiji. Drugi problem je kreiranje lažne demografske slike na lokalu. Lokalni izbori su raspisani u nešto više od 60 opština i dešavalo se prema informacijama koje smo mi dobili, na primer u Kraljevu i Čačku, da recimo birači iz Čačka, gde se ne održavaju lokalni izbori, budu premešteni u Kraljeva da bi glasali, jer su tamo jake lokalna inicjativa i opozicja. I da bi se tamo stvorila lažna slika i da bi vlast dobila većinu. A onda kada budu lokalni izbori u Čačku za šest meseci, vratiće se svi Čačani i doći će Kraljevčani. To su dva razloga koja deligitimišu čitav proces na lokalu i zato postoji savršeno jasni razlozi zbog kojih treba ponoviti izbore – objašnjava on.

Na pitanje kako to formalno-pravno dokazati i postoje li dokazi za to, odgovara da ni tužilaštvo ni policija u nedelju, kada je ukazivano na te nepravilnosti, nisu reagovali.

– Oni su izabrali da ćute. Mi smo bili ispred Arene, a ja sam lično zvao policiju da dođe i utvrdi stanje. Inspektori koji su došli dobili su direketivu od nadređenih da ne ulaze u arenu – kaže.

Upitan da li su dokazi svi ti snimci prizanja ljudi u nedelju koji kažu da ne znaju gde su ili da su došli da glasaju, kaže da je audio-vizuelni materijali dokaz, ali da bi bilo mnogo bolje i u skladu sa zakonom da je tog dana policija izašla na teren po nalogu tužilaštvaž, utvrdila i popisala sve nepravilnosti, a da je onda tužilaštvo postupalo.

– Nismo se ni vratili nakon odlaska do arene nazad u kancelarije kada je došao dopis iz tužilaštva da tu nema ništa sporno i dopis kolege Dimitrijevića (predsednik RIK prim. aut) da on ne vidi problem tu. Nama onda ne treba ni tužilaštvo niti da policija izlazi na teren da utvrđuje šta je istina. Neka nam partija kaže šta je istina i šta je tačno, a šta ne. Ali ne moramo onda ni da fingiramo izbore i bilo kakve procese i instituciuje – zaključuje Rajić.