Ko je dao više ocene radu državnih institucija u Srbiji: Rezultati istraživanja CRTA o stavovima građana

To pokazuju rezultati istraživanja „Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2022“, koje je sprovela CRTA desetu godinu zaredom.

Osim toga, rezultati ukazuju i da je potencijal participativne demokratije značajan, ali je istovremeno limitiran manjkom poverenja u mogućnost promene i slabim kapacitetima za učešće u demokratskim procesima.

Istraživanje je pokazalo i da stavove građana u velikoj meri možemo dovesti u vezu sa medijima koje prate i njihovim političkim opredeljenjima.

„Moramo biti zadovoljni sa prvim brojkama. Pre 10 godina samo trećina građana je verovala da organizacije civilnog društva rade u interesu građana, a sada je to čak polovina“, kazala je direktorka Crte Vukosava Crnjanski.

Ipak, kako ističe, veliko ohrabrenje predstavlja činjenica da građani na ove organizacije gledaju kao na nekoga ko radi na dobrim promenama.

„Takođe zaboravljamo da većina organizacija civilnog društva radi na podršci i zaštiti najranjivijih građana, i sa tim treba upoznavati građane kako bi stigla i podrška za naš rad. Nikada nismo imali apsolutnu podršku demokratiji, ali ipak vidimo spor i stabilan rast“, kaže Crnjanski.

Nažalost, kako podseća, naše društvo nema mnogo iskustva u demokratiji.

„Nemamo slobodu medija ni državne institucije koje brane prava građana. Iz tog razloga, treba da smo zadovoljni za ovoliki rast“, napominje Crnjanski.

Na kraju, kada je reč o učešću u demokratskim procesima – svaki peti građanin je učestvovao ili pokrenuo neku od javnih akcija.

„Danas je hrabro biti aktivista u Srbiji, stoga apelujem da građani stanu uz svoje komšije koje su glasne“, objašnjava drirektorka Crte.

S obzirom sa su građani u nekim trenucima sami protiv države, Crnjanski napominje da organizacije civilnog društva treba da budu uz građane.

Takođe, dodaje i da edukacija mora biti prioritet, jer Srbija nema iskustva u demokratiji.

Vojislav Mihailović, šef javnomjenskih istraživanja u Crti, govorio je o podacima i brojkama do kojih se došlo ovim istraživanjem.

„Pored demokratskih demografskih varijabli, videli smo još dve koje su u vezi sa našim istraživanjima – da li su građanima bliže stranke jedne ili druge strane ili su neutralni. Druga varijabla je poverenje u medije“, kaže Mihailović.

Kako objašnjava, rezultati ukazuju da polovina građana veruje da je demokratija najbolji oblik za našu zemlju. Takođe, da je Srbiji potreban sistem sa jakim liderom.

Ako bi morali da se opredele za jedan od ova dva sistema, polarizacija je striktno pola – pola.

Kada je u pitanju ocena funkcionisanja demokratije u Srbiji, samo četvrtina građana dala je pozitivnan sud.

Primetan je i trend da stariji i manje obrazovani građani daju višu ocenu funkcionisanju državnih institucija u interesu građana.

Kada je reč o medijskim navikama, najveći broj ljudi informacije prima preko TV-a, a oko polovina na internet portalima.

Najveći broj građana ima najviše poverenja u RTS, a u N1 i Novu S oko 20 odsto.

Za političke teme interesuje se svega oko pet odsto građana, a većina stanovnika za aktuelne teme, kao što je npr. Dijalog Beograda i Prištine.

Svega 15 posto građana ističe da je sposobno za bavljenje nekom vrstom politike, a većina njom treba da se bave drugi.

Za razliku od prethodnih godina, veći broj građana ističe da su bili uključeni u akcije koje se tiču životne sredine.

„Svaki treći građanin potpisao je neku peticiju, svaki peti je prisustvovao protestima, a na poslednjem mestu je upozoravanje medija o problemu“, kaže Mihailović.

Kako pojašnjava, na tom polju primetan je disbalans, jer građani veruju da mediji mogu pomoći u boljoj demokratizaciji, ali im se ne obraćaju za pomoć.

Direktorka Instituta za Filozofiju i društvenu teoriju Gazela Pudar Draško, smatra da, bez obzira na političku situaciju u kojoj se nalazimo, treba da budemo oprimistični, jer ona otvara prostor da građani sve više mogu da uoče da su u problemu i u skladu sa tim reaguju.

„S tim u vezi, imamo sve više organizacija koje se udružuju. Građanima je potrebna nada i dobar primer – da nešto uspe kako bi verovali da sve to ima smisla“, kazala je Pudar Draško.

Kako ističe, i podela na građansko vaspitanje i versku nastavu vrši veliku polarizaciju u našem društvu.

„Momenat angažovanja u zajednici bitniji je nego političko angažovanje. Ja ne očekujem da će biti prisutna uvek među građanima, postoje institucije koje jesu tu da zadobiju poverenje građana“, zaključila je direktorka Instituta za Filozofiju i društvenu teoriju.