Ko je ambasadorka Srbije u Hrvatskoj koja je svojim autfitom izazvala pažnju javnosti

Kako je ranije danas javio Jutarnji.hr, Milić je nosila bež pantalone i košulju u istoj boji, ukrašenu leopard printom. Kombinaciju je upotpunila zlatnim kaišem i upečatljivim nakitom, a neki su primetili i nešto intenzivniju šminku na njenom licu.

„Ovom kombinacijom je prekršila prećutna pravila diplomatskog oblačenja, koja, na primer, naše političarke uglavnom poštuju, birajući neutralne boje i krojeve, a to su primetili i korisnici Tvitera, koji su brže počeli da komentarišu stajling ambasadorke. “, piše Nova.rs.

„Zašto leopard print?“, „Pa, htela je motiv tigra, ipak smo mi (ekonomski) tigar, ali je malo pomešala životinje“, „Žena mačka“, „Da li ovi motivi leoparda pripadaju srpskoj baštini“…, neki su od komentara na jednoj društvenoj mreži.

Амбасадор 🇷🇸 у 🇭🇷 Њ.Е. госпођа Јелена Милић предала је акредитивна писма председнику Р. Хрватске Њ.Е. господину Зорану Милановићу @Ured_PRH @srbdao pic.twitter.com/uCpYB0z9Sx

— Serbia in Croatia (@SRBinCroatia) November 7, 2022

Ali ko je zapravo nova ambasadorka Srbije u Republici Hrvatskoj?

Jelena Milić je dugogodišnja aktivistkinja civilnog društva i donedavna direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS).

Milić je ukazom predsednika Srbije Aleksandra Vučića imenovana za vanrednog i opunomoćenog ambasadora Srbije u Hrvatskoj.

Milić je rođena 1965. godine, diplomirala je inženjerski menadžment, a od devedesetih godina prošlog veka bio je uključen u brojne projekte i programe nevladinog sektora.

Vikipedija na engleskom navodi da je i gospođa Milić lobista.

Po obrazovanju je tehničar nuklearne fizike, a bila je udata za Nenada Milića, bivšeg pomoćnika ministra policije Dušana Mihajlovića u Vladi Zorana Đinđića i funkcionera Liberalno demokratske partije.

Od aprila 1997. do februara 1999. radila je na projektu povratka izbeglih Srba u Hrvatsku „Hoću kući” Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, a prema dostupnim podacima, tokom njenog angažmana u Kninu i okolnim selima je organizovano vraćena prva veća grupa izbeglica i pokrenuti su prvi sudski sporovi pred hrvatskim pravosuđem za povrat imovine.

Krajem devedesetih, aktivno je podržavala rad nenasilnog pokreta otpora, koji je doprineo padu Slobodana Miloševića sa vlasti.

Bila je regionalna producentkinja filma o otporu „Obaranje diktatora“, deo serijala „A Force More Powerful“ koji je podržao američki Institut za mir i institucije Albert Ajnštajn.

Početkom 2001. godine, na predlog srpskog diplomate Živorada Kovačevića, primljena je u Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.

Osnovala je Centar za evroatlantske studije (CEAS) 2007. godine i bila je njegov izvršni direktor do njegovog zatvaranja 2021. godine.

U tom periodu Centar se bavio praćenjem i analizom trendova u liberalnim zapadnim demokratijama i zalagao se za punopravno i aktivno članstvo Republike Srbije u Evropskoj uniji i NATO.

Milić važi za osobu koja dobro razume evroatlantske odnose i odnose Srbije sa EU i NATO, kao i pitanja ruskog uticaja na Zapadnom Balkanu i statusa Kosova.

Česta je učesnica međunarodnih konferencija o ovim temama i intervjuerka u lokalnim, regionalnim i zapadnim medijima gde komentariše aktuelna politička pitanja.

Iako je dugo bila protivnik politike Aleksandra Vučića, u poslednje dve godine se vidi njen pristup aktuelnoj vlasti u Srbiji.

Imenovanje Jelene Milić za ambasadora Srbije u Zagrebu u martu ove godine, u jeku predizborne kampanje za parlamentarne i predsedničke izbore u Srbiji, izazvalo je osudu konzervativno-desnog krila srpske opozicije.

Njegovom postavljanju protivile su se koalicija NADA na čelu sa predsednikom Demokratske stranke Srbije Milošem Jovanovićem i Patriotski blok, predvođen pokretom Dveri Boška Obradovića.

Koalicija NADA je tada pisala da je imenovanje Jelene Milić „veliki skandal koji otvara pitanje stvarne spoljne politike Srbije“.

Ova koalicija je podsetila na sukob Jelene Milić i Aleksandra Vučića u TV debati na provladinoj TV Pink, kada je Vučić rekao da „njena politika nije dobra za Srbiju“ i da je sve što je rekla „protiv interesa Srbije“, nakon čega je Milić napustio studio.

„Kako se onda kvalifikovala za tako odgovornu funkciju”, upitala je koalicija NADA, ocenivši da se „zbog višedecenijskog zagovaranja stavova suprotnih interesima Srbije može zaključiti da ambasadora nije dobila Srbija, već Hrvatska” i NATO“.

Patriotski blok osudio je imenovanje Jelene Milić, nazvavši je „dugogodišnjom NATO lobistom”, i ocenio da je to „ogromna uvreda za 250.000 prognanih krajiških Srba”.

Izvor: Jutarnji.hr