Ko je suspendovao parlament Srbije na određeno vreme?

Stiče se utisak da je rad parlamenta praktično suspendovan, a ono što jedino nije zapostavljeno su diplomatske aktivnosti predsednice parlamenta Ane Brnabić.

To se, uostalom, može jasno videti i iz saopšetnja informativne službe parlamenta u kojima se najčešće navodi sa kime se srela i razgovarala Brnabić. A samo poslednjih dana srela se sa ambasadorom Slovačke, ambasadorom Mađarske, ambasadorom Sirije, a bila je predsednica parlamenta i na Sremskoj Rači da dočeka Srbe iz Republike Srpske, koji su prisustvovali svesrpskom saboru.

Određene diplomatske aktivnosti imali su i potpredsednici parlamenta, a slata su i podugačka saopštenja o poseti naše parlamentarne delegacije Kini. Izostala je osnovna obaveza parlamenta, plenarne sednice.

Pet radnih dana za čitavo prolećno zasedanje

Prva sednica redovnog prolećnog zasedanja počela je 22. aprila, a završila se 23. aprila. Dnevni red je imao samo jednu tačku – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima.

Njegov cilj je bio da se počne sa pripremama za lokalne izbore 2. juna. Ove izmene su omogućile raspisivanje izbora u 87 opština koji će se održati zajedno 2. juna.

Drugi sastanak poslanika u plenumu tokom redovnog prolećnog zasedanja bila je zapravo prva posebna sednica u ovom zasedanju. Počela je 1. maja, a završilo se 2. maja. Poslanici su izabrali 31 ministra, od kojih su mnogi već poznati javnosti.

Treći, u ovom zasedanju, sastanak poslanika u plenumu je bila je druga sednica, koja je počela i završila se 10. maja. Poslanici su usvojili izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Izmene su bile direktan rezultat dogovora između parlamentarnih grupa.

I to je sve. Moglo bi se reći da su poslanici sada na „zasluženom“ letnjem raspustu, ukoliko neko drugi ne odluči da parlamentarce okupi vanredno. Skupština nema godišnji plan rada, iako je propisan Poslovnikom o radu, članom 28, pa je njen raspored često nepredvidiv i haotičan.

Vanredno zasedanje može biti sazvano bilo kada, ali zasigurno se na dnevnom redu neće naći brojni zakoni koji su poodavno u proceduri i koje je predložila opozicija.

I prošlogodišnje prolećno zasedanje je bilo svedeno na minimum, a jesenje je kasnilo sa početkom. Opozicija je tada tvrdila i da događaji u Banjskoj odlažu početak zasedanja. A onda je veliki broj važnih zakona sabijen u nekoliko sednica i sviran je kraj zasedanju, ali i prethodnom sazivu parlamenta koji je raspušten zbog izbora.

Cilj je da se opoziciji uskrati mikrofon

Marinika Tepić, šefica poslaničkog kluba SSP, odluku vladajuće većine da se parlament suspenduje na određeno vreme objašnjava rečima da je cilj bio da se opoziciji što više uskrati “mikrofon” posle decembarskih izbora i do ovih farsičnih 2. juna.

„Tako da iskreno jedva čekam da krenemo sa radom kako bih mogla da tražim odgovore šta je sa kamerama koje su zabeležile napad na novinara Vuka Cvijića? Šta je sa sudbinom policajaca koji su razotkrili Jovanjicu? Šta je sa sudbinom policajke iz Valjeva Katarine Petrović koja je potvrdila da je Vučićev kum Nikola Petrović izazvao saobraćajku pod destvom alkohola i kokaina? Sa smenjenim tužiteljkama iz antikorupcijskog odeljenja? Sa invazijom nasilja u drustvu, sa svakodnevnicom u kojoj nam govore da sistem nije zakazao dok deca ubijaju decu, dok deca ubijaju odrasle“, navodi Tepić.

I drugi poslanici opozicije slažu se da bi parlament morao da odgovori na mnoga pitanja, ali da vlast prosto ne želi da zakaže sednicu.

„Parlament zaista ne postoji, kao da je suspendovan. Redovnog zasedanja nema, sednice se sazivaju po vanrednom postupku, sa objedinjenih 50 tačaka dnevnog reda, a sve u cilju obesmišljavanja diskusije, zabrane iznošenja različitih mišljenja i što manjeg prisustva opozicije u medijima“, ističe za Danas Predrag Marsenić, poslanik Novog DSS.

Prema njegovim rečima, ideja SNS-a je da pokaže da u Srbiji postoji samo jedna vlast, oličena u ličnost predsednika, koji je svemoguć, najpametniji, jedini i ta vrsta kulta ličnosti koji se gradi, a koji smo već imali nakon drugog svetskog rata, dobija obrise sve veće diktature.

„SNS sve biše podseća na KPJ. Na kraju će tako i proći“, navodi Marsenić.

U kabinetu na Andrićevom vencu odlučuje se kad će parlament da zaseda

Na Marsenićevu konstataciju nadovezuje se Borko Stefanović, poslanik SSP koji kaže da je za SNS, Skupština Srbije samo nepotreban balast jer oni žele Srbiju u kojoj se sve odluke, bez bilo kakve rasprave i predloga, donose isključivo u otuđenom crnom kabinetu na Andrićevom vencu, ili u vili Bokeljka.

Režim, kako kaže Stefanović, radi aktivno da stvori od Srbije mesto gde se vlada uredbama i saopštenjima na Instagramu i Tik Toku.

„Mi imamo niz predloga zakona koji bi pomogli ugrožene delove našeg stanovništva, promenili izborni sistem i nedostatak bilo kakvih demokratskih izbornih uslova, ali to ovaj režim odavno ne zanima. To je ta njihova ‘Srbija sutra’ – Srbija bez debate i razgovora, Srbija SNS nasilja i kriminala i laži preko zarobljenih medija“, pojašnjava zamenik predsednika SSP.

Sagovornici Danasa konstatuju da vladajućoj većini savršeno odgovara da se glas opozicije nigde ne čuje, dok oni ispod žita završavaju krupne „kriminalane poslove“.

„Iza ove fasade od Vlade i Parlamenta kriju se opasne radnje: poklanjanje Generalštaba i Šećerane, Sajma, Poslednje šanse, ubijanje duha Beograda; nestanak Apoteka Beograd i rasprodaja imovine i naravno povratak na velika vrata Rio Tinta. Dobro organizovana kriminalna grupa ima samo jedan cilj – rasprodaja Srbije i punjenje džepova lopovima“, navodi Danijela Nestorović , poslanica Ekološkog ustanka, a Pavle Grbović, poslanik Pokreta slobodnih građana ocenjuje da je u interesu vlasti da se normativna delatnost obavlja donošenjem uredbi i drugih podzakonskih akata i da nikome ne moraju da polažu račune za svoj rad.

Prema Grbovićevim rečima, gotovo nijedan novi zakon nije usvojen u Narodnoj skupštini od prošle jeseni što je presedan kada je reč o zemlji koja ubrzanim tempom treba da se približava punopravnom članstvu u EU.

Poslanicima vlasti draže da se troškare po „in“ destinacijama, nego da sriču tuđe tekstove u parlamentu

Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke, ocenjuje da postoji nekoliko razloga zbog kojih je parlament stavljen ad akta i što je od njega ostala samo predsednica skupštine Ana Brnabić.

Prema njegovim rečima, Aleksandru Vučiću ne odgovara da se održavaju sednice parlamenta, a prvi i osnovni razlog je što poslanici Srpske napredne stranke nisu dorasli da se jezikom argumenata i činjenica suprotstave poslanicima opozicije, koji ovaj mafijaški režim kompletno ogoljuju, što građani, naravno vide.

„Drugi je što su u toj raspravi sa opozicijom poslanici Srpske napredne stranke sasvim usamljeni, jer se u tom sučeljavanju stavova ne uključuju ostali koalicioni partneri iz vlasti od kojih neki neretko i aplaudiraju opoziciji. Treći je što Ana Brnabić repersivnim metodama nije i stanju ni da ućutka, ni da uplaši opoziciju. Četvrti je što režimu lične vlasti Aleksandra Vučića ne treba Skupština, te zato prvi put od uvođenja višestranačja prošle i ove godine nismo imali redovno prolećno i jesenje zasedanje“, navodi Milivojvić.

Dodaje da se Holidej režimu očigledno ne radi. Lepše im je, kaže, da troše opljačkan novac građana Srbije na belosvetskim destinacijama i kače slike po instagramu, nego da mucaju u Skupštini, sriču tuđe tekstove i gledaju u pod kad ih pitamo nešto u vezi afera vlasti.

„Naposletku, ni ovaj saziv nije konstituisan do kraja jer ni u prošlom a ni u ovom nemamo komisiju za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, uprkos činjenici da je u zatvoru u Padinskoj skeli od posledica torture preminuo jedan zatvorenik“, ističe Milivojević.

Da nije bilo sednica, građani ne bi videli kako opozicija krade toalet papir, smatraju poslanici vlasti

I Aleksandar Pavić, poslanik Mi snaga naroda, takođe, smatra da je skupština praktično van funkcije. Dobar deo razloga, prema njegovim rečima , je što je od prošlogodišnjih majskih masakra pitanje prevremenih izbora i njihove regularnosti postalo dominantno. Sve ostalo je palo u drugi plan.

„Uz to, očigledno je da je strani, prvenstveno zapadni faktor postao glavni arbitar u formiranju vlasti – od aminovanja izbornih uslova do aminovanja sastava nove vlade, što je dodatno odužilo – ali i obesmislilo – formiranje nove Vlade. U svemu tome je Narodna skupština gurnuta u drugi plan, izuzev tzv. kolegijuma na kojima je dozvoljeno zapadnim ambasadorima da neposredno učestvuju u legitimisanju inače vrlo spornih izbornih uslova za protekle lokalne izbore. Time je Narodna skupština dodatno ponižena i njena uloga dodatno obesmišljena“, navodi Pavić.

Na to sve, kako kaže, treba dodati i to da vladajuća većina, pošto je uz pomoć medijske dominacije i za nju povoljnih izbornih uslova obezbedila komotnu većinu, koristi Skupštinu kao puku glasačku mašinu za sprovođenje volje predsednika i faktora koji na njega utiču.

„Stoga se može zaključiti da zakonodavna grana vlasti u Srbiji trenutno jedva i da postoji. Takvo stanje najviše odgovara vladajućoj većini i stranim i domaćim centrima moći koji je kontrolišu“, ocenjuje Pavić .

Potpuno kontraargument za neodržavanje plenarnih sednica imaju poslanici vlasti . Radoslav Milojičić Kena, poslanik SNS, smatra da je za opoziciju i njen reting bolje da nema sednice .

„Siguran sam da se sednice nisu održavale od početka godine, da bi opozicija imala bolji rezultat na izborima. Narod ih ne bi spoznao da od sveg političkog umeća oni, kao vrhunac imaju krađu toalet papira, lupanje u klupe i pretnje starijim poslanicima“, primećuje Milojičić.

Da to baš i nije tako, kako tvrdi poslanik SNS, tvrdi politički analitičar Dragomir Anđelković, koji smatra da koliko god da režim dominira u medijskoj sferi i otežava da se šire čuje čak i glas opozicionih poslanika, tokom zasedanja Skupštine, građani ipak imaju mogućnost da probiju informacionu blokadu i donekle poremete Vučićev „svet laži i manipulacija koji se plasira građanima kao realnost“.

„Zato režim marginalizuje rad Narodne skupštine i prlja je agresivnim postupcima kako bi narod Srbije od nje okretao glave. Vučić nastoji da u duhu apsolutističkih monarhija bude samodržac koji o svemu odlučuje i bukvalno sve znači u ovoj državi. Njemu smetaju čak i institucije, kao što je Parlament, koje kontroliše preko svojih ljudi koji tu imaju većinu“, zaključuje Anđelković.