Ko je kome dužan za struju na Severu Kosova i da li struju Srbi plaćaju?

Arsenijević kaže da je struja do potpisivanja Mape puta kojom je isplanirana primena ranije potpisanog Sporazuma o energetici stizala iz srpskog sistema preko JP „Elektrokosmet“. Implementacijom dogovorenog u Briselu formirana je nova firma „Elektrosever“ koja je dobila licencu Kancelarije energetskog regulatora Kosova (KER).

„Računi su stizali uredno do 31. decembra 2020. godine, kada prestaju da stižu. Domaćinstva su u većoj meri izmirivala račune za struju, što znači da je struja stizala iz Srbije sve do novog sporazuma o energetici kojim je formiran Elektrosever i kojim smo prebačeni u kosovski sistem na mrežu KOST“, navodi naš sagovornik.

Lider „Srpskog opstanka“ kaže da to znači da su Kurtijevi navodi  o 320 miliona evra duga, kako kaže, nerealni. Napominje da je moguće da postoji „neki gubitak za Kosovo u međuperiodu od potpisivanja do implementacije Mape puta“.

„Za ovaj ostali period, ako neko ima gubitke – to je onda Srbija“, kategoričan je Arsenijević.

Ponavlja da su stanovništva mahom struju plaćala i dodaje da na ovom delu KiM nema industrijskih objekata, kao i da su, kako tvrdi, sve javne institucije plaćale struju.

Navodi da se sa implementacijom Mape puta stalo, kao i da se Evropska unija oglasila da je za nesprovođenje dve tačke kriva Priština.

„Brojila su nam učitana još pre nekoliko meseci. I pre neki dan je bio čovek koji je učitavao dodatno brojilo, inkasant. Taj sporazum se sprovodi iako se sa daljom implementacijom stalo“, navodi on.

O nesprovođenju briselskog dogovora oprečno su govorili beogradske i prištinski zvaničnici, uz međusobne optužbe za krivicu zbog zastoja u implementaciji „Mape puta“.

Zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi okrivio je čak i Brisel za ovaj zastoj, rekavši kako su slali „pogrešne signale“ kompaniji „Elektrosever“, koja će snabdevati i naplaćivati energiju na severu Kosova, „kroz pogrešne interpretacije članaka koji nemaju veze sa Mapom puta“ tog energetskog sporazuma.

Do ponovnih optužbi za struju, koje su se i ranije mogle čuti, nekad i na liniji Kurti-Petković, Arsenijević kaže da je verovatno kako bi Priština pravdala loše upravljanje energetskim sistemom.

„Kosovo izdvaja 12 odsto BDP-a za uvoz električne energije i moraju da pravdaju svoju lošu politiku i upravljanje energetskom mrežom na Kosovu jer postoje stalne restrikcije struje. Sa svakom zimom i svakim snegom će se aktuelizovati ta tema“, pojašnjava.

Napominje da su se od strane Kurtijeve vlade ranije čule tvrdnje da je Srbija dužna 40 miliona, a da se sada cifra povećala na 320 miliona.

„Ja ne znam kako se povećalo. Priština zahteva i druge stvari, ratnu odštetu i tako dalje, a ti zahtevi često bivaju nerealni“, zaključuje Arsenijević.

Govoreći o vodosnabdevanju navodi da fabrika „Šipolje“ iz Južne Mitrovice kaže da gubitak 40 procenata vode na Severu, ali to, navodi naš sagovornik nije moguće sve i da sva voda odlazi na Sever Kosova.

Do tog zaključka je došao upoređivanjem broja stanovnika koje ova fabrika vodom snabdeva, što je, kaže, pola miliona, sa brojem stanovnika koji žive na Severu, što je 30.000 do 40.000 stanovnika.

„Ta je računica iznad proseka i netačna, a svako ko ima gubitak 40 odsto morao bi da podnese ostavku“, napominje naš sagovornik.

Kurti je izjavio da su „paralelne strukture koje kontroliše Srbija“ na severu, koštale građane i poreske obveznike Kosova 320 miliona evra zbog navodno neplaćenih računa za struju i 17 miliona evra za vodosnabdevanje od 1999.

Brnabić je u poruci na Tviteru navela da je to još samo jedan primer „razmera i drskosti laži Aljbina Kurtija“.

Ona je reagovala na ranije objavljenu poruku na Tviteru direktora Vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića, koji je napisao da je „Beograd dve decenije finansijski podržavao potrošnju električne energije na severu KiM i, primera radi, od novembra 2009. do decembra 2020. za tu namenu izdvojili smo 171 milion evra“.

Petković je odgovorio na tvit Kurtija koji je naveo da „paralelne strukture ne dozvoljavaju naplatu električne energije i ometaju sprovođenje energetskog sporazuma postignutog u dijalogu (Beograda i Prištine) pre deset godina“.

„Bez podsticaja za štednju, potrošnja u ovim opštinama porasla je za više od 70 odsto za jednu deceniju, delom zbog uzgoja droge i rudarenja kriptovaluta“, naveo je Kurti.

Arsenijević odgovara i na narativ o Srbima Kosovcima koji dolazi iz centralne Srbije.

„Znam da postoje ljudi iz centralne Srbije govore kako ne plaćamo struju. Ne bih da relativizujem, ali postoji jedan grad, glavni grad, zove se Beograd – ima dva miliona stanovnika i većina tog stanovništva ne plaća kartu za prevoz, što je mnogo više nego što je cena struje slate na Sever Kosova, navodi Arsenijević.