Javnosti nepoznata organizacija koja se predstavlja kao Institut za političko umrežavanje pokrenula je „Peticiju za odlučnu odbranu ugleda i institucije predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića od medijskog rata koji protiv njega vode političke i interesne grupe u zemlji i okruženju i medijima pod njihovom kontrolom“.
Kako se navodi, peticiju je potpisalo više stotina ljudi. Među njima su imena ljudi iz Srpske napredne stranke – predsednik IO SNS Darko Glišić, ali i ministar odbrane i smenjeni šef beogradskog odbora Nebojša Stefanović. Slede još više ili manje poznati „naprednjaci“ – Bratislav Jugović, Zoran Đorđević, Uglješa Mrdić, Damir Handanović, Vladanka Malović, Marija Jovičić, Aleksandar Martinović, Luka Kebara, Lav Pajkić…
Na spisku su i koalicioni partneri socijalisti Ivica Dačić, Aleksandar Antić, Đorđe Milićević. Tu je i pokrajinski poslanik sa liste PUPS Aleksandar Đurđev, te ministri Zlatibor Lončar, Maja Gojković, Irena Vujović i drugi državni i partijski zvaničnici. Estradni spisak „pojačavaju“ i estradne ličnosti, pevač Aca Lukas, rijaliti zvezda Kija Kockar, influenserka Ruža Rupić, pevačica Marina Visković…
Institut za političko umrežavanje za sebe navodi da je „patriotska organizacija osnovana 2020. godine“. Prema podacima iz registra udruženja na sajtu APR-a, tzv. „Institut“ je udruženje građana, a predstavlja ga već pomenuti Aleksandar Đurđev, 41-godišnji kadar penzionerske partije. Zanimljiv je njegov razvojni put na političkoj sceni. Krenimo redom.
Đurđev je 2012. sa Miroslavom Parovićem formirao stranku „Treća Srbija“, pošto su izbačeni iz pokreta Dveri, jer nisu poslušali direktivu centrale da ne stupaju u koaliciju sa SNS.
Oni su te godine priskočili u pomoć SNS-u i Milošu Vučeviću da preuzmu vlast u Novom Sadu od demokrata, prethodno smenivši posle mesec dana Aleksandru Jerkov. Naprednjački partneri Parović i Đurđev nisu loše prošli – dobili su na upravljanje JP Informatika, koje je ubrzo palo na niske grane, a preduzeće koje živi od provizije za naplatu računa komunalnih preduzeća – u gubitke.
Đurđev je pride postao savetnik gradonačelnika za „pitanja Dunavske strategije“. Informatika se posebno proslavila finansirajući sa 300.000 evra album Slobodana Trkulje, koji su potom „trećesrbijanci“ delili građanima. A 2015. godine dobio je otkaz jer je kao izvršni direktor tog preduzeća plaćao basnoslovne kafanske račune . Partneri su se posvađali, pa je Parović izbacio Đurđeva iz stranke.
Prema oceni Agencije za borbu protiv korupcije, zbog sukoba interesa, jer je u periodu od 2012. do 2016. godine istovremeno bio odbornik u novosadskoj skupštini i direktor pomenutog preduzeća, izrečena mu je mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije.
Ali, da se vratimo na politički teren. Kada je izbačen iz „Treće Srbije“, Đurđev je 2015. u Novom Sadu osnovao Udruženje baš zvučnog naziva – „Vreme je za Akciju – Srpska Liga“. To nešto nije štimalo, pa je već sledeće godine udruženje preimenovao u „Vreme je za Akciju – Nova Srpska Desnica“.
Promena imena mu se osladila, pa se dve godine potom izrodilo Udruženje „Poredak“, koje je zatim prošle godine primenovano u još važeće – „Institut za političko umrežavanje“. Istovremeno izbrisano je kao sedište beogradska adresa – Cetinjska 15 i navedena novosadska – Sremska 2.
U toku tog perioda Đurđev je na pokrajinskim izborima 2016. nastupio na listi Srpsko ruskog pokreta, ali je taj neuspeh anulirao prošle godine kada se, na oktroisanim izborima konačno, obreo na širokoj koalicionoj listi SNS, doduše kao kadar PUPS-a, i dospeo u Banovinu.
Na njegovoj zvaničnoj biografiji pod nazivom „Aleksandar Đurđev – Srpska liga“ navode se i titule: Vitez komandir „Reda Orla Gruzije“ i „Bešavne dolame gospoda našeg Isusa Hrista“.
Kada je izgubio poziciju u Informatici, ostao je u sferi javnih preduzeća. Prešao je najpre u Srbijagas, a odatle u JP Transnafta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.