Ko je Srđan Smiljanić, generalni sekretar Skupštine Srbije protiv kog je opozicija podnela krivičnu prijavu?

Opozicija je, da podsetimo, od Smiljanića tražila overeni prepis izglasanog zakona kako bi dostavili zahtev Ustavnom sudu, koji je potpisalo 84 opozicionih poslanika.

Umesto opoziciji, Smiljanić je potpisani zakon dostavio predsedniku države Aleksandru Vučiću, koji je ukazom, preko noći, zakon proglasio važećim.

O generalnom sekretaru Skupštine Srbije zna se veoma malo.

Ne eskponira se previše, ne daje izjave, ne odgovara na novinarska pitanja, pa čak i ona koja su u njegovoj direktnoj nadležnosti, kao što je nedavno bilo oko ukidanja steno beleški. Ono što je, ipak, nesporno, odan je vladajućoj skupštinskoj većini i svojoj Srpskoj naprednoj stranci, koja ga je inače i izabrala na to mesto.

Odanost je pokazao više puta, pa i 2019. godine kada je u vreme protesta građana protiv diktature policija upala u Skupštinu Srbije i kako je tvrdio Balša Božović, poslanik DS, bez odobrenja.

Smiljanić je brže-bolje saopštenjem negirao Božovićeve tvrdnje, navodeći da je on lično dao saglasnost.

Te 2019. godine prvi put je izabran na mesto Skupština generalnog sekretara Narodne skupštine, a na predlog tadašnje predsednice parlamenta Maje Gojković. Do tada je bio zamenik generalnog sekretara.

Smiljanić je na tom mestu „nasledio“ Svetislavu Bulajić, čije je smenjivanje predložila Maja Gojković na osnovu preporuke Agencije za borbu protiv korupcije.

Ta Agencija je rešenjem od 19. oktobra 2017.godine utvrdila da je Bulajićeva tokom obavljanja javne funkcije u 2017. sebe upućivala na službena putovanja u Istanbul, Kijev, Edinburg i Varšavu, i naplatila devizne akontacije na ime dnevnica.

Gojkovićeva je u obrazloženju navela da je Smiljanić uspešno obavljao posao zamenika generalnog sekretara u prethodnom i ovom mandatu, a od 9. marta 2019. godine je vršio dužnost generalnog sekratara.

Zadatak generalnog sekretara je da pomaže predsedniku i potpredsednicima Narodne skupštine u pripremanju sednica, stara se o sprovođenju odluka i zaključaka, rukovodi Službom i vrši druge poslove utvrđene zakonom i Poslovnikom.

Nakon odlaska Maje Gojković i dolaska Ivice Dačića na mesto predsednika parlamenta, Smiljanić se ponovo vratio na mesto zamenika generalnog sekretara , ustupajući Veljku Odaloviću funkciju koju je do tada imao.

Prošle godine izborom novog saziva parlamenta Smiljanić se vratio na mesto generalnog sekretara.

Sudeći po podacima sa sajta Agencije za sprečavanje korupcije, Smiljanić je i sekretar RIK-a, ali i član Gradske izborne komisije. U njegovoj imovinskoj karti piše i da je član MTS banke, ali se ne navodi organ u kom je angažovan.

U zvaničnoj biografiji navodi se da je osnovnu školu i gimnaziju završio u Beogradu, a da je 2005. diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.

„MBA – Master of Business and Administration 2012/2013, državni univerzitet Carlos III, Madrid, Španija – finansijska i poslovna ekonomija, međunarodno poslovanje, strateško upravljanje i operacionalno rukovođenje, rukovođenje ljudskim resursima i strategija marketinga, analiza tržišta i upravljanje snabdevačima, menadžersko računovodstvo, a po preporuci profesora sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i poslodavca“, piše u biografiji.

Smiljanić je od marta 1997. godine do juna 1998. godine u BK Telekomu radio na poslovima telekomunikacija i ispitivanja tržišta, a od septembra 1998. do januara 2003. u „Mobtel Srbija“ (Telenor Srbija) na poslovima u pravnom sektoru.

„U ‘Point Group’ bio je zaposlen kao pravni savetnik od novembra 2005. godine do avgusta 2011. godine na poslovima finansijskog i pravnog konsaltinga, konsaltinga kod dokapitalizacija i trgovanja hartijama od vrednosti, preuzimanja akcionarskog kapitala, kupoprodaje udela i otkupa potraživanja. Radio je i u Rajfajzen banci do maja 2014. godine u Sektoru za pravne poslove – Odeljenju za pravne poslove sa privredom na mestu višeg saradnika za pravne poslove sa privredom i to na izradi ugovora i odluka Banke iz delokruga poslova sa privredom, davanju pravnih mišljenja u vezi direktne primene propisa, primeni akata za sud i druge organe kao i zastupanje banke pred sudovima i drugim organima“, navodi se u njegovoj biografiji.

Potom, od maja 2014. do septembra 2015, bio nacionalni projektni direktor na projektu UNDP-a „Jačanje kontrolne funkcije i transparentnosti Narodne skupštine“.

Odatle se samo preselio u skupštinske prostorije, gde je i danas.

Iako o njemu ima vrlo malo podataka, jedna zanimljivost je ipak obeležila početak njegovog rada u Skupštini Srbije. Naime, 2014. godine Vojislav Smiljanić, prijavio je nestanak svog sna Srđana.

„Porodica Srđana Smiljanića, zamenika generalnog sekretara Skupštine Srbije, tokom vikenda doživela je pravu dramu. Otac kadra naprednjaka, u nedelju je policiji prijavio nestanak svog sina Srđana, jer mu se satima nije javljao na telefon, ali ni odgovarao na SMS. Potraga za zamenikom genseka Skupštine prekinuta je kada se javio tati i objasnio da je u gostima kod drugarice“, pisali su mediji te 2014. godine.

Pola sata nakon što je prijavljen Srđanov nestanak policiji, on se javio ocu i kazao da je kod drugarice.

„Imam starije roditelje. Zabrinuli su se, kako i svaki roditelji, jer sam nekoliko sati bio nedostupan. Nije me bilo ni u stanu koji je u istoj zgradi u kojoj žive moji roditelji. Bio sam kod prijatelja“, objasnio je potom mlađi Smiljanić ističući da nije bilo nikakve drame.

Smiljanićevi školski drugovi iz osnovne škole, ali i Četvrte beogradske gimanzije tvrde da je bio pravi „kod đak“, da se uglavnom družio sa bogatom decom, a da je ostale gledao sa prezirom.

Navode da je tih godina dobio i nadimak Siti, jer je voleo da gleda Siti rekords na Pinku, a idoli su mu bili Boško i Stanko.

Srđan Smiljanić rođen je 1979. godine u Beogradu.

Govori engleski i španski jezik, poznaje rad na kompjuteru i ima položen državni stručni ispit za rad u državnim organima.