foto (BETAPHOTO/European Council)Nakon produžavanja mandata Miroslavu Lajčaku na mestu specijalnog predstavnika Evropske Unije za dijalog beograda i Prištine, i perioda spekulacija o tome ko će ga neslediti ove godine, sada je sve izvesnije da će to biti jedan od dva skandinavska političara – Petera Sorensena i Peke Havista – koji su se jedini prijavili za ovu poziiju.
Prema saznanjima portala Radio Slobodna Evropa, Sorensen i Havisto su jedina dva kandidata za poziciju visokog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine.
Od najave odlaska Miroslava Lajčaka sa mesta izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine bilo je mnogo spekulacija, ali i naznaka, o tome ko će ga na toj poziciji naslediti.
U toku prošle godine, bivši slovenački premijer Borut Pahor je izrazio želju za tom pozicijom, ali je nakon nekoliko meseci posle toga objavio da se ipak neće kandidovati.
Danas je skoro sasvim izvesno da će to biti jedan od dva skandinavska političara – bivšeg finskog ministra spoljnih poslova Peke Havista ili danskog diplomate, bivšeg visokog predstavnika EU za Bosni u Hercegovinu (BiH) Petera Sorensena.
Ministar bez diplome
Kako piše portal Kosovo online, Havisto nikada nije završio fakultet, ali je zbog velikog diplomatskog iskustva uspeo da dođe do visokih pozicija.
Dijalogom Beograda i Prištine se bavio od 2019. do 2023. godine kao ministar spoljnih poslova Finske.
Sa te funkcije je poručivao da su odnosi Kosova i Finske dobri, te da ne postoje problemi koji bi ometali razvoj odnosa dve države.
Komentarišući sam dijalog, Havisto je 2019. godine rekao da su takse koje je Vlada Kosova uvela na robu iz Srbije neprihvatljive, ali je istakao i da lobiranje Srbije za povlačenje priznanja Kosova negativno utiče na proces pronalaženja rešenja.
Govoreći o prijemu novih zemalja u EU, Havisto je naglasio da zemlje kandidati moraju biti primljeni čim ispune svoje obaveze, te da bilateralna pitanja ne treba da budu deo procesa proširenja EU ili pregovora.
Diplomata sa bogatim međunarodnim iskustvom
Sorensen je diplomirao i masterirao pravo, a radio je kao advokat u Danskoj.
Iako nije obavljao bitnije pozicije u svojoj državi poseduje bogato iskustvo u međunarodnoj diplomatiji.
Obavljao je funkciju višeg savetnika specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN, odnosno šefa UNMIK-a EU Stuba IV, koji pokriva ekonomski razvoj.
Radio je i kao politički savetnik specijalnog izaslanika UN za Balkan, zatim kao šef političkih poslova u Misiji OEBS-a u Hrvatskoj, pravni savetnik u Kancelariji visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, a bio je i deo Posmatračke misije Evropske unije u Sarajevu.
Od 2009. do 2011. bio je lični predstavnik visokog predstavnika EU u Beogradu, a od 2011. do 2014. godine obavljao je funkciju Specijalnog predstavnika EU za Bosnu i Hercegovinu.
Pre toga bio je šef Delegacije EU u Skoplju, a nakon 2014. godine radio je kao šef Delegacije EU pri Kancelariji Ujedinjenih nacija i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi.
Sledećem predstavniku EU je potrebno dati „alat u ruke“
Istraživač Centra za evropske politike Miloš Pavković za Danas kaže da Sorensen i Havisto dolaze kao dvojica iskusnih diplomata, kako sa domaćim tako i međunarodnim iskustvom, ali i u diplomatiji u međunarodnim organizacijama.
“I ono što je posebno bitno je da obojica imaju posebno iskustva sa Balkanom, te da su obojica imali pozicije i u Beogradu, Sarajevu, Skoplju pa i u Prištini, tako da su vrlo dobro upoznati sa situacijom”, tvrdi Pavković.
On naglašava da će ipak biti veoma izazovno naslediti Lajčaka, bilo da naslednik bude Sorensen, bilo Havisto.
“Preuzimaju dijalog u jednom nezahvalnom trenutku kada je on na ivici propasti, sa vrlo ograničenim uspehom u prethodne četiri godine i sa vrlo loše vođenom politikom medijacije EU koja nije rezultovala normalizacijom odnosa, već se više pričalo o eskalacaiji, odnosno deeskalaciji”, pojašnjava naš sagovornik.
Pavković kaže da će uspeh narednog visokog predstavnika EU zavisiti od spremnosti Evropske komisije, ali i država članica da podrže rad specijalnog predstavnika i daju mu “konkretan alat u ruke”.
“Pod time podrazumevam neka politička rešenja i mehanizme za unapređenje dijaloga, a to je ono što je falilo u prethodnom periodu”, ističe sagovornik Danasa.
Ipak, dodaje on, pozitivna strana imenovanja jednog od dvojice skandinavskih diplomata je ta da će imati veći autoritet od Lajčaka.
“Čini mi se da predstavnici tih nordijskih zemalja ulivaju više poverenja, kako Beogradu tako i Prištini, i imaju priliku da ostvare bolji rezultat”, kaže Pavković.
Pored podrške EU i zemlaja članica, Pavković ističe da će pozicija novog visokog predstavnika zavisiti i od nove dolazeće administracije u Vašingtonu i toga kako će se ona odrediti prema dijalogu.
On podseća na pokušaj Donalda Trampa da pokrene paralelni proces 2020. godine, i tvrdi da će, ukolik ose tako nešto pokuša ponovo, značajno oslabiti poziciju EU i specijalnog predstavnika.
“U tom kontekstu je vrlo bitno kako će se Vašington postaviti prema dijalogu i da li će podržati Briselski dijalog kao takav”, zaključuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
