Ko je Pribe iz „Pribeovog izveštaja“ i zašto je otišao u Severnu Makedoniju i BiH?

Ovaj sedamdesetpetogodišnji pravni ekspert, rođen u Libeku, bio je sudija u Upravnom sudu u Štutgartu od 1977. do 1984, a od 1984. do 2014. je bio funkcioner u Evropskoj komisiji. Radio je u generalnim direktoratima za poljoprivredu, spoljne odnose, proširenje, ribarstvo i unutrašnju bezbednost. Pribe je bio direktor za Zapadni Balkan 2001-2006.

Vodio je grupu viših eksperata za pitanja vladavine prava, koja je pripremila izveštaje o stanju vladavine prava u Severnoj Makedoniji (2015, 2017) i Bosni i Hercegovini (2019). Autor je mnogih publikacija o evropskom pravu i pitanjima ustavnog prava.

– Reč je o čoveku koji je ekspert za sistem pravosuđa i funkcionisanja pravosuđa. Gledaće ceo sistem pravosuđa i na osnovu njegove ocene biće sačinjen izvještaj u kojem će biti navedene mere koje treba preduzeti – rekao je tadašnji komesar za prošitenje Johanes Han najavljujući njegov dolazak u BiH, koja je takođe prema proceni EK ima problema sa vladavinom prava.

Jedan od Pribeovih zaključaka u BiH bio je da su potrebna  znatna poboljšanja u oblastima civilnog i krivičnog pravosuđa, ali i konkretni rezultati. „Postupci u oblasti građanskih parnica previše su naporni, složeni i formalno im treba previše vremena. Pravosuđe u BiH ne bori se protiv ozbiljnog kriminala i korupcije“, jedna je od konstatacija.

Njegovom odlasku u BiH prethodila je misija 2015. u tadašnju Makedoniju gde je prvi put i sačinjen takozvani “Pribeov izveštaj” o sistemskim problemima s vladavinom prava koji je pomogao u rešavanju političke krize, jer je nedugo posle objavljivanja izveštaja, uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta (Eduarda Kukana, Knuta Flekenštajna i Iva Vajgla), sklopljen je Pržinski sporazum lidera četiri najveće partije u Makedoniji, koji je doveo do prelazne vlade i uslova za fer izbore, koji su se održali godinu i po dana kasnije.

Motiv za Evropske komisje za slanje misije u Severnu Makedoniju su bili objavljeni telefonski razgovori, koji su nezakonito prisluškivani, a koji su razotkrili korupcione prakse tadašnje vladajuće partije VMRO-DPMNE, uključujući mešanje u rad pravosuđa, manipulacije izbornog procesa, kontrolu nad medijima i potpuno odsustvo nadzora nad bezbednosnim službama.

Nezavisni eksperti bili direktniji u dijagnostifikovanju problema od izveštaja Evropske komisije

Prema ocenama stručnjaka, nezavisni eksperti bili su direktniji u dijagnostifikovanju problema od redovnih izveštaja Evropske komisije, koji su često pisani previše tehničkim jezikom. Pribe i njegovi saradnici su mogli da izađu iz formaliziranog kalupa EU izveštavanja, ali je izveštaj ipak nosio autoritet Evropske komisije koja ga je naručila i objavila.

Pribe je 2020. za portal European Western Balkans rekao da mu se ne sviđa što se izveštaji zovu po njemu, jer ga je pripremila grupa eksperata za vladavinu prava.

“Predsedavao sam tom grupom, ali je u njoj bilo mnogo iskusnijih stručnjaka od mene. Ne stidim se svoje odgovornosti, ali pomalo je nepravedno prema ostalim članovima grupe nazvati ga samo Pribeovim izveštajem. Evropska komisija nas je 2015. upitala kao nezavisne stručnjake da istražimo situaciju sa vladavinom prava u Severnoj Makedoniji. U to vreme, kao što se sećate, to je bila gotovo državna kriza u Severnoj Makedoniji i to je bio razlog zašto je EK, pored godišnjih izveštaja o napretku, tražila da ocenu daju i nezavisni stručnjaci. Napravili smo i drugi izveštaj ubrzo nakon promene vlasti 2017., koji je u osnovi trebalo da proceni šta se promenilo, a šta ne od izveštaja iz 2015. godine“, istakao je on.

Naveo je da je, koliko zna, vlada Severne Makedonije je taj izveštaj shvatila veoma ozbiljno i usvojila je dosta strategija, programa i akcija za rad na preporukama.

“Ne tražite od mene da vam kažem koliko je naš izveštaj bio uspešan, o tome će drugi suditi. Naravno, pripremajući oba izveštaja za Severnu Makedoniju, a svesni ste da smo sličan izveštaj uradili prošle godine za BiH, nismo razgovarali samo sa zvaničnicima i sudskim većima, već smo razgovarali i sa dosta organizacija civilnog društva. Moram reći da sam bio veoma pozitivno impresioniran koliko su neke njih aktivne u ponekad ne baš jednostavnim uslovima, kao i u situacijama kada se osećaju ugroženo. U izveštajima smo primetili novo angažovanje OCD. Ovo je vrlo dobar razvoj događaja, ali u tom pogledu bi trebalo mnogo više uraditi. Drugo pitanje gde smo primetili ogromne probleme je naravno pravilno funkcionisanje medija“, dodao je.

A kada je o tome reč, novinar Borjan Jovanovski je za televiziju Nova rekao da je tamo Pribe stvorio teren za promene, a da li su se promene desile je sasvim druga priča.

“To je bio temeljan dokument, jedna fina analiza koja dijagnostikuje stanje u društvu, to što smo mi novinari dobro znali ali je bilo potrebno da se to sumira. Konstatovali su da je država potpuno zarobljena od par ljudi iz vladajuće stranke, da ni jedna institucija ne funkcioniše, da je pravosuđe u potpunosti pod kontrolom vlasti, nema kontrole nad radom tajnih službi i da se one zloupotrebljavaju“, kazao je Jovanovski.
Pribe kaže da se mnoga pitanja, kojih su se dotakli u makedonskom i bosanskom izveštaju, ne javljaju identično u ostalim državama Zapadnog Balkana, ali jesu slična.

„Ne mogu da kažem da bi naš izveštaj za Severnu Makedoniju sada mogao da se prekopira i iskoristi za Srbiju i Crnu Goru. Ali postoji značajan deo izveštaja, za koji su mi rekli i gde smo imali utisak da bi problemi mogli biti poprilično slični i drugim zemljama. Stoga, skromno preporučujem čitanje ovih izveštaja, ne samo u dotičnim zemljama, već i u ostalim“, kaže.

Pribe: Morate biti oprezni da ono što je pokrenuto u ad hoc situaciji ne postane rutinsko

Na pitanje da li misli da bi takvi izveštaji mogli da budu korisni za sve zemlje na Zapadnom Balkanu i proces proširenja EU, kaže da to nije na njemu da odluči.

“Svaki od tri izveštaja kojima sam doprineo pripremljeni su na zahtev Evropske komisije i ne bih preuzimao na sebe incijativu da radim bilo koji od ovih izveštaja. Naravno, uvek morate biti oprezni da nešto što je pokrenuto u nekoj ad hoc situaciji ne postane rutinsko, pa da onda pošto ovde postoji “Pribe izveštaj”, takođe treba da postoji i tamo. Imam utisak da se u Severnoj Makedoniji to pokazalo kao koristan poduhvat, u BiH ne znam, još uvek nemam dovoljno informacija. Možda je i dodatna vrednost izveštaja koje smo uradili bila onakva kako ste i sami rekli, što smo diplomatski jezik i politička razmatranja ostavili potpuno po strani, a rekli smo vrlo direktno i nadam se dovoljno uljudno, gde vidimo probleme i to je, čini mi se, funkcionisalo relativno dobro“, zaključio je Pribe.

Njegov izveštaj u BiH, prema pisanju medija tada, vrlo brzo je stavljen po strani.

On je u intervjuu 2016. za nedeljnik NIN na pitanje da prokomentariše ambivalentan stav Srbije koja formalno pretenduje na članstvo u EU, ali u isto vreme pokušava da u Rusiji nađe zaštitnika, kazao da „ambivalentnost, ako zaista postoji, nije najbolji stav koji se može zauzeti ako se želi da pristupni pregovori teku glatko“.

Podsetimo, Evropski parlament u svojoj Rezoluciji o izborima u Srbiji navodi da poziva Komisiju da pokrene inicijativu za slanje ekspertske misije u Srbiju koja će proceniti situaciju u vezi sa nedavnim izborima i dešavanjima nakon izbora u nastojanju da se olakšaju preduslovi za uspostavljanje neophodnog društvenog dijaloga u pokušaju da se vrati poverenje i poverenje javnosti u institucijama, kao i da proceni i odgovori na pitanja sistemske vladavine prava u Srbiji, posmatrajući primer ‘Priebe izveštaja’.