Ogranizatori tvrde da su pod maskama bili studenti: Ko je blokirao prelaze s Kosovom?

Manje grupe su sa srpske strane granice postavile blokade na Jarinju, Brnjaku i Merdaru, nakon čega je kosovska Vlada zatvorila prelaze Brnjak i Merdare za saobraćaj, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Da li su blokade prelaza sa Kosovom bile prijavljene policiji, kao ni kako je učesnicima dozvoljeno da odlučuju ko može da prođe i pregledaju lična dokumenta za RSE nije odgovorilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.

Dušan Janjić iz nevladinog Foruma za etničke odnose smatra da udruženja nisu sama organizovala blokade.

„Oni koji su sa njima to planirali i realizovali, to jeste deo strukture države“, ocenio je i dodao da organizatori blokade više ne žive na severu Kosova.

„Imamo četrdesetak nevladinih organizacija koje okupljaju raseljene sa Kosova“, kaže Janjić i dodaje da se tri koje se spominju kao organizatori blokada „ničim nisu istakle u poslednjih desetak godina“.

Kao čin podrške Srbima na Kosovu i u Crnoj Gori je 8. septembra organizovana kratkotrajna blokada na magistralnom putu prema granici sa Albanijom na području Opštine Tuzi.

Razvijen je i transparent „Kad se vojska na Kosovo vrati“, što je izazvalo oštar protest čelnika Opštine Tuzi u kojoj uglavnom živi albansko stanovništvo i svih albanskih nacionalnih partija u Crnoj Gori.

Te stranke su zahtevale od crnogorske policije i tužilaštva odgovornost zbog ovog čina i identifikaciju grupe koja je, kako su naveli, raširila nacionalistički transparent.

Kako su nam kazali, odgovor nisu dobili.

Blokada u Srbiji ‘samoinicijativna’, policija kao posmatrač

Tokom blokada na graničnim prelazima srpska policija nije intervenisala kako bi sprečila blokade.

Automobili sa srpskim tablicama prolazili su bez problema, dok su oni sa kosovskim zaustavljani, a organizatori blokada proveravali su da li ljudi u tim vozilima imaju srpska dokumenta.

Kamionima nije bio dozvoljen prolaz do granice.

Na konstataciju da ih policija nije sprečavala u blokadi, Radomir Rojević, zastupnik „Udruženja za negovanje tradicija zavičaja“, kaže da su blokade prijavili dodajući da se razne blokade organizuju i u Beogradu.

Upitan da li su imali podršku države za blokade i nečiju finansijsku pomoć, tvrdi da nije bilo ništa od toga.

„Ne, nažalost ne. Da smo imali, imali bismo tamo možda i hiljadu ljudi. Ne, ni jedan jedini dinar nam nisu dali. Sve od toga što smo ih zamolili makar da nas policija ne rasteruje. Država da želi da pomogne ne bi mi bili na blokadi“, tvrdi Rojević.

Isti odgovor daje i Dragiša Mirić koji predvodi udruženje „Koreni Niša“ osnovano početkom 2020.

„Bože sačuvaj, kakva država, mi smo toliko ljuti na državu što ne preduzimaju neke diplomatske mere. Mi smo se organizovali samostalno, nismo imali nikakvu finansijsku pomoć.“

Okupljeni na blokadama graničnih prelaza tražili su vraćanje zatvorenih paralelnih srpskih institucija na severu Kosova, srpske valute i dokumenata, kao i povlačenje kosovske policije sa severa.

Iz Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije nisu odgovorili na upit RSE kakav je njihov stav o blokadama i da li su bili u kontaktu sa organizatorima.

Policija u Crnoj Gori tvrdi da ‘nije bilo’ blokade puta prema Albaniji

Iz Uprave policije Crne Gore nisu zvanično odgovorili na pitanja RSE da li je blokada puta Tuzi – Božaj bila prijavljena i ukoliko jeste, koja organizacija je prijavila skup.

Nezvanično nam je rečeno da do blokade nije došlo, te da je na skupu bilo manje od 20 osoba, što je manje od zakonskog minimuma za prijavu javnog okupljanja.

Takođe su kazali da tužilaštvo u ovom slučaju nije našlo elemente krivičnog dela.

Na drugoj strani, predsednik Opštine Tuzi Lindon Đeljaj, saopštio je da se radi o skandaloznom performansu koji otvara pitanje o postupanju nadležnih organa, naročito policije za koju tvrdi da je obezbeđivala sporni skup.

„Iako je policija obezbeđivala ovaj skup, činjenica je da su ispred naših očiju provokativne horde izgrednika slobodno širile poruke koje prizivaju konflikte“, rekao je Đeljaj.

On je rekao za RSE da mu policija ni pet dana nakon događaja nije odgovorila ko je organizovao skup i zašto su dobili dozvolu.

Đeljaj je pozvao nadležne institucije, pre svega Upravu policije, da preduzmu hitne mere i osiguraju da se takvim incidentima u budućnosti ne ugrožavaju mir i sigurnost građana Tuzi:

„Ovakve provokacije mogle su imati fatalne posledice… Za ovakve ratnohuškačke poruke, koje otvoreno pozivaju na nova krvoprolića u regionu, nema mesta u zajednici poput ove.“

Potpredsednik Skupštine Crne Gore Nikola Camaj rekao je da su provokacije prošle bez incidenata jer meštani nisu bili obavešteni i nisu znali za događaj.

Albanski forum je pozvao nadležne koji su, kako kažu, omogućili da se „šovinistička predstava“ organizuje, da preuzmu odgovornost i podnesu ostavke.

Albanska stranka Forca je performans blizu granice sa Albanijom nazvala demonstracijom velikosrpske politike i pokušajem destabilizacije prilika u Crnoj Gori, na koji Albanci nijesu naseli.

Oni su pozvali premijera Milojka Spajića da se jasno distancira od takvih akcija. Premijer Spajić se nije oglašavao.

Albanske nacionalne partije čine Vladu Milojka Spajića, zajedno sa populističkim, građanskim i proruskim partijama u Crnoj Gori.

Digitalni forenzički centar: Na skupu predstavnici 7. bataljona

A identifikacijom pojedinaca koji su bili blizu crnogorske granice sa Albanijom bavio se i Digitalni forenzički centar (DFC) .

Saopštili su da su tamo bili predstavnici takozvanog 7. bataljona nekadašnje Vojske Jugoslavije i članovi bratstva Zavetnici Tvrdoš Nikšić koji su bliski Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Sedmi bataljon vojne policije, kako navodi DFC, formiran je 1999. godine i služio je tadašnjim vlastima u Beogradu, odnosno režimu Slobodna Miloševića za hibridno delovanje na teritoriji Crne Gore i izazivanje incidenata, provokacija i sukoba.

Zavetnici Tvrdoš je organizacija koja zastupa antizapadne i proruske vrednosti, sa vidljivim elementima religijskog i nacionalnog konzervativizma.

Ta organizacija svoju misiju opisuje kao patriotsku i humanitarnu, dok deluje sa ikonografijom karakterističnom za desničarske grupacije.

Grafiti „Kad se vojska na Kosovo vrati“ počeli su da se ispisuju na javnim mestima u leto 2023. godine.

Osim zbivanja na crnogorskoj političkoj sceni i regionalna dešavanja često su okidač za aktiviranje i delovanje krajnje desničarskih organizacija i pojedinaca.

Ko je učestvovao u blokadama granice Srbije i Kosova?

Udruženja registrovana u Srbiji, čiji su predstavnici bili na blokadama, malo su poznata javnosti.

Organizatori blokada navode da akcija nije bila u koordinaciji sa vlastima u Srbiji.

Među organizacijama čiji su članovi bili na blokadama su „Udruženje građana kosovsko-mitrovačkog okruga“ i udruženje „Koreni Niša“.

„Udruženje građana kosovsko-mitrovačkog okruga“ osnovano je početkom 2010. godine sa sedištem u Beogradu.

Pod kosovsko-mitrovačkim okrugom Vlada Srbije podrazumeva opštine na severu Kosova.

Registrovani su kao udruženje za negovanje tradicija zavičaja, čiji je zastupnik Radomir Rojević.

Ime Rojevića nalazi se i među učesnicima prezentacije knjige „Sudija u ratu i miru“ autorke Danice Marinković, koja je održana u oktobru 2023. u Moskvi.

Marinković je bila istražni sudija na Kosovu u vreme rata i poznata je po negiranju masakra nad civilima u selu Račak na Kosovu 1999.

U medijima se može naći i da je Rojević tokom devedesetih bio visoki funkcioner Jugoslovenske udružene levice (JUL), partije Mirjane Marković, supruge nekadašnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića.

Funkcioner JUL-a bio je i Aleksandar Vulin, aktuelni potpredsednik Vlade Srbije koji je od 2012. do 2014. u Vladi bio zadužen za Kosovo.

Rojević, koji je bio na prelazu Jarinje, rekao je za RSE da su u blokadama učestvovala zavičajna udruženja koja imaju svoje porodice na Kosovu.

„Svaki dan je sve teža i teža situacija za Srbe na Kosovu i Metohiji. Očigledno je da država ništa ne radi. Hteli smo da kažemo, evo i sa toliko malo ljudi ćemo blokirati, uspeli smo da uradimo to što smo hteli“, kazao je on.

Radomir Rojević je ranije živeo u Severnoj Mitrovici. Ali danas ne živi na Kosovu.

Na Kosovu više ne živi ni Dragiša Mirić, koji je bio na blokadi graničnog prelaza Merdare, već u Nišu na jugu Srbije.

On za RSE kaže da je u dogovoru o postavljanju blokada učestvovalo 19 udruženja.

Mirićevo udruženje „Koreni Niša“ se zalaže za, kako je navedeno, „decentralizaciju moći“, te unapređenje uslova života, zdravstvene i socijalne zaštite građana.

Prema Mirićevim rečima, udruženje ima nešto manje od 500 članova i okuplja raseljena lica sa Kosova, izbeglice iz bivše Jugoslavije, kao i građane Niša.

Dragiša Mirić je bio poslanik Skupštine Kosova od 2006. do 2011. Bio je i dve godine savetnik tadašnjeg ministra prosvete, nauke i tehnologije Agima Velijua u Vladi Kosova.

Predvodio je Srpsku kosovsko metohijsku stranku, čije je ime kasnije promenjeno u Nova partija Kosova.

Bio je i kandidat za gradonačelnika Gračanice 2015. godine ispred Narodnog pokreta za Kosovo.

Godine 2019. napustio je koaliciju Sloboda koju je prevodio Nenad Rašić, aktuelni ministar za zajednice i povratak, zbog poruka koje je Rašić izneo u spotu na albanskom jeziku. Mirić je tvrdio da se tim porukama „veliča nezavisnost Kosova“.

Potom je bio član Privremenog organa opštine Dečani, institucije koja je pod kontrolom Srbije. Sa te dužnosti ga je razrešila Vlada Srbije u junu 2023.

Takođe je, kaže, u Nišu od 2018. do 2020. bio odbornik u gradskoj opštini Medijana ispred pokreta Dosta je bilo.

Reporteri RSE zabeležili su uoči blokada polazak autobusa iz Beograda ka granici sa Kosovom u kome je bila i Slavica Vujačić iz „Udruženja žena sa Kosova i Metohije“.

Za Vujačić su u martu ove godine visoki funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, rekli da je aktivistkinja SNS, kada su objavili da je napadnuta na ulici u Beogradu.

Vujačić je odbila za RSE da govori da li je politički aktivna i ukoliko jeste da li to ima veze sa blokadama. Na upit RSE nije odgovorila ni Srpska napredna stranka.

„Udruženje žena sa Kosova i Metohije“, čija je Vujačić zastupnica, prema Agenciji za privredne registre (APR), osnovano je 2007. sa sedištem u Beogradu.

Kao cilj ovog udruženja u APR-u se navodi zaštita raseljenih lica sa Kosova i izbeglica sa prostora bivše SFRJ.

„Udruženje žena sa Kosova i Metohije“ registrovano je na istoj adresi kao i Udruženje građana kosovsko-mitrovačkog okruga.
Ko su bila maskirana lica na Brnjaku?

Kosovske vlasti zatvorile su prelaz Brnjak 6. septembra uveče za saobraćaj jer su, kako je saopštio ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja (Xhelal Sveçla), „maskirana lica zaustavljala automobile i legitimisala putnike“ na srpskoj strani granice.

Upitan ko su bila maskirana lica, jedan od organizatora blokada Radomir Rojević tvrdi da je reč o studentima fakulteta u Severnoj Mitrovici.

„Stavili su maske zato što je bio dron iznad njihovih glava. Bilo ih je njih 10, 15. Tamo nikakav problem nije bio. Stavili su maske da ih ne bi identifikovali kada sutra dođu na fakultet u Kosovsku Mitrovicu da ih ne hapse“, tvrdi Rojević.

Janjić: Blokade promašaj organizatora

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose blokade prelaza vidi kao „ozbiljan promašaj organizatora“.

Janjić smatra da je glavni cilj blokada bio da se skrene pažnja i pobegne sa teme litijuma čije iskopavanje na zapadu Srbije zagovaraju vlasti uprkos protivljenju dela građana.

„I da se to (tema litijuma) prebaci na Kosovo, kao sad imamo neke radikalne ljude, pa će njih Beograd i vlast skloniti… Mislim da je to pucanje u noge jer je kosovska vlada to dobro iskoristila“, ocenio je Janjić.

Do blokada na srpskoj strani granice došlo je u trenutku kada je Vlada Kosova suočena sa kritikama međunarodne zajednice zbog „jednostranih i nekoordinisanih“ akcija.

Jedna od tih akcija bilo je zatvaranje institucija na severu Kosova.

Policija Kosova zatvorila je 30. avgusta Kosovski okrug Mitrovica i paralelne opštine Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.

Na Kosovu postoje opštine, preduzeća, vrtići, osnovne i srednje škole i univerzitet koje direktno finansira Vlada Srbije, a koji se nalaze u gradovima i mestima u kojima žive Srbi.

Prema zakonima Kosova, ove institucije su nelegalne.

Kosovo i Srbija su 2013. godine u dijalogu za normalizaciju odnosa u Briselu postigli dogovor o gašenju paralelnih institucija, ali sporazum još nije u potpunosti sproveden.