Ko je u Beogradu glavni takmac naprednjacima uoči izbora?

Kako se dalje navodi u saopštenju NDB, nakon 3,44 odsto, koje je pokret osvojio na gradskim izborima 2018. godine, istraživanja u koja su imali uvid pokazuju da je u ovom trenutku podrška u Beogradu više od šest procenata birača, da u centralnim gradskim opštinama imaju 11 odsto, dok su na nacionalnom nivou samostalno blizu cenzusa.

Na pitanje o tome ko je u ovom trenutku najveći politički konkurent naprednjacima u glavnom gradu, odnosno da li se NDB, uoči predstojećih izbora, ispostavlja kao jedna od najrelevantnijih političkih snaga (uprkos značajno manjoj podršci u odnosu na SNS) tik uz takozvane tradicionalne, i po unutrašnjoj strukturi i po iskustvu delovanja – opcije, sagovornici Danasa iz oblasti istraživanja javnog mnjenja i analize, slažu se da to jeste slučaj.

Razume se, slažu se i u konstataciji da, generalno, opozicija vrlo loše stoji u odnosu na vladajuću stranku, kao i da je važno pitanje o tome da li i na koji način će se organizovati godinu dana pre izbora.

Da li će nastupiti u više kolona uz međusobni dogovor o nenapadanju i saradnju u situacijama u kojima je to moguće i poželjno sa stanovišta jačanja opozicione osnove.

– NDB ima izuzetno intenzivnu komunikaciju i saradnju sa građanima na lokalnom nivou. Oni su kroz lokalne akcije i angažovanje oko ekoloških i komunalnih problema u Beogradu izgradili poziciju ne samo u odnosu na vlast već i u odnosu na druge opozicione organizacije. U tom smislu ne čudi povećanje podrške; štaviše velike su šanse da će ona rasti kako aktivnosti ove inicijative postanu vidljivije i van centralnih beogradskih opština. Prednost ove inicijative je što je potekla odozdo i kandiduje nove ljude koji pokazuju energiju i volju da grad učine boljim mestom za život. S druge strane, izgradnja organizacije na nacionalnom nivou će se pokazati kao znatno izazovniji zadatak i na tom nivou su verovatno u prednosti političke partije koje već imaju kakvu takvu vidljivost i bazu širom zemlje – ocenjuje za Danas Jelena Lončar, asistentkinja na Fakultetu političkih nauka.

Upitana da li je NDB ili SSP glavni konkurent i ko od ove dve političke organizacije predstavlja veću opasnost za SNS u Beogradu, sagovornica Danasa kaže da obe organizacije mogu na svoj način da budu konkurencija SNS u Beogradu.

– One imaju različite ideološke i programske pozicije i mogu da mobilišu različite grupe birača, što je svakako poželjno. Ukoliko između opozicionih partija i inicijativa dođe do neke vrste dogovora o nenapadanju i saradnje u domenu obezbeđivanja poštenih izbornih uslova i slobode medija, moguće je očekivati značajan izborni uspeh opozicije, makar u Beogradu – kaže Jelena Lončar.

Izlazak opozicije na izbore u više kolona je, tvrdi ona, sve izvesniji, ocenjujući to kao dobro.

– Građani imaju različita identitetska polazišta, interese i percepcije o politici i političkim akterima i važno je da na izborima imaju mogućnost da glasaju za opcije koje su im ideološki ili programski bliže. Naravno, dogovor o razumevanju i nenapadanju do kog iz potpuno neverovatnih razloga i dalje ne dolazi je ključan – napominje naša sagovornica.

Kako zaključuje, veliki deo opozicije troši vreme na međusobna napadanja umesto na jasniju komunikaciju sa građanima oko ključnih problema u gradu i državi i predstavljanje svojih programskih rešenja.

NDB bez balasta prošlosti

– SSP i NDB, to su političke organizacije koje se danas izdvajaju kao najsnažnije u gradu ali se radi o programski i koncepcijski drugačijim organizacijama, s drugačijim pristupom, istorijom, temama. Najbitnije, radi se o organizacijama koje svoju popularnost vuku iz različitih izvora: NDB popularnost vuče iz aktivizma i lokalnih inicijativa dok je popularnost SSP bazirana na ulozi njihovog lidera koji se promovisao kao gradonačelnik (Dragan Đilas) i na osnovu strateškog pozicionioranja, jer se SSP nametnuno kao vodeća stranka u bojkot bloku. Za SNS su upravo zbog njihove različitosti, obe organizacije važni konkurentni jer mogu da motivišu različite birače, da pokreću različite teme i da komuniciraju drugačije poruke – ocenjuje za Danas Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju.

Prema njegovim rečima, NDB može biti jači protivnik u slučaju da se ne dođe do nekog velikog ukrupnjavanja u opoziciji.

– Važi i obrnuto, SSP može da raste ukoliko postane stožer neke veće koalicije i tada bi rejtinzi NDB padali jer je njihova podrška meka i ljudi bi se opredeljivali strateški, odnosno ka onima koji imaju veće šanse a to bi bila ta veća koalicija. NDB ima jednu prednost u odnosu na SSP ali i u odnosu na većinu drugih stranaka: oni su jedina organizacija suštinski nastala van podela koje su oblikovale politički život u Srbiji do 2012. godine i nemaju nikakav balast prošlosti. Naruku im idu i nove teme koje se otvaraju, poput ekologije kao i rast stranaka baš na toj agendi. Primer su Zeleni u Nemačkoj. SSP se profiliše kao vodeća stranka u opoziciji i iz toga vuku svoju snagu – napominje Klačar.

Komentarišući nedavne izjave predsednika Srbije i naprednjaka Aleksandra Vučića da što se tiče izbora u Beogradu veruje da njegovi politički protivnici imaju ogromnu šansu, da su favoriti na tim izborima, odnosno da su šanse SNS nevelike, sagovornik Danasa kaže da Vučićevu izjavu treba razumeti dvojako.

– Vučić dobro razume šta su izbori i da na izborima dobar rezultat neće doći slučajno, a drugi aspekt treba razumeti kao slanje poruke svojim ljudima i članovima da na vreme razmišljaju o izbornoj strategiji i taktici, uz zadržavanje tenzije među njima koja treba da ih dodatno motiviše i da se izbegne uljuljkivanje na konto stare slave ili Vučićević rejtinga. SNS je u drugačijoj poziciji u Beogradu u odnosu na nacionalni nivo i tu poruku treba razumeti kao motivišuću za sopstveno članstvo – kaže Klačar.

Strah SNS od ugrožavanja u prestonici

Dejan Bursać, istraživač saradnik u Institutu za političke studije, kaže za Danas da je sigurno da NDB ima određenu podršku u Beogradu, pre svega jer je to beogradska inicijativa a i priroda tema kojima se bave je takva.

– Takođe, ekološke teme kojima se oni bave počinju u poslednje vreme da dominiraju određenim delovima opozicionih grupa. Međutim, govoriti o tome ko je veći takmac SNS, u situaciji kada se naprednjaci cene na 35, 40, 45, pa možda i 50 odsto u Beogradu, a ove stranke se raspravljaju koja ima pet ili šest odsto, jasno je da se ne radi o konkretnim takmacima. S druge strane, činjenica je da će SNS pokušati da razbije to neko potencijlano opoziciono jedinstvo u Beogradu jer su i oni svesni da im je tu manja podrška, pre svega zbog ekonomskog statusa stanovništva, odnosno većeg broja ekonomski nezavisnih građana u odnosu na ostatak Srbije. Takođe, u Beogradu ima i slobodnih medija, tu je i veća penetracija interneta… – ocenjuje Bursać.

Kako navodi, posebno treba uzeti u obzir prošlogodišnji bojkot, kada je izlaznost u Beogradu bila ispod 40 odsto, što je značajno niže od republičkog proseka i najniža izlaznost ikada u Beogradu, od devedesetih godina.

– Činjenica je da postoji strah kod SNS da bi opozicija, ako bi uradila sve kako treba, mogla da ugrozi SNS u prestonici. Nisam, međutim, siguran koliko smo blizu tog ishoda iz prostog razloga što vidimo da je opozicija prilično posvađana, da nisu ni sigurni da li idu ili treba ići na izbore, kao što nisu načisto u koliko kolona treba ići na te izbore. Samim tim vidimo da čak i u Beogradu, gde možda postoji neka šansa za opoziciju, dobrim rezultatom, ne pobedom, lideri stranke opozicije ne mogu da se dogovore i nastupe jedinstveno, u smislu međusobnog nenapadanja. Izbori će biti za 11 meseci najkasnije i opozicija bi morala da smisli neku ozbiljnu strategiju, ali mislim da nismo blizu toga – zaključuje Dejan Bursać.