Ko je čija „meta“ tokom izborne kampanje?

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, za Danas kaže da u ovim izborima faktički postoje tri grupe izbornih učesnika između kojih će postojati neka vrsta tenzije a verovatno i međusobnih napada, manjeg ili većeg intenziteta: vladajuća stranka, bojkot stranke i izlazeće stranke.

– Najveća tenzija će postojati između SNS i bojkot stranaka jer jedni druge percipiraju kao ključne političke izazivače. Druga linija „fronta“ će biti između bojkot stranaka i izlazećih stranaka jer ih bojkot stranke doživljavaju kao najveći izazov u opozicionom jedinstvu i jedini način da očuvaju ideju bojkota jeste da sve izlazeće stranke kvalifikuju kao stranke koje rade za SNS. Na kraju, treća vrsta tenzije javljaće se između opozicionih stranaka koje izlaze na izbore i to onih koje se bore za isto ili slično biračko telo, iako ovde ne treba očekivati previše napada i tenzija. U kampanji će se nastaviti i interni potresi u samoj Demokratskoj stranci jer su izbori očito dodatno polarizovali situaciju u toj stranci – ukazuje Klačar.

Na pitanje kakva će biti pozicija SPS u napadima tokom kampanje, on odgovara da iako je SPS siguran i stabilan učesnik vlasti, kao i SDPS i Rasim Ljajić, ne treba očekivati previše napada na njih jer većina percipira Vučića i SNS kao nosioce moći i shodno tome će se ponašati.

– SPS se trudio da zadrži neku dozu korektnosti u ophođenju prema kolegama, pa je i to dodatni razlog. Kritike na račun SPS-a će uglavnom ići od stranaka koje izlaze na izbore i to iz onih koje zagovaraju EU perspektivu, poput PSG-a, LDP-a ili UDS-a – smatra Klačar.

Upitan o borbi malih stranaka koje izlaze na izbore on kaže da one imaju malo motiva da vode negativne kampanje. S jedne strane, nemaju resursa a s druge strane, sa malom prepoznatljivošću im nije najbolji put da otvaraju nove „frontove“ i stvaraju neprijatelje u situaciji u kojoj građani postaju umorni od tenzija i emocija.

– U suštini, negativna kampanja najviše odgovara bojkot strankama jer negativna kampanja podiže nepoverenje u izborni proces, otklon od politike i podiže politički cinizam, što sve može da dovede do nezainteresovanosti, razočaranja i neizlaska na izbore. Negativna kampanja je dobra i za SNS jer mobiliše i homogenizuje njihove birače, ali je loša srednjeročno jer negativno utiče na male stranke koje izlaze na izbore i koje su važne u ovom izbornom procesu jer podstiču i podižu pluralizam koji je umanjen najavljenim bojkotom – objašnjava Klačar.

Prema njegovim rečima, ideje koje smo videli, ponajpre od akademika Vladimira Kostića i civilnog društva, da se pokrene politički dijalog su dobro došle i kao da postoje najave da će svi izborni učesnici malo spustiti loptu. On dodaje i da smo u debati na N1 između Zelenovića i Vesića videli da je to i moguće i korisno i poželjno.

Politički analitičar Boban Stojanović predviđa da će većina stranaka imati negativnu kampanju, možda ne dominantno, ali gotovo svi će tražiti protivnike i na konto toga pokušavati da skupe poene.

– Za sada bukvalno izgleda da će jedino Šapićeva kampanja biti lišena negativnosti, verovatno na bilo koju od strana jer to i jeste njegov stil makar za sada. SNS će dominantno napadati bojkotašku „staru vlast“, iako je već osam godina stara, doduše ne dominantno kroz kampanju. To će raditi kao i do sada kroz tabloide, ali svakako da će i to biti jedna od glavnih poruka u kampanji. Stara mantra o lopovima koji su sve pokrali i slično – kaže Stojanović.

Prema njegovoj proceni, SPS će se verovatno kriti kao i do sada, umereno protiv opozicije, verovatno mnogo više takođe protiv bojkotaša.

– Ne verujem da će ući u sukob sa SNS-om, a obrnuto nije isključeno. Ukoliko SNS pomisli da bi mogao SPS da pošalje u opoziciju s obzirom na bojkot, može se desiti da se krene i u kritiku SPS-a. Male stranke koje idu na izbore, jedan deo njih (UDS, možda LDP) će umereno da napada vlast i mnogo snažnije bojkot i bojkotaše, ne bi li na neki način preuzeli potencijalne glasače. Drugi deo tih malih stranaka (PSG, Nova, 1 od 5 miliona, DJB ako se kandiduju i Metla) će napadati i vlast, ali i bojkot kao takav i bojkotaše, što se već i dešava, ne bi li privukli one njihove koji su za izlazak na izbore i kako bi privukli neopredeljene – navodi on.

Kako dodaje, desne opozicione stranke će verovatno biti umerene prema vlasti, a moguće da će delom i na desnu bojkot opoziciju da napadaju.

– Bojkotaši će naravno napadati vlast, ali i opoziciju koja izlazi na izbore jer žele da demotivišu njihove birače. Gotovo da svako ima svog protivnika, a nekad deluje i da je svako protiv svakoga. Tako da se posebno na društvenim mrežama i u TV emisijama može očekivati izuzetno prljava i negativna kampanja. Iako se neki lideri ustručavaju od toga, birači su već uveliko u ratovima na društvenim mrežama – zaključuje Stojanović.