Ko i kada odlučuje o prijemu Kosova u Savet Evrope – procedura, presedani i principi

Prethodno nijedna članica nije primana dvotrećinskom većinom, već konsenzusom, a konsenzusa oko Kosova nema, kaže predstavnica Srbije u SE Suzana Grubješić. Rasprava u Strazburu, ne znači i prijem Kosova u SE, već je jedan od koraka ka potencijalnom članstvu.

Polovinom maja 2022. godine u Strazbur je stigao zvaničan zahtev za prijem Kosova u Savet Evrope. Posle više neuspešnih pokušaja, na vanrednoj sednici Komitet ministara u aprilu prošle godine podržao je odluku da otpočne procedura za prijem Prištine u članstvo te organizacije.

Sastanak Političkog komiteta je vanredan, ako se izveštaj Bakojanijeve usvoji, ide na plenum u aprilu.

Dalja procedura kaže – zahtev Kosova biće onda na redovnom ministarskom sastanku u maju.

„Ovo jeste ubrzana procedura. Kada pogledate istorijat SE, videćete da prethodno nijedan članica nije primana dvotrećinskom većinom, već konsenzusom. Konsenzusa oko Kosova nema. Jedino pitanje koje se postavlja u ovom trenutku je da li će to biti na dnevnom redu Komiteta ministara, jer se mi trudimo svi da ne dođe na dnevni red. Ako dođe na dnevni red o tome će se glasati, Kosovo ima dvotrećinsku većinu, imao je prošle godine, ima je i sada“, kaže stalna predstavnica Srbije u SE Suzana Grubješić.

Brojni neispunjeni uslovi

A Kosovo u pismu koje potpisuju premijer, predsednica i predsednik Skupštine, obećava – ispuniće sve uslove, ali pod uslovom da postane članica Saveta Evrope.

Osnivanje ZSO nije rešeno, kao ni pitanje eksproprijacije zemljišta na severu. Samo jedan je ispunjen – vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani, i to posle osam godina.

Priština veruje da je korak bliže međunarodnoj organizaciji za zaštitu ljudskih prava i demokratije.

„Postoji i dalje dugačak spisak nerešivih predmeta vezanih za demokratiju i ljudska prava na KiM i snažan otpor Prištine na raznim frontovima. Sve te zabrinutosti u vezi sa demokratskim statusom situacije srpske manjine, sve će detaljno biti spomenuto i u izveštaju“, tvrdi Dora Bokojani.

„Želja je da se Kosovo uvede u sve moguće međunarodne organizacije. Mi smo odlučno protiv, Kosovo nije država, to je konstrukcija koja ne može da preživi. To je protektorat NATO-a i EU. Vidimo veliki potencijal za dalju eskalaciju, ako se ostane na ovom putu“, kaže šef Spoljnopolitičkog odbora Poslaničke grupe Alternativa za Nemačku u Bundestagu Petr Bistron.

Rasprava o članstvu ne znači i prijem

Rasprava u Strazburu, kažu poznavaoci, ne znači i prijem Kosova u Savet Evrope, već je jedan od koraka ka potencijalnom članstvu.

„Ako govorimo o predsedanima, možemo reći da u statusu punopravnog članstva nikada nije bila ni jedna država koja je imala taj nivo osporene suverenosti kao što Kosovo ima u ovom trenutku, uključujući i članice Saveta Evrope koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu. Mi imamo istorijskih primera teritorija nakon Drugog sredskog rata koje su bile punopravne članice dok se nisu određene teritorijalne nedoumice razrešile, pre svega, među Francuske i Nemačke. Međutim, kao punopravna članica, ovo bi zaista predstavljalo jednu vrstu presedana, najpre zbog toga što vi unutar Saveta Evrope imate države koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu“, kaže Stefan Vladisavljev iz Fondacija BFPE.

Srbija je, na primer, zahtev Savetu Evrope podnela krajem 2000. godine, a izveštaj dobila dve godine kasnije. Primljena je 2003. godine. Hrvatska je na prijem čekala šest godina.

„Činjenice su neumoljive, činjenica je da bi se tom odlukom prekršilo ne samo međunarodno pravo nego i statut organizacije u koje Kosovo želi da uđe, Statut SE u članovima 3 i 4 jasno govori da bilo koja evropska država može da konkuriše da postane članica. Prvo je upitna sama državnost Kosova koju ne priznaje veći deo sveta, a koju ne priznaje ni 12 članica SE. Potom, pošto SE počiva na tri stuba vladavina prava, ljudska prava i demokratije. Kosovo ne ispunjava uslove koje ova organizacija propisuje“, kaže Suzana Grubješić.

Dačić: Grubo kršenje međunarodnih principa

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da nas očekuje težak period.

„I naravno, očekuje nas period kada vi zaista treba da preispitujete koji su to principi uopšte na kojima sve to počiva. Ako više nije bitno da li je neka država međunarodno priznata ili ne, ako više nije bitno da svaki deo teritorije može da se otcepi i da postane član SE, gde je kraj svemu tome ili neko misli da to može da važi samo za Srbiju. Mi ozbiljno razmišljamo kako da se ponašamo u jednoj takvoj situaciji kada se grubo krše međunarodni principi“, rekao je Dačić.

Podršku Prištini pružile su 33 države, sedam je bilo protiv i pet uzdržanih. Mađarska, Azerbejdžan, Gruzija, Rumunija, Kipar i Španija i Srbija bile su protiv aplikacije. Uzdržane – su bile Bosna i Hercegovina, Grčka, Moldavija, Slovačka i Ukrajina. Jermenija nije glasala.