Ko je „preletač“ Vuk Stanić, koji se priklonio većini SNS i SPS u Beogradu?

Juče ga je POKS, uoči konstitutivne sednice Skupštine grada Beograda, koja je nastupila na aprilskim izborima u okviru koalicije NADA, čija je okosnica Demokratska stranka Srbije, isključila iz članstva, „provalivši“ da će preko noći da presvuče stranački dres.

Čekalo se do danas, ko će iz nacionalističke, neki bi rekli i klerofašističke desnice da pređe iz navodne opozicije u vlast i tako olakša Srpskoj naprednoj stranci i Socijalističkoj partiji Srbije da formiraju većinu u Beogradu.

S obzirom na takva očekivanja, došlo se do „kompromisa“, našlo se, izgleda, „žrtveno jagnje“, kako ne bi „ispalo“ toliko očigledno da „desnica“ radi za Aleksandra Vučića i njegov SNS, te ga je matična stranka isključila iz članstva.

Može se pretpostaviti zbog održavanja lažnog opozicionog potencijala u odnosu na režim Aleksandra Vučića.

Vuk Stanić, bivši POKS, rekao je danas, kada je digao ruku za naprednjake i socijaliste, uprkos glasovima koje je „osvojio“ na gradski izborima, kao opozicioni predstavnik, sledeće: „ Što se tiče SPS-a, vi ste se u ratovima 90-ih pokazali kao patriotska stranka, niste priznali Kosovo i svaka čast na tome, ali ukinuli ste subvencije za ratne veterane i to vam zameram. Pogledajte moju radnu knjižicu, nemam pet godina radnog staža, zato što radimo za privatnike“.

On je sa govornice poslao i poruku većini koju čine SNS i SPS, a čiji kandidat za predsednika Skupštine je Nikola Nikodijević: „Nemam problem da vas podržim, ali ću imati problem ako me zaboravite.“

Zvuči kao zlokobna, iako otrcana, fraza iz filma – ako me se sete na dan bezbednosti…

Sudeći po njegovom Jutjub profilu, bio je redovan na skupovima Srpske napredne stranke odavno, pogotovo na onim usmerenim i sa ciljem satanizovanja opozicije, odnosno predstavnika bivše vlasti.

Zalaganja mu se kreću unutar zahteva da ratni veterani dobiju što veća prava, ali unutar jednog trulog i otrovnog nacionalističkog diskursa, koji glorifikuje ratno zločinstvo pojedinaca koji su u ime Srbije, u ime naše zemlje, počinili najgora zločinstva i genocid.

Dakle, izvesno je da, stoga, ne govori u ime obespravljenog „malog čoveka“ uvučenog brutalnom ratnohuškačkom propagandom nekolicine zlikovaca u ratne vihore i nepočinstva, nego u ime istih tih zlikovaca koji su naneli najviše zla sopstvenim građanima.