Ko je Kasim-Žomart Tokajev, predsednik Kazahstana sa kojim se sastaje Vučić?

Tokajev je funkciju predsednika Kazahstana preuzeo 2019. godine, nakon predsedničke kampanje koja se prevashodno bazirala na radikalnim reformama zemlje i uklanjanju ekonomske nejednakosti među građanima, a svoju vlast je utvrdio tri godine nakon preuzimanja funkcije.

Uprkos najavi reformi koja je konstantna od 2019. godine kada je preuzeo predsednički funkciju, petu godinu njegovog mandata obeležilo je smanjenje medijskih sloboda i dalja cenzura nezavisnih medija, tvrde evropski posmatrači.

Ključni apekt Tokajevljevih reformi prikazan je tokom referenduma o ustavnim promenama u junu 2022. i tokom vanrednih predsedničkih i parlamentarnih izbora, novembar 2022. i mart 2023. godine, a sva tri ova glasanja bila su praćena izbornim iženjeringom i pritiscima na nezavisne posmatrače.

Naime 2023 godine u septembru prlament je usvojio zakon o lažnim vestima, a ministarstvo finansija je medije koji se finansiraju od strane stranih organizacija označilo kao strane agente. Usvojanjem amandmana na zakon o medijima, koji je na snagu stupio u septembru 2023, kojim se straim novinarma može zabraniti akreditacija ukoliko dođe do procene da su pretnja po nacinalnu bezbednost, usvojeni su u januaru ove godine.

Svoju predizbornu kampanju 2019. godine Tokajev je bazirao na problemu ekonomske nejednakosti građana Kazahstana za šta se odgovornim smatrta njegov prethodnik. Samo tri godine kasnije istravački portal OCCRP (Organized Crime and Cerruption Reporting Project) objavio je članak u kom prezentuje dokaze za ofšor račune i nekretnine koje poseduje kazahstanski predsednik i njegova porodica.

Prema saznanjima portala, Tokajev i članovi njegove porodice su svoje bogatstvo prebacili u Evropu već 1998. godine, kada je siromaštvo u zemlji predstavljalo jedan od najvećih problema a ekonomske nejednakosti među građanima su bile najvidljivije. Naime na ime njegove bivše žene i sina te godine otvoren je bankovovni račun u švacarskoj banci Credit Suisse. Prema navodima iz ovog članka, konkretna suma novca koja je prošla kroz ove račune nije pozbnata, a u svom vrhuncu sredstva na računu brojala su 1.5 miliona šajcarskih franaka.

Švajcarski račun zatvoren je 2012. godine, a dokumentacija pokazuje da su predsednik Kazahstana i njegova porodica značajan deo svog bogatstva uspešno akumulirali van granica svoje države. Iste godine, otvorili su, prema nalazima portala OCCRP, of šor kompanije na Britanskim Devičanskim ostrvima koje su takođe imale svoje bankovne račune u Švajcarskoj i kontrolisale britansku kompaniju sa imovinom od 5 miliona dolara u jednom trenutku 2014. godine. Takođe im se pripisuje i posedovanje nekretnina u Moskvi i Ženeva u vrednosti od najmanje 7,7 miliona dolara.

Od preuzimanja funkcije 2019. godine do maja ove godine Tokajev je čak 17 puta bio u zvaničnoj poseti Rusiji. Radi poređenja, u Uzbekistan je u istom intervalu obavio samo u 3 posete, a isti broj posteta imao je i Sjedninjenim Državama.

Kako pišu strani mediji, Tokajev iako je najavljivao reforme u realnom svetlu nikakve konkretne korake nije sproveo. Kao važna politička figura u Kazahstanu uspostavio se tek u januaru 2022. godine nakon demonstracija, kada je nakon nemira, na zahtev nezadovoljnih građana, uklonio sve kadrove bivšrg predsednika Nazarbajeva

Tokajev je služio kao generalni direktor Kancelarije Ujedinjenih nacija u Ženevi i lični predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Konferenciji o razoružanju od 2. maja 2011 godine.

Od 1992. godine bio je zamenik ministra i kasnije kao prvi zamenik ministra spoljnih poslova Kazahstana. Od 1994. do 1999. godine bio je ministar spoljnih poslova Kazahstana. Zatim je unapređen u zamenika premijera, a kasnije iste godine u premijera Kazahstana. Bio je premijer od 1999. do 2002. godine, kada je potom imenovan za državnog sekretara za spoljne poslove pre nego što je postao ministar spoljnih poslova 2003. Tokajev je takođe bio predsedavajući Senata parlamenta Kazahstana.

Predsednik Vučić, sastanak sa predsedsednikom Kazahstana najavio još u julu ove godine, kada je putem svog instagram naloga objavio da su vodili telefonski razgovor.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Vučić je i tada poručio da je jačanje saradnje između dve zemlje nešto na čemu će se i ubuduće raditi, a da je to baš i bila centralna tema ovog razgovoora. Najavio je da su oblasti veštačke intaligencije i digitalizacije treutno prioritetne u produbljivanju međudržavnih odnosa, ali da će razgovarati i o drugim mogućnostima i oblastima produbljianja odnosa.

Srbija i Kazahstan potpisali su danas Plan bilateralne vojne saradnje za 2025. godinu, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije nakon sastanka ministra Bratislava Gašića i kazahstanskog ministra Ruslana Žaksilikova.