“Biti devojčica iz Vranja nije sramota, ali biti Šapić jeste“, poručila je gradonačelniku glavnog grada narodna poslanica i odbornica ZLF-a Natalija Stojmenović.
Šapiću se nije svidelo kritika ko ju je odbornica ZLF-a uputila njegovoj ideji postavljena semafora na kružni tok kod Brankovog mosta, izgleda toliko da joj na prethodnoj konferenciji ni ime nije hteo spomenuti, već ju je oslovljavao kao „devojčicu iz Vranja“. Jer šta zna devojčica šta je kružni tok?
Na primedbu našeg novinara da je to nipodaštavanje, gradonačelnik je poručio da je oslovljava shodno njenim godinama jer, smatra, neko od dvadeset i nešto godina nije baš žena. Izvinio se i rekao da će nadalje zvati devojkom i dodao da bi danas on mnogo više voleo da ga zovu „bata“, a ne „čika“.
O tome da počne da svoju političku suparnicu oslovljava makar prezimenom, ako ništa zbog onog dužnog poštovanja, „bata“ očito nije ni pomislio. Stojmenović mu je u odgovoru napisala da obično nema potrebu da odgovara na ovakve uvrede, ali da je bitno da to uradi zbog mnogih devojčica, devojaka i žena koje se kroz aktivizam ili na drugi način bore da ova zemlja bude bolje mesto.
I ranije su Stojmenović naprednjaci pokušavali da diskredituju preko izvoda iz matične knjige rođenih. Najočitije je to na sednicama Skupštine grada Beograda gde odbornici vlasti svako-malo s govornice pominju njeno mesto rođenja. Jer šta neko rođen u Vranju može da zna o Beogradu?
Kada su je na konstitutivnoj sednici ovog saziva Skupštine Srbije poslanici vlasti kontinuirano optuživali da je, zbog toga što je prijavljena na Paliluli, fantom u opozicionim redovima, u jeku priče o preseljenju birača, Stojmenović je poručila da kad god vlast pitate za odgovornost dobijete fantoma, bilo iz Savamale, Jovanjice, Krušika…
Podršku je ovih dana dobila od stranačkih kolega i koleginica, kao i od urednice portala Slobodna reč, Sanje Petrov, koja je u autorskom tekstu „bati“ poručila – „I ja sam #devojčicaizVranja i tvrdim, naročito Vama i sličnima, to nije uvreda“.
Natalija Stojmenović rođena je 2. aprila 1995. godine, u Vranju. U rodnom gradu završila je Gimnaziju Bora Stanković, a Fakultet političkih nauka u Beogradu, smer politikologija.
U pokret Ne davimo Beograd, iz kojeg je nastao ZLF, ušla je 2017. godine, a odbornica je prvi put postala 2022. U tom sazivu bila je predsednica Saveta za budžet i finansije grada Beograda.
Narodna poslanica postaje sa liste „Srbija protiv nasilja“ u decembru prošle godine, da bi za odbornicu ponovo bila izabrana u junu ove godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.